Problemi u komunikaciji

Komunikacija je ključna veština koja oblikuje naše međuljudske odnose, utiče na uspeh u poslovnom okruženju i omogućava razmenu ideja i informacija u svakodnevnom životu. Međutim, iako je komunikacija neizostavni deo našeg svakodnevnog iskustva, često se suočavamo sa problemima koji mogu ozbiljno ometati efikasnost i razumevanje u komunikaciji.
Evo sedam uobičajenih problema u komunikaciji:

1. Ograničena sposobnost primaoca informacije

Često se dešava da naša poruka bude dobro formulisanа i informativna, ali ukoliko osoba kojoj je namenjena ne može da je prihvati ili razume, komunikacija nije uspela. Ovde su ključne veština pažljivog slušanja i empatija. Aktivno slušanje i postavljanje pitanja kako biste bolje razumeli sagovornika može rešiti ovaj problem.

Prva stvar koju treba razmotriti je razlika u znanju, iskustvu i poznavanju teme između komunikatora i primaoca poruke. Ako osoba koja šalje poruku pretpostavi da sagovornik ima isto znanje kao i ona, može doći do problema. Na primer, u stručnom kontekstu osoba sa velikim stručnim znanjem može koristiti specifične termine i skraćenice koje su nepoznate osobi koja nije upućena u tu oblast. Ovakva pretpostavka može dovesti do nesporazuma i nedostatka razumevanja.

Takođe, važno je uzeti u obzir emocionalni i mentalni kontekst primaoca poruke. Osoba kojoj se šalje poruka može biti pod stresom, zabrinuta ili emocionalno osetljiva u datom trenutku. To može otežati prijem informacija ili čak dovesti do pogrešnog tumačenja, jer emocionalni faktori mogu uticati na sposobnost koncentracije i obrade informacija.

2. Ometanje pažnje pri prijemu informacije

Faktori poput buke, umora ili fizičkih smetnji mogu značajno ometati prijem informacija.
Važno je stvoriti okruženje koje podržava efikasnu komunikaciju i izbegavati komunikaciju u vreme kada smo umorni ili rasejani.

• Spoljni faktori ometanja pažnje
  Kada govorimo o spoljnim faktorima, često mislimo na okolnosti i uslove u kojima se komunikacija odvija. Bučna okolina, visoka temperatura vazduha, prisustvo mnogo ljudi ili drugi spoljni uticaji mogu značajno omesti pažnju primaoca poruke.
  Na primer, pokušaj razgovora na bučnom mestu može dovesti do toga da sagovornici moraju povisiti ton ili ponavljati informacije, što može dovesti do stresa i frustracije u komunikaciji.
  
  
• Unutrašnji faktori ometanja pažnje
  Unutrašnji faktori su oni koji proizlaze iz stanja i sposobnosti samog primaoca poruke. Ovde spadaju faktori kao što su umor, pospanost, delovanje alkohola, pa čak i emocionalno stanje. Na primer, osoba koja je umorna ili pod stresom može imati smanjenu koncentraciju i teže obrađivati informacije koje joj se šalju.
  
  
• Nedostatak provere razumevanja
  Jedna od ključnih strategija za prevazilaženje ovog problema je aktivno postavljanje pitanja i provera razumevanja sagovornika. Komunikatori često pretpostavljaju da je njihova poruka jasna, ali to nije uvek slučaj. Postavljanje pitanja kao što su „Da li me razumete?” ili „Da li želite da pojasnim ovaj koncept?” može nam pomoći da budemo sigurni da je poruka jasno shvaćena.
  
  
• Nedostatak konteksta
  Nejasnoće se takođe mogu pojaviti ako poruka nije dovoljno kontekstualizovana. Komunikacija treba da uzme u obzir pozadinu i okolnosti kako bi se osiguralo da primaoci razumeju šta se tačno želi preneti porukom. Ovo je posebno važno u pisanoj komunikaciji, gde nedostatakneverbalnih znakova
  i nemogućnost da čujemo ton osobe koja nam se obraća mogu dodatno doprineti nesporazumu.

3. Nejasno formulisane postavke

Razumevanje problema koji se tiču nejasno formulisanih postavki u komunikaciji je ključno za izbegavanje nesporazuma i poboljšanje efikasnosti komunikacije. Ovaj problem se često javlja kada komunikatori koriste reči i izraze koji nisu dovoljno jasni ili precizno definisani, a pretpostavljaju da će sagovornik automatski razumeti na šta se misli. Evo detaljnijeg razmatranja ove tačke:

• Upotreba specifičnih termina i žargonizama
  Jedan od najčešćih načina da dođe do nesporazuma je upotreba specifičnih termina ili žargonizama koji nisu opštepoznati. U određenim stručnim oblastima često se koriste tehnički izrazi koje oni koji nisu iz te struke obično ne razumeju. U takvim slučajevima komunikator treba biti pažljiv i pružiti jasno objašnjenje ili koristiti zamene za specifične termine kako bi se osiguralo razumevanje.
  
  
• Pretpostavljanje poznatih definicija
  Drugi problem koji se vezuje za nejasne postavke jeste pretpostavljanje da svi određene pojmove razumeju i tumače na isti način. Na primer, reči kao što su uspeh ili sreća mogu imati različita značenja za različite ljude. Da biste izbegli nesporazume, važno je precizno definisati ključne pojmove ili, ako je potrebno, razjasniti kako koristite određene termine u datom kontekstu.

4. Različitost načina opažanja i mišljenja

Različitost u načinima opažanja i mišljenja predstavlja značajan izazov u komunikaciji, budući da pojedinci često interpretiraju i tumače iste informacije na različite načine. Razumevanje ove tačke pomaže nam da budemo svesni kako razlike u perspektivi mogu uticati na komunikaciju i kako da bolje komuniciramo u takvim situacijama. Evo detaljnijeg razmatranja:

• Različite vrednosti i uverenja
  Ljudi često imaju različite setove vrednosti i uverenja koja oblikuju njihov pogled na svet. Na primer, neko može postaviti naglasak na ekološku svest, dok druga osoba može staviti veći fokus na ekonomske aspekte. Razlike u vrednostima i uverenjima mogu dovesti do nesporazuma i konflikata, posebno ako se ove razlike ne prepoznaju i ne uzmu u obzir u komunikaciji.
  
  
• Percepcija kao filter za informacije
  Percepcija igra ključnu ulogu u načinima na koje svaka osoba interpretira informacije. Svako od nas ima svoje predrasude, stavove i emocionalne reakcije koji mogu uticati na to kako vidimo i shvatamo svet oko sebe. Ovaj „filter” često može dovesti do toga da različiti ljudi interpretiraju iste informacije na različite načine.

 5.Uticaj nesvesnih i delimično svesnih mehanizama

Ova tačka istražuje dublje slojeve komunikacije koji mogu biti neprimetni na prvi pogled, ali značajno utiču na našu sposobnost da razumemo i da nas razumeju. Ova tačka obuhvata nesvesne predrasude, obrasce ponašanja i obrasce razmišljanja koji mogu stvarati teškoće u komunikaciji.

• Nesvesne predrasude i stereotipi
  Svaka osoba ima nesvesne predrasude ili stereotipe koji su internalizovani tokom života. Ovo se može odnositi na predrasude prema određenim grupama ljudi na osnovu rase, pola, starosti ili drugih karakteristika. Ovi nesvesni obrasci mogu uticati na naše postupke i tumačenje tuđih poruka. Na primer, nesvesna predrasuda može dovesti do toga da ignorišemo tuđe stavove ili iskustva ili da umanjujemo njihov značaj.
  
  
• Obrasci ponašanja iz prošlosti
  Lični istorijski događaji i iskustva oblikuju naše reakcije i način komunikacije. Na primer, osoba koja je imala negativno iskustvo u prethodnom poslu može biti sklonija sumnjičavosti ili otporu prema novim kolegama ili autoritetima. Ovi obrasci ponašanja, koji često proizlaze iz nesvesnih emocionalnih reakcija, mogu stvoriti poteškoće u komunikaciji i otežati izgradnju poverenja.
  
  
• Otpor prema promenama i novim idejama
  Nesvesni otpor prema promenama ili novim idejama može biti značajan faktor u komunikaciji. Osobe često ostaju privržene svojim trenutnim uverenjima i načinima razmišljanja, te mogu odbacivati ili zanemarivati nove informacije ili perspektive. Ovaj otpor može dovesti do konflikata i stagnacije u komunikaciji.
  
  
• Emocionalne reakcije koje utiču na percepciju
  Emocionalne reakcije, kao što su strah, ljutnja ili anksioznost, mogu značajno uticati na način na koji tumačimo tuđe poruke. Na primer, osoba koja je emocionalno napeta može prenagliti i pogrešno protumačiti nečije reči ili namere. Emocionalni filter može često dovesti do nesporazuma i konflikata u komunikaciji.

6. Konfuzno i neadekvatno prezentovanje saopštenja

Ukazuje na često prisutne izazove u komunikaciji kada komunikatori ne uspevaju efikasno da prenesu svoje poruke zbog nedostatka jasnoće, neadekvatnog argumentovanja ili nepreciznih izraza. Ovaj problem može dovesti do nesporazuma i frustracije u komunikaciji.

• Nedostatak jasnoće u izražavanju
  Jasnoća je ključna komponenta uspešne komunikacije. Ako komunikator ne uspe da izrazi svoje misli i ideje jasno i precizno, poruka može biti nepotpuna ili neshvaćena. Ovaj problem može proizaći iz nedostatka strukturiranja informacija ili upotrebe nejasnih rečenica
  
  
• Loše argumentovane poruke
  Kvalitet argumentacije igra ključnu ulogu u komunikaciji. Neadekvatno ili nesistematsko argumentovanje može dovesti do toga da sagovornici ne prihvate poruku ili da je čak pogrešno razumeju. Komunikatori često koriste nedovoljno ubedljive argumente ili zanemaruju relevantne činjenice, što dovodi do slabljenja njihovih pozicija.
  
  
• Nedostatak strukture i organizacije
  Organizacija poruke igra važnu ulogu u njenom razumevanju. Ako komunikator ne pruži jasnu strukturu ili logički sled informacija, primaoci poruke se mogu izgubiti u toku komunikacije. Nedostatak jasne organizacije može dovesti do toga da poruka ne bude shvaćena ili prihvaćena.

7. Nepostojanje dvosmerne komunikacije

U situacijama kada se daje jedna, i to jednostrana, informacija ili interpretacija nekog događaja, a pritom nisu navedene druge informacije ili drugačije interpretacije koje su takođe relevantne za pitanja o kojima se raspravlja, niti je pružena mogućnost da se traže objašnjenja i obrazloženja, dolazi do ozbiljnih nesporazuma u komunikaciji.

Ovo se često dešava u situacijama gde postoji centralizovana ili autoritarna komunikacija gde se jedna strana (npr. lider ili autoritet) postavlja kao jedini izvor informacija, dok drugima nije dozvoljeno da izraze svoje mišljenje ili postavljaju pitanja.

Nedostatak dvosmerne komunikacije i mogućnosti za diskusiju i razmenu mišljenja može imati štetne posledice. To može dovesti do nedostatka raznolikosti u perspektivama, nedostatka kritičkog razmišljanja i stvaranja atmosfere u kojoj strah od kazni ili neprihvatanja sprečava ljude da se slobodno izraze.
Dvosmerna komunikacija i otvorena razmena informacija često vode boljem razumevanju i donošenju adekvatnijih odluka. Takođe, važno je promovisati kulturu u kojoj se različite perspektive cene i poštuju, što može doprineti boljoj komunikaciji i rešavanju problema.

Kako bi komunikacija bila uspešna i kako bi se izbegli problemi u komunikaciji i različiti nesporazumi, treba poštovati određena pravila koja se odnose na značenja:

• Funkcija korišćenja simbola treba da bude jasna.
• Treba da se koriste simboli sa preciznim značenjem.
• Svaki simbol treba da u toku komunikacije zadrži svoje značenje.
• Termini koji se koriste moraju biti precizno definisani.
• Prilikom interpretacije pojedinih izraza i delova teksta mora se imati u vidu celina teksta.
• Značenja reči moraju ostati neizmenjena.
• Znakovi moraju imati ista značenja.
• Treba tražiti saglasnost u slučajevima različitih sistema mišljenja.
• U komunikaciji treba biti kooperativan i težiti tačnom tumačenju stava sagovornika; sopstvenu argumentaciju ne treba zasnivati na pojedinim neuspelim formulacijama sagovornika.

Svaki problem u komunikaciji može dovesti do toga da se poruka loše prenese ili protumači. Stoga je veoma važno raditi na usavršavanju tehnike komunikacije i usvojiti neka opšta pravila komuniciranja kako ne bi nastali različiti problemi u komunikaciji na poslu i u svakodnevnom životu.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Koje osobine preduzetnika treba da posedujete?	Selekcija kandidata i njihov razvoj - menadžerske pozicije
Saznajte zašto vam je potrebna cost benefit analiza	Reference for Former Employee

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Prodaja i menadžment prodaje i Odnosi s javnošću.