Sujeta i timski rad

Šta je sujeta?

Možemo reći da je sujeta vrsta ličnog odbrambenog stava koji podrazumeva da je osoba veoma zadovoljna sobom (ili se trudi da ostavi takvu sliku o sebi), zbog čega odbija da prihvati neophodnost ličnog usavršavanja, s jedne strane, a s druge strane ima snažno izraženu želju da dobije priznanje i potvrdu svojih vrednosti od drugih ljudi. U osnovi ovakvog stava i ponašanja često stoji nesigurnost, koja stvara strah od bilo kakvog narušavanja slike o sebi u očima drugih.

Idealizovana slika o sebi i visok stepen sujete

Slika o sebi koju gradimo u očima okoline ili takozvana persona je vrsta ego odbrane i kao i svaki drugi mehanizam odbrane ima za cilj da zaštiti osobu od psihološke boli koju bi osoba pretrpela u suočavanju sa sobom. Duboko u sebi, na nesvesnom nivou, osoba može da veruje da je ne vredi dovoljno i jedini način da takva osoba zadrži osećaj samopoštovanja i da prihvati sebe je da na svesnom nivou bude uverena u sopstvenu savršenost. Osoba se predstavlja kao savršena i zbog toga što veruje da je to jedini način da bude poštovana i prihvaćena od drugih.  Međutim, nesvesno verovanje u sopstvenu bezvrednost je isto toliko nerealno koliko i svesno verovanje u idealnu sliku o sebi, a rezultat svega toga je da osoba ne poznaje sebe u dovoljnoj meri, nema izraženu samosvest, odnosno nema realnu procenu sebe u pogledu ličnih snaga i slabosti.

Pri tome, osobe sa visokim nivoom sujete mogu imati i praktičnog osnova za tu sujetu, u slučaju da je reč o osobama koje se mnogo investiraju u posao, koje se trude da sve urade što bolje moguće i stoga imaju i vrlo visok kvalitet rada, cenjeni su u svom poslu pa imaju, na neki način, i „opravdanje“ za visoku sujetu.  Sa druge strane, mogu biti osobe koje nemaju toliko dobre rezultate rada i nisu toliko investirani u posao, ali im je veoma bitno da kreiraju svoj imidž kao uspešne osobe i da se tako predstavljaju, iako to možda nije adekvatno realnoj slici. U oba slučaja, ova vrsta stava je često kontraproduktivna.

Osim toga, visoka sujeta ne mora da se javlja u svim poslovnim aktivnostima neke osobe nego se generalno vezuje za aktivnosti koje su toj osobi bitne ili je u njih uložila mnogo truda. Tako, na primer, jedna osoba može biti vrlo sujetna po pitanju dobre organizacije dokumentacije, ali da bez problema prihvata svoju grešku ili kritiku po pitanju kašnjenja na sastanke jer tome ne pridaje veliku važnost niti se posebno trudi da bude tačna. Isto tako, recimo, neki ljudi ne moraju biti mnogo sujetni u pogledu obavljanja svog posla jer im to nije životni prioritet, ali su osetljivi na kritike po pitanju stila oblačenja jer se oko svog fizičkog izgleda mnogo trude.

U tom smislu, svako od nas poseduje određeni nivo sujete, ali je pitanje koliko je visok taj nivo i za koje stvari je vezan. I naravno, koliko smo mi u stanju da se kontrolišemo svoje emocije i reakcije, koliko smo samosvesni i realni u samoproceni i proceni drugih.

Problemi uzrokovani sujetom

Sujeta se često manifestuje kroz stav „ja sve znam" ili „ja sve radim najbolje". Osoba u ovom slučaju nema mnogo potrebu da pita druge za mišljenje, da se posavetuje sa drugima, ne vidi dovoljno potencijale u drugim ljudima, niti koristi koje bi mogle da proisteknu zahvaljujući korišćenju tih potencijala. Umesto toga osoba veruje da je ona sama po sebi dovoljna za kvalitetno obavljanje posla zbog čega ne vrednuje i ne sagledava vrednost timskog rada.  Ili to jednostavno ne radi u dovoljnoj meri. Sve suprotno od sopstvenog mišljenja je pogrešno ili nedovoljno dobro.

Zbog stava „ja sve znam" osoba takođe ne koristi priliku da nauči nešto od drugih ljudi, već unapred zauzima stav da joj je sve jasno i da nema potrebe da joj neko nešto objašnjava. Rezultat toga je da osoba ne uči i ne usavršava se i veruje da joj to i nije potrebno. Stagnacija u znanju i razvoju, ipak, nikome ne donosi dobro.

Osim toga, ne samo da sujetna osoba nema potrebu da pita druge za mišljenje i savet već i onda kada dobije dobronamerno upozorenje ili sugestiju nije spremna to da prihvati. Jedostavno, takvoj osobi je nemoguće ili teško uputiti kritiku koju bi ona bila u stanju da prihvati i koja bi korigovala njeno ponašanje, bez obzira na to koliko je kritika dobronamerna i konstruktivna. U situaciji kada je pogrešila, takvoj osobi je nemoguće ili teško da prihvati svoju grešku, čak i kada je svesna da je pogrešila. Umesto toga neprestano će nalaziti i pokušavati da nađe krivicu u drugima, beskrajno će opravdavati sebe i dokazivati da je takav ishod bio neminovan.

A kada je potrebno da se nešto promeni u onome što je takva osoba uradila ili izgradila, ona će se obično protiviti tome zbog čega se može reći da je zatvorena za promene jer se lično vezuje za sve što radi i sve lično doživljava. što ima negativne posledice. U tom smislu, osoba sa veoma visokim nivoom sujete neće u potpunosti realizovati sopstvene potencijale jer nije u stanju da sagleda u čemu bi mogla da se popravi.

Sa druge strane, ukoliko osoba i prepoznaje i prihvata svoje greške, pri čemu se mnogo trudila da stvari uradi „bez greške" moguće je da će osećati i veliku krivicu i grižu savesti zbog svog propusta, čak i za sitne stvari, što može kreirati negativnu energiju u osobi i opteretiti je psihički.

Takođe, sujeta može da razara i dobre međuljudske odnose jer je sujetnoj osobi potrebno da uvek vidi sebe iznad drugih zbog čega je drugi vide kao uobraženu osobu, koja je možda i nesposobna da se raduje tuđem uspehu. Takođe, osobe koje su visoko investirane u to da savršeno i bez greške obave svoj posao, mogu biti teške za timski rad jer, osim što pretpostavljaju da one najbolje rade posao, mogu da zahtevaju i od svojih saradnika da budu „bezgrešni", a to je nemoguće postići. Pri tome, može postojati i veliki raskorak između takve osobe i kolega koji jednostavno ne pridaju toliki značaj tome da se posao uradi maksimalno dobro, što otežava razumevanje i saradnju među njima.

I na kraju, prevelika sujeta razara i sposobnost rasuđivanja u smislu da remeti razumno i realno rasuđivanje koji su neophodni u poslu, kao i u životu. Odlučivanje kod ovakvih osoba se više ne zasniva na činjenicama nego na ličnoj proceni, potpunoj uverenosti u svoje mišljenje i onemogućava realno i objektivno sagledavanje.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Vođstvo i upravljanje organizacijom	Izgradnja poverenja kod drugih ljudi
8 osnovnih funkcija Web sajta	Šta je copywriting?

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Strategijski i operativni menadžment i Menadžment ljudskih resursa.