Kurs Spoljna trgovina

Nijedna zemlja u današnje vreme ne funkcioniše izolovano od ostatka sveta. Čak i kada jedna zemlja raspolože svim potrebnim resursima i može da obezbedi sve potrebne proizvode i usluge, njoj se neće isplatiti da funkcioniše u zatvorenom sistemu. Ono u čemu je bolja i što može da proizvede jeftinije i bolje od ostalih zemalja će izvoziti, dok će ono u čemu je lošija i što druge države proizvode uz niže troškove uvoziti. Za vreme merkantilizma, koji je bio dominantan od šesnaestog veka do kraja osamnaestog, vladalo je mišljenje da zemlja može da se obogati jedino ukoliko što više izvozi i svoj uvoz svede na minimum. Sa današnje tačke gledišta uviđa se koliko je merkantilizam bio temeljen na pogrešnim shvatanjima da jedna zemlja može da profitira samo na račun druge, ali za tu epohu on se smatrao skroz opravdanim i logičnim.

Svaka zemlja u većoj ili manjoj meri ima sistem odnosa sa ostalim zemljama. Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija između privrednih subjekata jedne zemlje i privrednih subjekata druge zemlje. Pod spoljnom trgovinom se podrazumeva razmena proizvoda i usluga, znanja i tehnologije sa inostranstvom, tako što predmet kupoprodaje prelazi teritoriju zemlje prodavca ili teritoriju zemlje kupca na osnovu zaključenih spoljnotrgovinskih ugovora. Ukoliko predmet kupoprodaje prelazi granicu zemlje prodavca, radi se o izvozu, a ukoliko prelazi granicu zemlje kupca, radi se o uvozu. Može se konstatovati da ona predstavlja podsistem velikog sistema međunarodne trgovine.

Opis i cilj kursa Spoljna trgovina

Kurs Spoljna trgovina se sastoji od osam nastavnih jedinica. U prvoj nastavnoj jedinici su obuhvaćena uvodna razmatranja poput definisanja spoljne trgovine i karakteristika spoljnotrgovinskih poslova, tumačenja međunarodnih termina i spoljnotrgovinske dokumentacije. Zatim će biti reči o operacijama u spoljnoj trgovini, direktnom i indirektnom obavljanju spoljnotrgovinskih operacija, klasičnim spoljnotrgovinskim firmama, direktnom izvozu uz angažovanje zastupnika, distributerima u spoljnotrgovinskom poslovanju, zatim o posrednicima u formi udruženja i izvozno-uvoznih zajednica. Treća nastavna jedinica posvećuje pažnju učesnicima spoljnotrgovinskih poslova i njihovoj podeli. Četvrta nastavna jedinica u fokus stavlja spoljnotrgovinsku politiku, kao i njene instrumente, što je od ključne važnosti. Zatim, obrađen je finansijski aspekt spoljnotrgovinskih poslova, kao i uvoz i izvoz robe, a nakon toga je pažnja posvećena i kompleksnim poslovima spoljne trgovine. U poslednjoj nastavnoj jedinici biće reči o primeni elektronske tehnologije, kao i primeni elektronske tehnologije kroz faze spoljnotrgovinskog poslovanja.

Cilj kursa Spoljna trgovina je da polazniku približi osnovne elemente spoljne trgovine, kao i sve neophodne faktore koji su relevantni za njeno neometano funkcionisanje. Naravno, kurs govori i o njenim učesnicima, kao i osnovnim operacijama i poslovima koje ona obuhvata. Sa današnje tačke gledišta, bez međunarodne trgovine poslovanje i funkcionisanje je nezamislivo. Kako na svetskom, tako i na nacionalnom nivou njena uloga i značaj su ogromni, pogotovu u uslovima globalizacije svetskog tržišta. Zbog razlika u razvijenosti privreda, prirodnim bogatstvima, klimatskim uslovima i slično, potreba za razmenom dobara i usluga na međunarodnom nivou je konstantna. Razvijene zemlje među sobom razmenjuju industrijske proizvode i savremenu tehničku opremu, kao dopunu svojoj proizvodnji. Dok, s druge strane, nerazvijene zemlje razmenjuju poljoprivredne proizvode i sirovine. Međunarodna trgovina omogućava da se na tržišta plasiraju viškovi i popune manjkovi u robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji… Takođe, pomoću nje potrošačima je omogućen širi izbor asortimana, što im omogućava kvalitetnije zadovoljavanje sopstvenih potreba.

Kurs će vam odgovoriti na pitanja:

1. Ko su komisionari?

Termin komisionar potiče još iz perioda kada su italijanski trgovci (komisionari) prodavali robu italijanskih zanatlija i dobijali proviziju koja je bila uračunata u cenu robe. Proizvođači su na ovaj način mogli da uštede vreme i da se posvete poslu, dok su trgovci (komisionari) vršili distribuciju. Tokom vremena je komisionarski posao postao složeniji, što je dovelo do kreiranja komisionih firmi. To su firme koje zaključuju poslove izvoza/uvoza u svoje ime, a za račun nalogodavca.

Kada govorimo o izvoznim komisionim firmama, mislimo, pre svega, na firme koje su specijalizovane za izvoz pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda, kao i za spoljnotrgovinske transakcije na određenim tržištima.

2. Koje državne institucije su bitne za spoljnotrgovinske poslove?

Postoji nekoliko bitnih državnih institucija bez kojih spoljnotrgovinski poslovi ne bi bili mogući, kao što su:

• nacionalna skupština – u njoj se donose najvažniji zakoni koji regulišu oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom;
• vlada – ona kroz svoja resorna ministarstva detaljnije razrađuje i primenjuje usvojene zakone;
• nadležna ministarstva – veoma bitnu ulogu igra ministarstvo za spoljnu trgovinu;
• centralna banka zemlje – finansijsku i deviznu stranu spoljnotrgovinskog posla na bazi dobijenih izveštaja prati centralna banka;
• carinska služba – nalazi se u nadležnosti carinske uprave kao državnog organa; podrazumeva rad na carinjenju robe i putnika na graničnim prelazima i u privrednim i saobraćajnim centrima osnivaju se carinarnice i carinske ispostave.

3. Šta su offshore poslovi?

Male ostrvske zemlje koje imaju stabilno političko okruženje idealno su mesto za otvaranje offshore kompanija. Investitori u offshore poslovanje su i pravna i fizička lica, koja prebacuju kapital iz politički nestabilnih i ratnih područja u stabilne offshore zone. Vlasnici offshore kompanija prilikom njihovog osnivanja ulažu kapital koji povlače iz svoje zemlje. Prihod koji ostvare podleže poreskim i carinskim olakšicama koje nude domaćini offshore zemalja. Procedura osnivanja je pojednostavljena, kao i administrativni troškovi. Neophodno je da zemlja domaćin raspolaže razvijenim bankarskim i finansijskim sistemom. Prednosti za domaćine zemalja koji su offshore centri prilikom otvaranja većeg broja offshore kompanija su:

• zapošljavanje domaće radne snage;
• prihodi po osnovu korišćenja infrastrukturnih objekata;
• prihodi po osnovu pružanja finansijskih i drugih usluga;
• povećana iskorišćenost raspoloživih domaćih resursa.

Plan i program predavanja

1. Uvod u spoljnu trgovinu – definisanje spoljne trgovine, karakteristike spoljnotrgovinskih poslova, INCOTERMS – tumačenje međunarodnih trgovinskih termina, dokumenta spoljnotrgovinskih poslova, trgovačka dokumenta
2. Operacije u spoljnoj trgovini – direktno obavljanje spoljnotrgovinskih operacija, klasične spoljnotrgovinske firme, direktan izvoz uz angažovanje zastupnika, distributeri u spoljnotrgovinskom poslovanju, indirektno obavljanje spoljnotrgovinskih operacija, posrednici u formi udruženja i izvozno/uvoznih zajednica
3. Učesnici spoljnotrgovinskih poslova – neposredni učesnici, posredni učesnici, transportna dokumenta, osiguranje robe u međunarodnom transportu
4. Spoljnotrgovinska politika – definicija spoljne trgovine, državni monopol spoljne trgovine, liberalna spoljnotrgovinska politika, instrumenti spoljnotrgovinske politike, carinska dokumenta
5. Finansijski aspekt spoljnotrgovinskih poslova – kreditiranje spoljnotrgovinskih poslova, međunarodni faktoring, međunarodni forfeting
6. Uvoz i izvoz robe – izvoz robe, uvoz robe
7. Kompleksni poslovi spoljne trgovine – vezani poslovi, reeksportni poslovi, međunarodni franšizing, međunarodni lizing, offshore poslovi
8. Nove tehnologije i spoljna trgovina – koristi primene elektronske tehnologije, primena elektronskog poslovanja kroz faze spoljnotrgovinskog poslovanja