Uloge u timu

Timovi najcešće imaju od 3 do 20 članova. Povećanjem broja članova smanjuje se mogućnost interakcije i međusobnog uticaja. 

Postoji više vrsta timova, te možemo razlikovati male timove (od 2 do 4 osobe) i velike timove (12 i više ljudi). Mali timovi su složniji, članovi postavljaju pitanja i razmjenjuju više iskustva. U malim timovima se više javlja zadovoljstvo članova, pre se stvaraju prisni odnosi. Članovi se puno više trude da budu u dobrim odnosima, teže neformalnom odnosu te imaju minimalne zahteve naspram rukovodioca. Nerazumijevanja i suprotna mišljenja javljaju se češce kod timova čiji je broj članova veći od 12.

Optimalan broj članova tima je od 5-8. Najčešće uloge u timu su: koordinator, specijalista, kreativac, radnik tima, dizajner, procenjivač, podstrekivač, finišer, implementator i naravno, vođa.

1. Koordinator je član tima koji je orijentisan na zadatak. Njegova uloga je da na najbolji način dodje do informacija vezanih za problem kojim se bavi tim.
2. Specijalista je osoba koja je u potpunosti posvećena profesiji.
3. Kreativac je najdominantnija i najintilegentnija osoba u timu.On je izvor ideja i kreativnosti u timu.
4. Radnik tima je manje dominantna osoba ali uvek fleksibilna i otvorena za nova iskustva i ideje. Doprinosi harmoniji grupe.
5. Dizajner je dinamična osoba koja je orijentisana na zadatak i koja uspešno radi pod pritiskom.
6. Procenjivač je osoba koja je kritičar i koja je sposobna za duboku analizu ciljeva. Podstrekivač je član tima koji je pozitivan, pun entuzijazma, veliki optimista.
7. Finišer je marljiva i savesna osoba koja dovršava stvari.
8. Implementator je član tima koji je sposoban da ideju pretvori u akciju.

Da bi se sve ove uloge ostvarile, potrebno je da one budu povezane kroz  koordinaciju i integraciju. Deveta najvažnija uloga jeste uloga vođe tima.

Uloga vođe tima

Vođa je centralna ličnost u timu. Njegova uloga je najkompleksnija.

Vođa mora razumeti ljude sa svim svojim nesavršenostima, predrasudama, ambicijama, i ličnostima koje utiču na odnose sa ljudima. U stvarnosti, različite ličnosti se sukobljavaju, i uprkos veri u zajednički cilj, unutrašnji konflikti mogu da razore ceo poduhvat. Zato je uloga vođe da sve te razlicitosti i konflikte kanališe i amortizije.

Osnovni zadaci vođe tima su: da izgradjuje standarde rada, da podstiče članova tima da se aktivno uključe u pronalaženje novih ideja, da podstiče uspeh, saradnju i ostvarenje zadataka, da prilagodi svoju ulogu funkcionisanju tima.

Vođu tima angažuje menadžer preduzeća, ili ga biraju sami članovi tima. Kriterijumi za izbor vođe su: da zna da podstiče ljude na angažovanje, da ispunjava ljude entuzijazmom, da ume da sasluša druge, da razume organizacionu klimu, da je spreman  da prihvati rizik, da pomaže drugima, da shvata dinamiku timskog rada...

Vođa treba da bude fleksibilan. On ne treba da dominira grupom. Treba da se osloni na veštine interpersonalne komunikacije u nastojanju da okupi druge oko ostvarenja zajedničkih ciljeva.

Vođa treba i da napravi plan komunikacije tima tj. da dogovori kanale komunikacije između članova tima. On treba da obezbedi da protok informacija medju članovima tima bude pouzdan i blagovremen.

Najvažnije osobine koje bi vođa trebao da ima jesu da:

1. zna stvoriti efikasan tim
2. zna saslušati druge
3. samostalno donosi odluke
4. zna zadržati najbolje
5. energičan
6. inovativan
7. vizionar
8. pošten i etičan
9. zna voditi tim

5 faza timskog odlučivanja

Kako se timovi mogu sastojati iz velikog broja članova tako i proces donošenja odluka u timu može da bude veoma izazovan. Proces timskog odlučivanja obično se realizuje kroz pet faza:

1. Faza orijentacije

Članovi tima se upoznaju, uspostavljaju svoje uloge i rade na definisanju svoje svrhe i cilja.

2. Faza konflikta

Članovi tima razgovaraju o svojim pozicijama i više se zauzimaju za svoje uloge u timu. Ako su članovi tima pažljivo odabrani tako da zastupaju raznovrsne stavove i stručnost, neslaganja su uobičajen deo ove faze.

3. Faza brainstorming-a

Članovi tima iznose sve mogućnosti i u potpunosti diskutuju za ili protiv njih. Pri kraju ove faze članovi počinju da se slažu oko samo jednog rešenja problema.

4. Faza odlučivanja

Članovi tima donose odluku. Dogovor je postignut kada tim dođe do rešenja koje je dovoljno prihvatljivo za sve članove (čak iako su donekle suzdržani). Ovaj dogovor se postiže tek nakon što su svi članovi imali prilike da prodiskutuju o svojim stavovima i da osete da su oni bili uvaženi.

5. Faza evaluacije rezultata

Timski osećaj se učvrstio i rešenje je formulisano. Članovi dobijaju svoje zadatke za sprovođenje odluke tima,  i pripremaju se za prikupljanje podataka o tim zadacima.

Ovih pet faza su prisutne skoro uvek, bez obzira na vrstu zadataka ili tip odluka koje treba doneti. Članovi tima koriste ovaj proces čak i kada nemaju dovoljno iskustva ili prakse u komunikaciji unutar timova.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Šta je to dobar Web sajt i šta on mora sadržati?	Apolo sindrom
Job Rejection	10 menadžerskih zapovesti

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Menadžment ljudskih resursa.