Kurs Ekonomija Evropske unije

Kurs Ekonomija Evropske unije ima za cilj sticanje osnovnih znanja o motivima, procesima, uticaju i rezultatima evropskih ekonomskih integracija. Saznaćete koji je značaj uspostavljanja i razvoja zajedničkog tržišta Evropske unije (EU) za njeno funkcionisanje i utvrditi osnove pravnog sistema i karakteristika osnivačkih ugovora EU. 

Evropska unija se prevashodno nazivala Evropsko zajedničko tržište i uspostavili su je Rimskim sporazumom u martu 1957. godine Zapadna Nemačka, Italija, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg. Zajedničku spoljnu carinu su utvrdili kao prosek carina ovih zemalja iste godine. S godinama broj zemalja članica polako je rastao da bi danas taj broj iznosio 27 (1973. se pridružuje Velika Britanija, Danska i Irska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugalija, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Češka, Mađarska, Kipar, Malta, Slovenija, Slovačka, 2007. Bugarska i Rumunija, 2013. Hrvatska). Godine 1993. Evropska unija otklonila je sve trgovinske barijere i omogućila slobodan protok proizvoda, usluga i resursa (uključujući i rad) između svojih članica, stvarajući na taj način jedno objedinjeno tržište. Utvrđeno je da je stvaranje ove integracije dovelo do udvostručenja trgovine, što je direktno uticalo i na formiranje cena proizvoda na ovim tržištima..

Vodeći trgovinski partner i lider u Evropskoj uniji je Nemačka, a odmah iza nje su Holandija i Francuska. Nemačka takođe ima i najveći broj prijavljenih patenata (preko 26.000) u Evropskom zavodu za patente. Prva zemlja koja je napustila Evropsku uniju je Velika Britanija, koja je to formalno učinila 31. januara 2020. godine. Postoje zemlje koje nikad nisu ni htele da budu njen deo: Švajcarska, Rusija, Norveška, Island… Iako postoje pristalice, kao i protivnici Evropske unije, njena glavna prednost leži pre svega u jedinstvenom tržištu na kom su sva trgovinska ograničenja ukinuta. 

Opis i cilj kursa Ekonomija Evropske unije

Ekonomija Evropske unije je usko povezana sa ekonomijom njenih članica, a mnogo utiče i na ekonomiju ostalih zemalja Evrope i susedstva iako nisu članice EU. U kursu se polaznici upoznaju sa evropskim integracijama, kako političkim, tako i ekonomskim, upoznaju zvanične članice EU, kao i uslove za pristupanje EU, EMU i evrozoni. U kursu su takođe navedeni i opisani makroekonomski pokazatelji privrede EU. 

Prikazali smo početak osnivanja Evropske unije, koji vremenski period i potpisivanje kojih ugovora je dovelo do njenog stvaranja u obliku kakav danas poznajemo, kao i koje su se promene dešavale od njenog nastanka do 2020. godine (npr. GDPR). Takođe su obuhvaćeni i procesi, motivi, uticaji i rezultati evropskih ekonomskih integracija. Kroz ovaj kurs možete steći osnovna znanja o procesima odlučivanja i o najznačajnijim institucijama u EU, kao i o Bregzitu i bekstopu. Naučićete nešto i o institucijama i organima Evropske unije, o tome ko njima upravlja, koje su njihove nadležnosti i koliko članova imaju. 

Kako bi se EU održala kao zajednica, nije dovoljno samo da postoji dogovor između zemalja koje čine Evropsku uniju, već je potrebno da se formiraju institucije koje svojim radom, odgovornošću i kontrolom ostvaruju koheziju država članica. U kursu će biti objašnjeno šta je to zajedničko tržište i kako je nastala jedinstvena valuta – evro, šta je Evropska monetarna unija i koji su bili razlozi za njen nastanak, kao i ko čini EMU. Pored toga, objasnićemo koje sve aktivnosti treba da se sprovedu kako bi došlo do privrednog rasta. 

Osnovna podela ekonomije jeste podela na makroekonomiju i mikroekonomiju. Da bismo uopšte mogli da izučavamo stanje i tržište, neophodno je definisati makroekonomiju, što je i ustanovljeno posle Velike ekonomske krize (1928–1939). U kursu će biti objašnjen pojam makroekonomije i mikroekonomije u delu u kome su obuhvaćeni i objašnjeni makroekonomski pokazatelji, kao što su bruto nacionalni dohodak, bruto domaći proizvod, investicije, platni bilans, inflacija, potrošnja, štednja, zaposlenost. Obuhvaćeni su i pojmovi kao što su finansijsko tržište i vrste finansijskih tržišta – finansijsko tržište akcija, tržište akcija vlasničkog kapitala (berza), tržište kamatnih stopa, devizno tržište i dr.

Osnovni cilj kursa je da polaznici steknu osnovna znanja o nastanku Evropske unije, njenim članicama i institucijama. Takođe je predviđeno osnovno upoznavanje sa ekonomskim terminima koji su bitni kako za održavanje ekonomske stabilnosti i rasta, tako i za doprinos integracijama. Takođe, cilj je da se iz priloženog sadržaja polaznici mogu upoznati sa temama iz sveta ekonomije, politike i privrede, koje su svakodnevno prisutne u medijima.

Kurs će vam odgovoriti na pitanja:

1. Šta je Evropska unija?

Evropska unija je alijansa za čijim postojanjem je postojala potreba, pa je više puta pokušavano da se oformi mnogo pre formiranja današnjeg oblika uređenja. „Evropa bez granica” je projekat kome se teži neprestano. Ujedinjenu Evropsku uniju danas čini 27 članica i nekolicina njih koja je podnela zahteve da pristupi timu. Prvi put je osnovano zajedničko tržište, stvorena zajednička valuta i simboli jedinstvene zajednice. Da bi ujedinjenje bilo održano i da bi se očuvala ravnopravnost i sprovođenje zakona, s vremenom su formirane i institucije kao što su Evropska komisija, Savet EU, Centralna banka, Revizorski sud i mnoge druge. Svojom politikom i odgovornostima održavaju koncept Evropske unije. Osim toga, predstavljaju je i van njenih granica.

2. Šta predstavljaju i kako se sprovode integracije?

Sama Evropska unija je primer ekonomskih i političkih integracija. Sve se odvija hronološki: ujedinjenje, institucije, zatim jedinstveno tržište, valuta. Jedna situacija povlači drugu i nakon jedinstvenog tržišta formira se valuta koja je takođe jedinstvena. Samim tim, dolazi do integracija, stvaranja jedinstvenog prostora poslovanja i funkcionisanja članica EU, evrozone i EMU. Za pristupanje bilo kojoj organizaciji postoje određeni uslovi, čijim ispunjenjem se priključuje zajednici i tako čuva integrisano tržište. Bitno je napomenuti da dati kriterijumi pospešuju ekonomski rast podržavanjem članica između sebe i da se tako smanjuje mogućnost prelivanja deficita. Postoje dva načina za nastanak ekonomske integracije, a to su sporazum između savremenih država ili politička volja. Postoje dva efekta interacije:

• efekat skretanja i
• efekat stvaranja novih tokova trgovine.

3. Šta podrazumeva makroekonomska ravnoteža EU?

Ekonomski pojmovi kao što su:

• bruto domaći proizvod,
• nacionalni dohodak,
• društveni bruto proizvod,
• platni bilans,
• potrošnja,
• štednja,
• investicije,
• ekonomski rast,
• inflacija i
• zaposlenost

direktni su pokazatelji stanja privrede neke zemlje. Kroz navedene makroekonomske indikatore možemo da posmatramo celokupno stanje države. Ukoliko su njihove vrednosti prosečne ili normalne, ukazuju na ravnotežu. U suprotnom, postoji neravnoteža ili nesklad. Suština je da su ukupna ponuda i tražnja na jednakim nivoima.

Ravnoteža budžeta EU je bitna, jer se on puni iz PDV-a, carina, prihoda država članica, te ravnoteža ukazuje na balans prihoda i rashoda. Ukoliko postoji bilo kakav nesklad, tada nastaju deficiti ili suficiti budžeta. Jednogodišnje trajanje je vremenski okvir u kome se donosi budžet. Odgovarajuće punjenje budžeta je pokazatelj uravnoteženog stanja privrede država članica.

Plan i program predavanaj

1. Nastanak i razvoj Evropske unije

• kratak istorijat
• definicija Evropske unije i njene članice
• kako do članstva u Evopskoj uniji
• izvori prava
• Bregzit
• šta je bekstop i zašto bi on mogao biti potreban
• bitni događaji koji su obeležili nastanak Evropske unije
• Evropa 2020
• Evropa 2030

2. Institucije Evropske unije

• Evropski parlament
• Evropski savet
• Savet ministara / Savet EU
• Evropska komisija
• Sud pravde
• Evropski revizorski sud (ERS)
• Evropska centralna banka (ECB)
• Evropska investiciona banka (EIB)
• Evropski ombudsman
• Evropski nadzornik za zaštitu podataka
• Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK)
• Komitet regiona (CoR)

3. Ekonomija i monetarna unija

• ekonomske integracije i stvaranje EMU
• uslovi ulaska u EMU – Mastriht

4. Pokazatelji makroekonomske ravnoteže/neravnoteže i budžet EU

• makroekonomski pokazatelji
• zaposlenost i nezaposlenost
• fiskalna politika EU