6 izvora stresa na poslu

Stres kao pojavu svakodnevno susrećemo u životu i radu. Brojna istraživanja ukazuju na to da je veoma mnogo ljudi izloženo brojnim stresnim situacijama, koje mogu biti prouzrokovane različitim izvorima stresa. Pod stresom se podrazumeva neka spoljna sila (stresor) iskazana u vidu agenasa, stimulatora i podsticaja koji izazivaju promenu energije i uzbuđuju receptore, dovodeći ljudski ego u stanje neprijatnosti, uzbuđenja ili potištenosti.
Stres na poslu se danas smatra jednim od najčešćih uzroka mnogih radnih i organizacionih problema, srčanih, ali i mentalnih bolesti.

Neki od izvora stresa kod zaposlenih su:

 1. Stres na poslu stvara „konflikt uloge” kod zaposlenog

Ljudi pod stresom često se susreću sa psihološkim problemom poznatijim kao „konflikt uloga”. Naime, neretko se događa da zaposleni istovremeno imaju neodložne obaveze i na poslovnom i na privatnom planu. Tada nastaje problem neuspešnog balansiranja između privatnog i poslovnog života, što za posledicu ima pojavu „konflikta uloge” kod ljudi. Drugim rečima, neodložne, te i stresne poslovne obaveze i prekomeran rad odražavaju se na porodičan život pojedinca skoro isto koliko i nepredvidljive životne okolnosti na kvalitet poslovnog vremena pojedinca.
U takvim prilikama podrška i razumevanje porodice u znatnoj meri mogu da pomognu, odnosno da u određenoj meri doprinesu oslobađanju od stresa na poslu.

2. Radni uslovi

Uzroci stresa mogu biti neadekvatni uslovi rada, količina posla, radno vreme, loša poslovna organizacija itd. Neadekvatni uslovi rada (bilo da su tehničke, komunalne ili neke druge prirode) čine dodatne faktore opterećenja, na koje zaposlen mora utrošiti svoje dragoceno vreme. Tada svakodnevne radne obaveze ostaju nezavršene. Ne treba posebno isticati da, usled toga, nagomilavanje poslova doprinosi pojavi stresa. Međutim, česti su i primeri u kojima stres stvaraju poslovi koji se godinama ponavljaju. Nedostatak novih izazova i saznanja i automatizam pri izvršavanju svakodnevnih poslovnih obaveza stvaraju bezvoljan, nekvalitetan i površan odnos prema tekućim poslovnim obavezama. Sa druge strane, nedovršeni poslovi u predviđenim rokovima iziskuju dodatni, prekovremeni rad, koji se često može odužiti i na večernje časove. Loši međuljudski odnosi, kao i loša komunikacija među zaposlenima u poslovnoj organizaciji, mogu dovesti do različitih poslovnih prioriteta, nesporazuma, „prebacivanje odgovornosti”, što za posledicu ima lošu reputaciju, a onda i stres usled gubitka željenih poslovnih prilika.

3. Sigurnost na poslu

Osećanje nesigurnosti na radnom mestu – prouzrokovano strahom od otpuštanja ili strahom od ranog penzionisanja – okidač je za pojavu stresa. Pomenimo i to da stresne situacije nastaju kao posledica neredovnih mesečnih primanja ili zakasnelih naplata za obavljene poslove. U poslovnom svetu poznati su slučajevi zakasnelih naplata, koje umnogome remete planirane aktivnosti jedne radne organizacije. Sve to potom vodi i kašnjenju očekivanih isplata za zaposlene.
Pomenuti stresni faktori kod poslovnog čoveka smanjuju radne sposobnosti, povećavaju napetost na relaciji nadređeni–podređeni, što sve dovodi do rada pod pritiskom i konačno do narušenog fizičkog i mentalnog zdravlja zaposlenog.

4. Odgovornost prema drugima

U svakoj kompaniji postoji podela odgovornosti. Neki delovi ljudskih resursa bave se proizvodnom stranom poslovanja, drugi marketingom, treći finansijama, četvrti menadžmentom i sl. Međutim, nisu svi oni podjednako izloženi rizicima stresa. Menadžmentski kadar kompanije (ili kadar koji je zadužen za druge ljude, za njihovo motivisanje, nagrađivanje ili kažnjavanje) ima obavezu da komunicira sa unutrašnjim i spoljnim radnim okruženjem, kao i da upravlja kompanijom. Zato su menadžeri u komapanijama daleko više izloženi rizicima stresa. Po prirodi svog posla, oni su u poziciji da moraju da prime mnoge prijatne i neprijatne informacije, koje potom prosleđuju podređenima i nadređenima. Neretko neke od tih informacija mogu dovesti do sporova, pritužbi, konflikata, što sve jesu stresogene situacije.
Pored toga, dinamičnost poslova, „trka sa vremenom”, brojni finansijski problemi, problemi tržišta i konkurencije, nezadovoljstvo zaposlenih u kompaniji, najava protesta i štrajkova mogu pogodovati nastanku tzv. menadžerske bolesti ili psihosomatskih poremećaja prouzrakovanih brojnim uznemirujućim okolnostima u kompaniji.

5. Nedostatak podrške

Smatra se da nedostatak podrške predstavlja jedan od bitnijih faktora koji utiču na stvaranje i uvećanje stresa na radu. Pored ovog, treba pomenuti i to da osećaj nesigurnosti kod zaposlenih nastupa usled nepoverljivosti kolega u obavljeni posao. Tada zaposleni najčešće nerado prihvata radne obaveze zbog straha od greške i loših komentara od nadređenih i ostalih zaposlenih.
Podrška radnog i porodičnog okruženja jedan je od boljih načina koji dovode do oslobađanja od stresa. Kada pojedinci osećaju prijateljsku naklonjenost i podršku kako u kompaniji, tako i van nje, njihove šanse da se odbrane od uticaja raznih stresora su daleko veće, i obrnuto.

6. Seksualno zlostavljanje

Ovo je čest izvor stresa na poslu. Pod tim se podrazumeva neželjeni kontakt ili komunikacija seksualne prirode usmerena u prvom redu prema ženama.

Ispoljavanje seksualnog zlostavljanja može biti otvoreno ili prikriveno, direktno ili indirektno, stalno ili povremeno, može se ispoljavati na fin ili grub način. Ovakav vid uznemiravanja može se prepoznati u povremenim ili učestalim ustupcima i pogodnostima prema pojedinim zaposlenima, kao što su na primer zasnivanje radnog odnosa, dodela nagrada, unapređenja, veća plata, turistička putovanja i slično. Za razliku od ovog suptilnijeg vida seksualnog uznemiravanja, grub oblik podrazumeva pretnje (pa čak i ucene) otkazom, različite opstrukcije daljeg karijernog napredovanja, zatim pretnje novom sistematizacijom koja zaposlenog može rasporediti na pozicije niže plaćenih poslova i sl.

Posledice seksualnog zlostavljanja su velike. Osobe koje su izložene ovom obliku stresa nisu sposobne da se fokusiraju na svoje poslove, jer istovremeno moraju angažovati i svoju psihofizičku energiju na odbijanje nečijih neželjenih nasrtaja.

Kako se osloboditi stresa na poslu?

Stres na poslu može biti prouzrokovan i bilo kojim drugim izvorom. Ipak, dobra vest je da je moguće izboriti se sa njim. Prvi korak u upravljanju stresom je identifikovanje uzroka stresa na radnom mestu, a zatim pronalaženje odgovarajuće tehnike koja može pomoći njegovom umanjenju i konačnom prevazilaženju. Nije uvek lako naučiti kako se izboriti sa stresom, ali jeste neophodno za bolje i efikasnije obavljanje svakodnevnih radnih zadataka.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Upravljanje odnosima sa kupcima – CRM sistem	Osam koraka za bolji timski duh i timski rad
Presentation Sample Two	Internet marketing strategije

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Menadžment ljudskih resursa.