Tehnike za donošenje odluka

Tehnike za donošenje odluka pomažu menadžerima da donesu najbolje moguće odluke sa informacijama koje su im dostupne. Pomoću ovih tehnika mogu se sagledati verovatne posledice odluka, značaj pojedinačnih faktora i može se na osnovu toga odrediti najbolji pravac delovanja.

Kako doneti pravu odluku?

U različitim poslovnim situacijama potrebno je doneti veliki broj odluka. Poslovne odluke koje se donesu treba da budu takve da dovedu do odgovarajućeg rezultata i ispune potreban cilj. Međutim, donošenje odluke nije uvek lako, jer menadžeri treba da uzmu u obzir veliki broj faktora kako bi odluka bila optimalna.

Pet najčešće korišćenih tehnika za optimalno donošenje odluka su:

SWOT analiza

Swot analiza predstavlja metod koji omogućava da se odluke donose u zavisnosti od faktora koji imaju najviše uticaja na poslovanje. Povezivanjem parametara snage (strenghts), slabosti (weakness), šansi (opportunities) i opasnosti - pretnji (threats) u jedinstvenu celinu donose se optimalne odluke po organizaciju.

Pareto analiza

Pareto analiza zasnovana je na tzv. Pareto principu, po kojem 20% rada stvara 80% prednosti. Pareto analiza je formalna tehnika za pronalaženje promena koje donose najveću korist. Naročito je korisna u situacijama kada postoji veliki broj alternativnih pravaca delovanja.

Analiza putem upoređivanja parova

Analiza putem upoređivanja parova pomaže pri određivanju relativnog značaja različitih opcija. Ova analiza pomaže da se odrede prioriteti u slučaju kada postoji konflikt u zahtevima za resursima. Ona je takođe efektivno sredstvo poređenja dve potpuno različite opcije, kao recimo kod pitanja da li investirati u razvoj marketinga, informacionih tehnologija ili u nove mašine.

Stablo odlučivanja

Stablo odlučivanja predstavlja tehniku odlučivanja između opcija putem projektovanja verovatnih ishoda. Ovaj metod poseduje veoma efektivnu strukturu pomoću koje se mogu uporediti opcije i ispitati mogući ishodi tih opcija.

Stablo odlučivanja koristi se za identifikaciju strategije sa kojom će se najverovatnije ostvariti cilj. Predstavlja efektivan metod donošenja odluka zato što:

• jasno iznosi problem, tako da se mogu razmotriti sve opcije,
• omogućava da se u potpunosti analiziraju moguće posledice odluka,
• daje okvir za kvantifikovanje vrednosti ishoda i verovatnoće njihovog ostvarivanja,
• pomaže da se donesu najbolje odluke na osnovu postojećih informacija i nagađanja.

Cost-benefit analiza

Cost benefit analiza je tehnika koja se sastoji od jednostavnog sabiranja koristi koja nastaje usled neke odluke i oduzimanja troškova povezanih sa njom. Troškovi mogu biti jednokratni ili kontinuirani. Koristi se najčešće ostvaruju vremenom. Zato je neophodno izračunati efekat vremena tako što se određuje period otplate, tj. period koji je potreban da se ostvari dovoljna korist da se nadoknade troškovi. 

Donošenje odluka je proces kojim menadžeri odgovaraju na šanse i pretnje, analiziranjem opcija i donošenjem odluka u vezi ciljeva i pravaca akcije.

Među brojnim strategijama donošenja odluka izdvajaju se sledeće četiri:

Strategija optimiziranja

To je strategija izbora najboljeg mogućeg rešenja za problem, pri čemu se otkriva što veći broj alternativa i bira se najbolja od njih. 

Koliko se optimiziranje može odraditi precizno zavisi od značaja problema, vremena odvojenog za njegovo rešavanje, cene alternativnih rešenja, dostupnosti reursa i znanja, lične psihologije i vrednosti.

Strategija zadovoljavanja

Ovo je strategija odabira prve zadovoljavajuće alternative umesto da se traži najbolja. Ova strategija uglavnom odlično funkcioniše kod manje važnih odluka.

Maksi-maksi strategija

Maksi - maksi strategija znači „maksimiziranje maksimuma". Ova strategija se fokusira na oceni i odabiru alternativa na osnovu maksimalne moguće isplativosti. 

Ova strategija se nekada opisuje i kao strategija optimista, zato što se razmatraju samo povoljni ishodi i visoki potencijali. Ovo je dobra strategija u slučaju da je preuzimanje rizika najprihvatljivije.

Maksi-mini strategija

Maksi-mini strategija znači „maksimiziranje minimuma". U ovoj pesimističkoj strategiji razmatra se najgori mogući ishod svake odluke i bira se odluka sa najvišim minimumom. 

Ovakva orijentacija je odgovarajuća za korišćenje u slučajevima kada su posledice pogrešne odluke naročito štetne i nepoželjne. Ova strategija je u skladu sa poslovicom „Bolje vrabac u ruci nego golub na grani".

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Extremely Delinquent Reply	Announcing a Price Increase
Dialogue With a Salesman	Verbalna i neverbalna komunikacija u organizaciji

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Marketing i marketing menadžment.