Kurs Metodologija istraživanja, prikupljanje i analiza podataka

Pre nego što krenemo sa razradom tematike kursa, objasnićemo pojmove metodologije i istraživanja kako bi polaznici lakše shvatili o čemu ćemo govoriti tokom pet nastavnih jedinica. Metodologija je nauka o naučnim saznanjima i predstavlja teorijski okvir za obavljanje istraživanja. Istraživanje možemo posmatrati kao proces traženja odgovarajućih informacija o određenoj temi. U tom smislu, svi smo manje-više imali priliku da sprovodimo istraživanje (svesno ili nesvesno). Kako bi istraživanje bilo realizovano, neophodno je koristiti istraživačke metode i tehnike.

U literaturi pronalazimo veliki broj različitih metoda, a neke od najpoznatijih su: anketa, intervju, posmatranje, case study, testovi itd., dok u tehnike ubrajamo simulaciju, brejnstorming i sl. U kursu Metodologija istraživanja, prikupljanje i analiza podataka veoma detaljno su obrađeni navedeni pojmovi, koji su u vezi sa naučnim istraživanjima, te precizno objašnjen značaj prikupljanja i analize podataka za savremeno poslovanje.

Praćenje video-materijala, vežbanje, zadaci za individualno i aktivno učenje služiće vam kao vodič u celokupnom procesu primene istraživanja, prikupljanja i analize podataka. U ovom kursu pronaći ćete odgovore na najznačajnija pitanja iz ove oblasti. Polaznici koji uspešno savladaju materiju koja se obrađuje unutar obuke razviće kompetencije za prepoznavanje razlika između eksperimentalnih i neeksperimentalnih metoda, razumeće kako se pravilno sprovodi obrada i analiza podataka, te će biti u mogućnosti da izvode zaključke, tj. donose jasne i krajnje koncizne odgovore na postavljeni problem istraživanja.

Opis i cilj kursa Metodologija istraživanja, prikupljanje i analiza podataka

Istraživanje, prikupljanje i analiza podataka zauzimaju značajno mesto u sferi poslovanja. Tačne i pouzdane informacije i podaci od velikog su značaja za savremeno poslovanje. Podaci predstavljaju činjenice koje su predočene u formalizovanom obliku i ključ su ka uspešnom obavljanju poslova, tako da ljudi sve više teže relevantnim i visoko kvalitetnim informacijama. Kako bi podaci bili pouzdani, potrebno je da se definiše cilj istraživanja, zatim da se istraživanje sprovede, da se prikupe podaci i analiziraju, i da se na kraju donese celovit zaključak.

Kurs se sastoji od pet nastavnih jedinica. U prvoj nastavnoj jedinici upoznaćemo se sa pojmom i značajem metodologije kao teorijskim okvirom za obavljanje istraživanja, koji uključuje teorijske i filozofske pretpostavke na kojima se istraživanje bazira. Takođe ćemo predstaviti i najznačajnije metode i tehnike zaključivanja i poslovanja: induktivna i deduktivna metoda, analiza i sinteza, deskripcija, apstrakcija i konkretizacija, statističke metoda itd. U nastavku kursa ćemo definisati pojam istraživanja i navesti neke od podela istraživanja.

Objasnićemo koje su razlike između jednostavnog slučajnog, kvota, prigodnog i dobrovoljnog uzorka u istraživanju. Treća i četvrta nastavna jedinica bave se neeksperimentalnim i eksperimentalnim metodama prikupljanja podataka, a pozabavićemo se i značajem metodologije prikupljanja podataka. Poslednja nastavna jedinica se bavi pojmovima u vezi sa metodologijom obrade, analizom podataka i izvođenjem zaključaka. Ovde su detaljno obrazloženi pojmovi aritmetičke i geometrijske sredine, varijanse, standardne devijacije, medijane, moda itd.

Osnovni cilj kursa je da se polaznici detaljno upoznaju s metodologijom i osposobe da primenjuju metode i tehnike za istraživanje, prikupljanje i analizu podataka. Takođe, cilj obuke je da nauče da prikupe i organizuju veliki broj podataka i analiziraju podatke kako bi na efikasan i efektivan način interpretirali dobijene rezultate istraživanja. Polaznici će biti detaljno upoznati sa pojmovima posmatranja i ispitivanja kao neeksperimentalnim metodama prikupljanja podataka, ali će isto tako znati pomoću kojih vrsta eksperimenata možemo doći do potrebnih podataka.

Kurs će vam odgovoriti na sledeća pitanja:

Šta je metodologija?

Metodologija potiče od grčkih reči methodos – put i logos – um, i predstavlja nauku o naučnim saznanjima. To je zapravo teorija i teorijski okvir za obavljanje istraživanja koji uključuje teorijske i filozofske pretpostavke na kojima se istraživanje bazira. Osnovni cilj metodologije jeste da se razume suština naučnog saznanja i da se utvrde osnovni principi u njegovom sticanju i kritičkom preispitivanju. Pored toga, metodologija nas uči kojim sredstvima treba da se služimo kako bismo došli do objektivne spoznaje. Metodologija je rezultat pozitivnog odgovora na pitanje o tome da li je uopšte moguće spoznati svet i da li postoji naučno saznanje, nakon čega je logično i opravdano postaviti i pitanje o tome kojim putem se može ostvariti naučno saznanje. Takođe, bitno je da se naglasi da metodologija predstavlja:

• prethodno utvrđeni put,
• redosled i
• način istraživanja, koji nas s maksimalnom sigurnošću vodi ka saznanju istine o nečemu što istražujemo.

Koje su neke od najznačajnijih metoda zaključivanja?

• Induktivna metoda predstavlja primenu induktivnog načina zaključivanja. Induktivnim načinom zaključivanja, na temelju analize pojedinačnih činjenica, dolazi se do zaključka o opštem sudu.
• Deduktivna metoda predstavlja oblik zaključivanja kod koga se zaključak izvodi iz drugih stavova, koje zovemo pretpostavke.
• Metoda analize podrazumeva postupak istraživanja kojim se raščlanjuju složeni misaoni pojmovi, sudovi i zaključci na njihove jednostavnije sastavne delove i elemente.
• Metoda sinteze podrazumeva postupak suprotan analizi, tj. postupak kojim se delovi ili elementi spajaju u jednu celinu.
• Metoda apstrakcija je postupak kojim od niza činilaca, ostavljajući po strani njihove specifične elemente, a zadržavajući samo ono što im je zajedničko, formiramo pojam.
• Metoda konkretizacije predstavlja postupak suprotan apstrakciji, odnosno podrazumeva kretanje mišljenja i saznanja od opšteg ka posebnom i pojedinačnom, tj. od apstraktnog ka konkretnom.
• Metoda generalizacije podrazumeva postupak uopštavanja pomoću kojeg se od jednog posebnog pojma dolazi do uopštenijeg, koji je po stepenu viši od ostalih pojedinačnih.
• Metoda specijalizacije je misaoni postupak suprotan generalizaciji. Podrazumeva postupak kojim se od opšteg pojma dolazi do novog pojma, manjeg obima a većeg sadržaja.
• Metoda deskripcije predstavlja postupak jednostavnog opisivanja ili očitavanja činjenica, procesa i predmeta.

Koje neeksperimentalne i eksperimentalne metode prikupljanja podataka poznajemo?

Cilj neeksperimentalnih istraživanja jeste predikcija, odnosno predviđanje ponašanja ljudi u pojedinim sferama društvenog života. Neeksperimentalne metode prikupljanja podata su ispitivanje i posmatranje. Ispitivanje predstavlja metodu prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza. Pod posmatranjem obuhvatamo svaku evidentiranu činjenicu koja se odnosi na jednu situaciju, fenomen ili slučaj, pod uslovom da oni ne mogu biti promenjeni posmatranjem.

Eksperiment predstavlja postupak, odnosno metod istraživanja kod kog se u strogo kontrolisanim uslovima izučavaju fenomeni, porede situacije ili proveravaju hipoteze. Takođe, eksperiment predstavlja način prikupljanja podataka neposrednim čulnim opažanjem, uz korišćenje pomoćnih tehničkih sredstava ili bez njih. Za eksperiment je karakteristično to da se uslovi i tok odigravanja procesa po pravilu veštački izazivaju i neposredno kontrolišu.

Plan i program predavanja

1. Osnovni metodološki pojmovi

• Pojam metodologije
• Pojam metoda
• Tehnike

2. Metodologija istraživanja

• Opšti pojam istraživanja
• Metodološki postupak naučnog istraživanja
• Projekat istraživanja

3. Neeksperimentalne metode prikupljanja podataka

• Pojam i značaj metodologije prikupljanja podataka
• Neeksperimentalna istraživanja
• Ispitivanje
• Posmatranje

4. Eksperimentalne i operativne metode prikupljanja podataka

• Eksperimentalna istraživanja
• Podela eksperimenata
• Operativne metode prikupljanja podataka
• Metoda studije slučaja
• Analiza sadržaja dokumenta
• Testiranje
• Biografska metoda

5. Metodologija obrade, analize podataka i izvođenja zaključaka

• Obrada podataka
• Statistička obrada podataka
• Analiza podataka
• Deskriptivna analiza podataka
• Relacijska analiza podataka
• Vremenska analiza podataka
• Izvođenje zaključaka