Vođstvo i upravljanje organizacijom

Krajem 30-tih godina XX veka, kada se započelo sa naučnim proučavanjem vođstva, istraživanja su, pre svega, bila usmerena na funkcionalne aspekte poslovnog vođenja. Tada je cilj bio efikasno upravljanje kapitalom i materijalnim resursima, a vođstvo se tumačilo kao statična i stereotipna aktivnost. Tako je, prema funkcionalnom pristupu, rukovođenje predstavljalo odnos između podređenih i nadređenih u ostvarenju biznis plana kompanije, a menadžer je bio samo sredstvo za postizanje tog cilja.

Sa novim, bihejviorističkim pristupom težište se premešta na ponašanje ljudi u radnoj sredini. Vođstvo se posmatra kao oblik upravljanja ponašanjem ljudi koji se smatraju najznačajnijim resursom za postizanje konkurentske prednosti. Vođstvo je stoga proces tokom koga jedna osoba utiče na druge članove grupe radi ostvarenja ciljeva organizacije, a menadžer postaje i lider - osoba koja kreira misiju organizacije i strategije za njenu primenu. Tako vođenje u ovom novom obliku podrazumeva poštovanje, veru i timski rad.

Vođstvo, kao deo procesa menadžmenta, uključuje nekoliko aktivnosti koje su ključne za realizaciju strategije organizacije:

• interpretiranje – odnosi se na sposobnost menadžera da pravilno tumači stvarnost. Kako bi ovo bilo moguće, neophodno je da menadžer raspolaže relevantnim informacijama i da realno sagledava i sebe i druge osobe.
• oblikovanje – stvaranje vizije i strategije, sposobnost prilagođavanja planova i akcija promenama u sredini.
• mobilizacija – usmeravanje članova organizacije prema cilju. Pridobijanje zaposlenih podrazumeva motivaciju, ukazivanje poverenja, podsticanje ideja, uključivanje u odlučivanje i delegiranje odgovornosti.
• inspiracija – stvaranje poželjne klime u organizaciji i održavanje dobrih međuljudskih odnosa. Menadžer to postiže podsticanjem razvoja saradnika, podržavanjem novih ideja i inspirisanjem drugih da i sami postanu lideri.

Stil vođstva se može definisati kao način na koji se uspostavlja odnos između menadžera i članova organizacije, odnosno način na koji menadžer usmerava ponašanje podređenih i sredstva koja pritom koristi. Postoje različite teorije stilova vođenja, a mi ćemo predstaviti klasičnu teoriju stilova vođenja prema studiji Hotorna i Ajova.

1. AUTOKRATSKI stil vođenja – menadžer sam donosi odluke, koristi prinudu kao sredstvo oblikovanja ponašanja, a uticaj ostvaruje koristeći formalni autoritet. Sposobnosti prilagođavanja su ograničene, što ovaj stil čini izrazito nefleksibilnim. Primenjuje se u malim preduzećima u kojima je osnivač istovremeno i vlasnik koji kreira strategiju, strukturu i obrasce ponašanja. Može biti efikasan i u većim organizacijama u kriznim situacijama.
   
   
2. DEMOKRATSKI stil vođenja – odlučivanje je participativno i decentralizovano. To znači da postoji poverenje u podređene i da su oni u većoj meri uključeni u rešavanje problema, kreiranje novih rešenja i odlučivanje. Takođe, generalni menadžer se odriče dela moći u korist nižih rukovodilaca i specijalista za određene probleme. Ovakav stil rukovođenja obezbeđuje fleksibilnost sistema i karakterističan je za velika i srednja preduzeća.
   
   
3. LIBERALNI stil vođenja (laissez faire) – puna uključenost, poverenje i potpuna sloboda u odlučivanju svih zaposlenih. Primenjuje se u malim i velikim preduzećima koja su struktuirana po timovima, gde su članovi timova visokoobrazovane osobe sa sofisticiranim znanjima. Lider je ovde samo prvi među jednakima.

Odlučivanje u menadžmentu

Osim uloge menadžera da na odgovarajući način obezbedi upravljanje organizacijom na njima je i velika odgovornost kada je u pitanju odlučivanje. Menadžersko odlučivanje podrazumeva da menadžeri svaki dan moraju da donesu veliki broj odluka kako bi na osnovu njih temeljno isplanirali dalje korake u procesu upravljanja. Odlučivanje se može odvijati u najrazličitijim okolnostima i upravo iz tog razloga menadžerima neće baš uvek biti lako da donesu pravu odluku. U zavisnosti od okolonosti koje prate ovaj proces proces odlučivanja može potrajati neko vreme kako bi se donele najbolje odluke u datom trenutku.