Kurs Računovodstvo

Reč „računovodstvo” potiče od francuske reči „compter”, što znači brojati ili bodovati, koja je izvedena iz latinske i italijanske reči „computare”. Računovodstvo prati duga istorija koja datira još iz vremena asirske, vavilonske, sumerske i egipatske civilizacije. Žetoni stari 7.000 godina otkriveni su u drevnoj Mesopotamiji i smatraju se najstarijim dokumentovanim zapisom o primljenoj robi. Bio je potreban dug vremenski period da se računovodstvo razvije u oblast kakvu znamo danas. Tek sredinom 19. veka u Engleskoj se osniva prvo udruženje računovođa. Iako za ovaj posao postoji verovanje da je više namenjen osobama koje su analitične i poseduju metodološko razmišljanje, mnogi umetnici i kreativni ljudi su zapravo računovođe. 

Na primer, Mik Džeger (frontmen grupe Rolingstouns), Robert Plant (frontmen grupe Led Zepelin) i britanski komičar Edi Izard bavili su se računovodstvom pre nego što su doživeli uspeh baveći se šou biznisom. Takođe, suosnivač kompanije Nike – Fil Najt, je sertifikovani javni računovođa. Interesantno je da je žvakaću gumu izmislio zapravo računovođa Volter Dimer 1928. godine. Interesantan je i podatak da FBI zapošljava preko 2.000 računovođa. Oni se bave forenzičkim i istražnim računovodstvom. Zahvaljujući njima ozloglašeni američki biznismen i gangster Al Kapone priveden je policiji zbog utaje poreza, a ovaj prekršaj ga je koštao 11 godina zatvorske kazne. 

Opis i cilj kursa Računovodstvo

Računovodstvo se može smatrati jezikom finansijskih odluka. Što bolje poznajete ovaj jezik, bolje ćete upravljati finansijskim aspektima poslovanja preduzeća. Ukoliko posmatramo poslovnu organizaciju, računovodstvo pruža odgovore na pitanja poput: da li je isplativo uvesti novu proizvodnu liniju, da li je posao kojim se organizacija bavi profitabilan itd. Ovi odgovori su od posebnog značaja ljudima koji odlučuju o poslovanju date organizacije. Kurs Računovodstvo se sastoji iz dva modula. U prvom modulu kursa govori se o osnovama računovodstva, njegovoj ulozi, vrstama, zatim o razlikama upravljačkog i finansijskog računovodstva. Takođe, ovaj modul govori i o knjigovodstvenoj regulativi, dokumentaciji, osnovnim računima, odnosno kontima koje koristi, poslovnim promenama koje obuhvata. 

Ovde je reč i o probnom bilansu i zaključnom listu. Drugi modul govori o godišnjim računovodstvenim izveštajima za koje je svako preduzeće u obavezi da u toku poslovanja redovno sastavlja. Detaljnije su obrađeni bilans stanja, bilans uspeha i njihove forme prikazivanja. Ovaj modul takođe govori i o vremenskim razgraničenjima, PDV-u, fakturama, amortizaciji, odnosno otpisivanju vrednosti stalnih sredstava. Takođe, obrađene su metode obračuna finansijskog rezultata po metodu ukupnih troškova i po metodu troškova prodatih učinaka, kao i pokriće gubitka i raspodele dobitka. Zatim je pažnja posvećena konceptualnom okviru koji čini bazu za formulisanje međunarodnih računovodstvenih standarda u okviru međunarodne ekonomije.

Cilj kursa je da naučite da tumačite jednostavan finansijski izveštaj i na osnovu njega izvučete osnovni zaključak, da izračunate poslovni (operativni) profit, dobit/gubitak pre oporezivanja, dobit/gubitak za datu godinu i dobit za raspodelu pomoću ponuđene osnovne formule. Cilj je i da steknete znanje koje će vam pomoći da objasnite posledice po godišnji rezultat troškova koji se moraju kapitalizovati i troškova koji se mogu neposredno otpisati. Analizom poslovanja kroz informacije koje računovodstvo pruža, bićete u stanju da donosite adekvatne poslovne odluke. Kurs je namenjen početnicima koji žele da savladaju osnove računovodstva i svima koji žele da polažu računovodstvo u okviru EBCL* programa.

Kurs će vam odgovoriti na sledeća pitanja:

Kako definišemo računovodstvo?

Računovodstvo kao veština, tehnika ili umeće je najstarija definicija koja pod računovodstvom podrazumeva veštinu ili umeće evidentiranja poslovnih događaja. Ta definicija potiče još od vremena srednjovekovnih italijanskih porodica (značajna je firentinska porodica Mediči). 

Sličnu definiciju je doneo 1941. godine Američki institut ovlašćenih javnih računovođa (AICPA – American Institute of Certified Public Accountants), koji računovodstvo definiše kao veštinu evidentiranja, klasifikovanja i sumiranja u novcu izraženih poslovnih transakcija, kao i interpretaciju rezultata te veštine. 

Računovodstvo se može definisati kao sistem za evidentiranje i izveštavanje o poslovnim transakcijama, u finansijskom smislu, zainteresovanim licima koja koriste ove informacije kao osnovu za procenu učinka, odlučivanje i kontrolisanje. 

Kako se deli računovodstvo prema nameni i upotrebi informacija?

Prema nameni i upotrebi informacija, računovodstvo možemo podeliti na:

• Finansijsko računovodstvo – Zasnovano je na sistemu dvojnog knjigovodstva. Oslikava odnose preduzeća i okoline. Primarno je okrenuto eksternim korisnicima: investitori, banke, mediji, zavod za statistiku, poreski i državni organi, pravna i fizička lica koja stupaju u poslovne odnose sa preduzećem (kupci, dobavljači) i dr. Zbog toga se u praksi naziva eksterno računovodstvo. U finansijskom računovodstvu vode se poslovne knjige kao što su dnevnik, glavna knjiga, analitičke evidencije i druge pomoćne knjige. Kako eksternim korisnicima detalji poslovanja preduzeća najčešće nisu predmet interesovanja, predstavljene informacije su uglavnom globalnog karaktera.
• Upravljačko računovodstvo – Prati proces stvaranja učinaka u preduzeću. Pruža informacije primarno internim korisnicima: akcionari (vlasnici kapitala), zaposleni, organi upravljanja i rukovođenja. Najvažnije aktivnosti upravljačkog računovodstva su planiranje i kontrola. Rezultat planiranja su planovi i proračuni, dok je kontrola aktivnost utvrđivanja odstupanja između ciljeva i ostvarenih rezultata.

Koje su prednosti dvojnog knjigovodstva?

Prednosti dvojnog knjigovodstva su te što on evidentira kompletne transakcije (u ovom sistemu se obe strane transakcije evidentiraju). U ovom sistemu nalog se proverava automatski kada prođemo unos sa obe strane. Ukoliko se obe strane probnog bilansa ne poklapaju, lako se može utvrditi greška. Dvojno knjigovodstvo omogućava obračun bilansa uspeha koji pruža informacije o dobiti ili gubitku za određen period. Zahvaljujući njemu poređenje bilansa stanja i bilansa uspeha za bilo koje dve ili više godina postaje jednostavno pošto imamo računovodstvene knjige. Menadžer je u stanju da donosi finansijske odluke i kreira planove za dalje poslovanje preduzeća na osnovu finansijskih izveštaja u skladu sa kriterijumima strategijskog menadžmenta. Još jedna prednost dvojnog knjigovodstva leži u činjenici da je lako otkriti prevaru kako se svaka transakcija dva puta knjiži.

Koji su principi urednog knjigovodstva?

Principi urednog knjigovodstva su:

• Princip potpunosti – Ovaj princip podrazumeva pravilo da se računovodstvom obuhvataju sve računovodstvene kategorije. Ovo načelo je bitno zbog toga što omogućava pružanje potpunih informacija o imovinskom položaju.
• Princip ažurnosti – Informacije su upotrebljive samo ako su blagovremene. Rok za knjiženje poslovne promene je osam dana od njenog nastanka.
• Princip hronološkog reda – Poslovne promene se beleže redom po njihovom događanju.
• Princip mogućnosti provere – Knjigovodstvo mora biti organizovano tako da se tačnost svakog podatka može naknadno proveriti.
• Princip  jasnosti – Da bi informacije bile upotrebljive, moraju se jasno prezentovati, što se postiže raščlanjivanjem računskih kategorija (na grupe i podgrupe, sintetička i analitička evidencija).
• Princip materijalne ispravnosti – Da bi se obezbedila istinitost podataka koje knjigovodstvo pruža, neophodno je obuhvatiti samo one ekonomske promene koje su stvarno nastale. Materijalna ispravnost knjigovodstvenih podataka se ocenjuje sa gledišta njihove usklađenosti sa zakonskim propisima, načinima urednog bilansiranja i računovodstvenom politikom preduzeća.
• Princip ekonomičnosti – Zahtev da korist od bilo koje aktivnosti preduzeća bude veća od sredstava koja se utroše, a knjigovodstvo i jeste aktivnost čiji je cilj dobijanje nužnih i značajnih informacija za upravljanje preduzećem.

Šta je putni nalog?

Putni nalog je dokument koji se sačinjava kada neko od zaposlenih ima potrebe da poslovne obaveze obavlja u nekom drugom mestu. U dokumentu se jasno ističe koliko dana put traje, kao i koje prevozno sredstvo će se koristiti. Na osnovu toga se predviđa akontacija za službeni put koja će zaposlenom koji putuje biti isplaćena. Po povratku sa službenog puta zaposleni je dužan da podnese obračun troškova na osnovu kog se isplaćena akontacija upoređuje sa stvarnim troškovima. Ukoliko su stvarni troškovi bili veći od akontacije, blagajnik je dužan da razliku isplati zaposlenom. Ukoliko su stvarni troškovi bili niži od akontacije, radnik je dužan da višak vrati u blagajnu, dok ukoliko su stvarni troškovi jednaki akontaciji, ne vrši se ni isplata ni uplata u blagajni. 

Koje metode se mogu primeniti za obračun poreza na dodatu vrednost?

Za obračun PDV-a moguće je primeniti:

• Metodu sabiranja – dodata vrednost se utvrđuje kao zbir plaćanja za rad i kapital kojim se ona stvara. Tako je dodata vrednost kao osnovica poreza na dodatu vrednost jednaka zbiru nadnica, renti, kamata i neto profita.
• Metodu oduzimanja – dodata vrednost se računa kao razlika između ukupne prodaje preduzeća i ukupnih kupovina, te se na tako utvrđenu osnovicu primenjuje stopa poreza na dodatu vrednost.
• Kreditnu metodu – ova metoda je danas najviše u upotrebi, kojom se ne izračunava dodata vrednost, već obveznik pomoću računa za kupljena dobra i usluge, te računa za prodata dobra i usluge, direktno izračunava svoju obavezu poreza na dodatu vrednost. On, naime, iznos plaćenog poreza u ceni svojih inputa koji je prikazan na odgovarajućim računima oduzima od poreza koji je orao iskazati na računima za prodaju svojih proizvoda.

Koje su četiri osnovne kvalitativne karakteristike informacija?

Četiri osnovne kvalitativne karakteristike informacija su razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost.

• Razumljivost – svakako suštinski kvalitet informacija koje sadrže finansijski izveštaj jeste razumljivost informacija, što podrazumeva upravo to da su one odmah razumljive korisnicima. Naravno, podrazumeva se da korisnici informacija poseduju potreban nivo znanja o poslovanju, kao i ekonomskim aktivnostima i računovodstvu, kao i volju da prouče sa dovoljno pažnje.
• Relevantnost – da bi bila korisna, informacija mora da bude relevantna za korisnika koji donosi odluku. Dakle, informacije su relevantne kada utiču na ekonomske odluke korisnika, pomažući im da procene prošle, sadašnje ili buduće događaje, odnosno da potvrde ili procene svoje procene.
• Pouzdanost – da bi informacije bile korisne, one moraju da budu pouzdane. Informacije su pouzdane kada u njima nema značajnije greške ili pristrasnosti, odnosno kada se korisnici mogu pouzdati da one verodostojno prikazuju ono što predstavljaju ili je razumno očekivati da predstavljaju.
• Uporedivost – korisnici treba da budu u mogućnosti da uporede finansijske izveštaje pravnog lica kako bi bili u mogućnosti da uporede trendove u njegovom finansijskom položaju ili uspešnosti. Merenje i obelodanjivanje finansijskog efekta sličnih transakcija ili događaja se mora u pravnom licu provoditi dosledno, tokom dužeg vremenskog perioda, odnosno na konzistentan način za različita pravna lica. Svakako važna karakteristika uporedivosti jeste informacija da su korisnici obavešteni o računovodstvenim politikama, koje su korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i promenama tih politika i učincima tih promena. 

Plan i program kursa Računovodstvo

1. Modul 1 – Uvod

Pojam, vrste i uloga računovodstva:

• Istorija računovodstva
• Pojam računovodstva
• Klasifikacija računovodstva

Organizacija finansijskog i upravljačkog računovodstva:

• Organizacija finansijskog računovodstva
• Organizacija upravljačkog računovodstva

Pojam i oblici knjigovodstva:

• Pojam, ciljevi, zadaci i predmet knjigovodstva
• Istorijski razvoj
• Sistemi knjigovodstva

Računovodstvena načela i principi urednog knjigovodstva:

• Najvažnija načela urednog knjigovodstva
• Računovodstveni principi
• Greške u računovodstvu
• Ispravljanje grešaka

Računovodstvena dokumentacija:

• Podela knjigovodstvene dokumentacije prema mestu nastanka
• Podela knjigovodstvene dokumentacije prema redosledu njihovog javljanja u kružnom toku sredstava u preduzeću
• Dokumenta u vezi sa platnim prometom
• Dokumenta u vezi sa nabavkom stalnih (osnovnih) sredstava
• Dokumenta u vezi sa nabavkom materijala i robe
• Dokumenta u vezi sa praćenjem procesa proizvodnje
• Dokumenta u vezi sa prodajom gotovih proizvoda i robe
• Čuvanje knjigovodstvenih dokumenata

Osnovne poslovne knjige dvojnog knjigovodstva:

• Oblici i metode dvojnog knjigovodstva
• Poslovne knjige dvojnog knjigovodstva
• Dnevnik
• Glavna knjiga
• Pomoćne knjige

Računi (konta) i knjiženja:

• Pojam, vrste i oblici konta
• Konta stanja
• Konta uspeha

Probni bilans i zaključni list:

• Probni bilans
• Zaključni list

1. Modul 2 – Računovodstvo

Godišnji računovodstveni izveštaji:

Bilans stanja:

• Aktiva
• Pasiva
• Razvrstavanje pozicija u bilansu stanja

Bilans uspeha

Forme prikazivanja bilansa stanja i bilansa uspeha:

• Forme prikazivanja bilansa stanja
• Forme prikazivanja bilansa uspeha

Vremenska razgraničenja:

• Knjiženje AVR-a
• Knjiženje PVR-a

PDV, ulazne i izlazne fakture:

• Šta se ne oporezuje PDV-om
• Poreski obveznik
• Nastanak poreske obaveze
• Ulazne i izlazne fakture

Amortizacija:

• Metode obračuna amortizacije

Metode obračuna finansijskog rezultata – obračun rezultata metodom ukupnih troškova:

• Obračun rezultata metodom ukupnih troškova

Obračun rezultata metodom troškova prodatih učinaka

Pokriće gubitka i raspodela dobiti:

• Pokriće gubitka
• Raspodela dobiti

Konceptualni okvir međunarodnih računovodstvenih standarda:

• Kvalitativne finansijske karakteristike

Računovodstveni standardi:

• Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI)
• Američki opšteprihvaćeni računovodstveni standardi