Žensko preduzetništvo treba da bude šansa za uspeh

Preduzetništvo je pokretač ekonomskog i ukupnog društvenog razvoja. Ovakvo obavljanje delatnosti posebno potenciraju, podstiču i u njega ulažu najrazvijenije zemlje sveta. Međutim, ako se pogleda ko su preduzetnici, može se primetiti da se za preduzetništvo prevashodno odlučuje muška populacija. Dominacija muškog preduzetništva prisutna je i u zemljama bolje ekonomske pozicije. Istraživanja urađena pri Ujedinjenim nacijama, konkretno ona iz organizacije UNWomen, pokazuju da se još uvek nije postigla potrebna rodna ravnopravnost žena i muškaraca u poslovnom svetu. Žensko preduzetništvo je kamen spoticanja ne samo manje razvijenih i siromašnih zemalja već i onih bogatijih i uređenijih država.

Podaci poput onih da je žensko učešće u oko 67% svetskog rada, a da zarađuju tek 10% ukupnog svetskog dohotka, te da su za svoj rad (isti koliki i muški) plaćene čak 23% manje, kao i da je u njihovom vlasništvu samo 1% svetskog imetka, isuviše su zabrinjavajući. U svetu postoji ukupno 2,7 milijardi žena koje su zakonski sprečene da imaju iste izbore poslova kao i muškarci. U neku ruku se može reći da je put do potpune rodne ravnopravnosti u poslovnom svetu i dalje dugačak i nepregledan.

Ako se uzme u obzir da bi jednakost žena u poslovnom svetu bila od višestruke koristi za svetsku ekonomiju, onda ne čudi što postoji opšte stremljenje ka rodnoj ravnopravnosti do 2034. godine i što različiti fondovi nude bespovratna sredstva za razvoj ženskog preduzetništva. Ovo je jedan od vodećih evropskih trendova o kom se sve više govori poslednjih godina. Jedna od njih je i Strategija Evropa 2020, koja promoviše razvojne ciljeve i politiku inkluzivnog rasta. U okviru ove strategije propagira se veća participacija žena na tržištu rada u cilju smanjenja siromaštva i bolje socijalne kohezije, a nude se i bespovratna sredstva za žene preduzetnice.

Biti preduzetnica? 

Kada se kaže preduzetnica, misli se na uspešnu, samostalnu poslovnu ženu koja vodi lični posao, odnosno koja živi posao koji vodi. Drugim rečima, reč je o ženskoj osobi koja se bavi specifičnom poslovnom filzofijom u čijoj osnovi leži svest o stalnim promenama i konstantnom usavršavanju, uz brzo prilagođavanje potrebama tržišta.

Pod preduzetnicama se misli na žene koje su osnivači i vlasnice kompanija i poslodavci koji upošljavaju. One su i direktorke, stalno zaposlene osobe koje su stvorile firmu radi ostvarivanja profita i rasta i čiji je glavni lični prihod zarada ostavarena radom u kompaniji. Drugim rečima, preduzetnice su žene koje su vlasnice makar 1% preduzeća u kom obavljaju najmanje jednu rukovodeću funkciju (u marketingu, finansijama, ljudskim resursima).

Usled brojnih obaveza i društvenih uloga koje imaju, mnoge žene odustaju od svojih ideja i ne žele da se samostalno okušaju u preduzetničkim vodama. Pored toga, postoje i brojni drugi faktori koji utiču na žensko preduzetništvo. Ovde mislimo na faktore kao što su: uticaj nacionalnog bogatstva, socijalnog statusa i percepcije, institucionalni faktori, podređen život porodici, ekonomska i imovinska nejednakost, starost, radni status, obrazovanje i prihodi domaćinstva. Svi ovi pobrojani faktori su samo neki od razloga zbog kojih se žene najčešće i ne odlučuju na ovaj poziv i zbog čega se ova poslovna grana prepušta muškim rukama.

Ko su preduzetnice? 

Biti preduzetnik je teško, a za preduzetnicu se govori da je dva puta teže. Za pokretanje jedne ženske kompanije potrebno je, recimo, između 500 i 5.000 evra. Obično je reč o preduzećima uslužne delatnosti mikro veličine (sa manje od 10 zaposlenih) ili malim kompanijama sa niskim nivoom profita. Najzastupljenije grane ženskog preduzetništva su u oblasti tradicionalnih zanimanja poput: knjigovodstvenih agencija, prodavnica garderobe, frizerskih i kozmetičkih salona, apoteka, škola privatnih jezika i dr., ali i onih privatnih poslovanja u sferi: marketinga, IT sektora, oblasti komunikacija i odnosa sa javnošću, bankarstva.

U manje razvijenim zemljama istraživanja su pokazala da se za preduzetnički poziv ženska populacija uglavnom opredeljuje iz nužde. To su one žene koje su zbog predugog traganja za poslom egzistencijalno primorane da se samozaposle. Međutim, postoje i dame koje u preduzetničke vode ulaze iz želje da se bave poslom (nekada je reč i o hobiju) koji vole. Ovaj tip preduzetnica naziva se preduzetnice šanse. Razlika između ova dva tipa preduzetnica nije samo u motivu zbog kog pokreću posao već i u načinu na koji pristupaju poslu.

Preduzetnice iz nužde

Iako trend opredeljivanja za preduzetnički poziv raste iz godine u godinu, žene se i dalje teže odlučuju za ovu vrstu delatnosti. Zato danas pre možemo govoriti o praksi osnivanja firmi koje su posledica ženskog preduzetništva iz nužde.

Preduzetnice iz nužde su obično žene u dobi između 36 i 55 godina koje nisu uspele da pronađu posao na tržištu rada i koje su se zbog toga upustile u njima nedovoljno istražene preduzetničke sfere poslovanja. Od ukupnog broja novoosnovanih preduzeća, navodi se da je oko dve trećine firmi nastalo kao posao iz nužde. U razvijenim evropskim zemljama ova situacija je obrnuta.

Kada se govori o brojnosti preduzeća koja osnivaju žene, ne postoje veće razlike između razvijenijih i manje razvijenih zemalja. Ipak, broj kompanija koji se gasi nedugo nakon osnivanja daleko je veći u manje razvijenim zemljama. Statistika ukazuje na to da skoro svaka druga žena preduzetnica nije uspela da poslovno opstane na tržištu. Kao jedan od najvećih problema navodi se nedostupnost izvora finansiranja. Najčešće žene nisu vlasnice nekretnina niti zemljišnih poseda, zbog čega nisu u mogućnosti da podignu kredit kako bi investirale i unapredile poslovanje i postale konkurentnije na tržištu.

Manja sklonost ka riziku – osobena za žensku populaciju – opravdava što se žene, u većem broju od muškaraca, opredeljuju za otvaranje i upravljanje radnjama. U ovakvom vidu poslovanja postoje veće pogodnosti. Naime, za vođenje radnje nije obavezno imati zaposlene, a uz to su i komunalni porezi niži ukoliko se ostvaren promet kreće ispod propisane granice. Svemu ovome treba dodati i da su preduzetnice u ovom slučaju u obavezi da plaćaju samo paušalni porez, koji je znatno niži, i da imaju mnogo jednostavniju organizaciju vođenja knjiga i obaveza predavanja godišnjeg finansijskog izveštaja i sl. Osnivanje radnje je jedan od najlakših načina poslovnog upravaljanja i donekle je očekivano da će ovo biti prvi izbor poslovanja među ženama vođenim egzistencijalnom nuždom.

Žensko preduzetništvo iz nužde se mahom tretira kao socijalna kategorija, jer se njime bavi ono stanovništvo koje nije imalo druge izbore na tržištu rada. Održivost ovakvih preduzeća je diskutabilna, a sâmo poslovanje rizično, jer umnogome zavisi od tržišnih uslova. Žensko preduzetništvo ovog tipa uglavnom pokriva troškove bez prevelike dobiti. Ipak, ovo nije jedini ženski preduzetnički scenario.

Preduzetništvo podrazumeva veću slobodu, kreativnost i samoispunjenje, što su inače i glavni pokretači preduzetnica narednog tipa. Upravljanje poslom koji se voli kod preduzetnica može dati višestruku korist. Zato prepoznajemo i preduzetnice šanse.

Preduzetnice šanse 

Žensko preduzetništvo koje „ispunjava snove” poslovno fokusirane dame i čini je kompetentnijom i jačom na tržištu predstavlja drugi tip preduzetničkog upravljanja. Reč je preduzetnicama koje ulaze u nove samostalne poslovne poduhvate i kreiraju sopstveni posao u želji za promenom. Ovom tipu pripadaju obično one žene koje su ostvarile određene uspešne karijere u kompanijama i koje su rešile da se upuste u preduzetničku avanturu.

Na neki način, preduzetnice šanse imaju veću prednost u odnosu na preduzetnice iz nužde, jer poseduju određena znanja o poslovnoj kulturi i tržištu, planiranju i organizovanju posla itd. One samozapošljavanje prepoznaju kao šansu da se afirmišu i samostalno odlučuju. Pored toga, većina ih se na ovakav poduhvat odlučuje zbog fleksibilnosti u poslovanju, ostvarivanju dobrobiti za širu zajednicu i zbog slobodnog upravljanja profesionalnim razvojem.

Kada se govori o delovanju i zalaganju preduzetnica šanse, onda se misli o kreativnim, inovativnim, konkurentnim i diferenciranim oblicima rada koji realizuju profitabilne aktivnosti održive prirode u ekonomskom pogledu. Zato preduzetništvo šanse jesu i poslovni napori koji vode ka ekonomskom rastu. U razvijenijim ekonomskim zemljama zapažaju se kontinuirani napori ka unapređenju ženskog preduzetništva. Sve je veći broj različitih projekata edukacije, podrške i osnaživanja preduzetnica koje finansiraju međunarodni fondovi, ali se i sve više napora ulaže u što potpuniju integraciju ovakvog ženskog poslovanja u glavne ekonomske tokove.

Razvojno žensko preduzetništvo šanse predstavlja proces kreiranja novog tržišnog proizvoda/usluge, za šta je potrebno uložiti vreme i trud, tako da se psihološki, finansijski i drugi oblici rizika pretvaraju u materijalnu satisfakciju.

Upornost ili evolucija ženskog preduzetništva 

Podelu na žensko preduzetništvo iz nužde i preduzetništvo šanse ne treba doslovno shvatiti, jer ono ne isključuje jedno drugo. Ovde je pre reč o evoluciji preduzetnice od „žene u potrazi za prihodima” do „žene na putu ka ostvarenju snova”. Takođe, i u poslovnom svetu postoje preduzeća koja su osnovale žene radi obezbeđivanja egzistencijalnih sredstava, ali su napornim radom i razvojem uspela da dosegnu određen nivo poslovanja koje ima odlike ženskog preduzetništva šanse. Takve firme danas upošljavaju više od desetine radnika, a njihove vlasnice su napornim radom, zalaganjem i profesionalnim usavršavanjem uspele da se transformišu iz „preduzetnica iz nužde” u „preduzetnice šanse”. Kompanije ovakvog ženskog preduzetnišva se više ne prepoznaju kao preduzeća socijalne kategorije, već kao ozbiljne i konkurentne kompanije razvojnog ekonomskog potencijala.

Ako ozbiljnije razmatrate da li da se upustite u vode ženskog preduzetnštva, neki od opštih saveta za poslovni uspeh bili bi, pre svega, da volite svoj posao i budete inovativne. Stalan, uporan i ponekad naporan rad i učenje se podrazumevaju, jer se jedino tako može lakše i bolje vladati u nepredvidivim tokovima tržišta.