Kurs Analiza trendova finansijskih tržišta

Kao i kod svih drugih dobara, i kada su finansijska sredstva u pitanju uvek postoje pojedinci kojima su ona potrebna (dužnici), kao i oni koji su spremni da finansijska sredstva investiraju usled njihovog viška (štediše). Strana kod koje se javlja manjak finansijskih sredstava nalazi se sa stranom koja ima višak finansijskih sredstava na finansijskom tržištu. Uopšteno posmatrano, izraz finansijska tržišta se pre odnosi na konceptualni „mehanizam” nego na fizičku lokaciju ili specifičnu vrstu organizacije. Sva nacionalna i međunarodna tržišta čine finansijsko tržište. 

Finansijsko tržište podrazumeva sve ekonomske institucije koje pomažu u akumulaciji i redistribuciji novca. Za jedno moderno civilizovano društvo finansijsko tržište je od ključnog značaja. Njegova uloga je od primarnog značaja kada je u pitanju protok sredstava od pojedinaca i kompanija koji imaju višak sredstava do pojedinaca, kompanija i vlada čiji troškovi prevazilaze prihode. Što je ovaj protok sredstava efikasniji, to je i jedna privreda produktivnija. 

Cilj finansijskih tržišta je mobilizacija kapitala, njegova distribucija između industrija, kontrola i održavanje procesa reprodukcije i generalno poboljšanje finansijskog sistema. Uz poznavanje finansijskog tržišta i analiziranje trendova koji se na njemu odvijaju, moguće je predvideti buduća dešavanja na njemu i prilagoditi sopstveno ponašanje i poslovanje. Analiza trendova pomaže preduzećima na frontu donošenja odluka, pružajući uvide koji unapređuju buduću strategiju i pomažući da se budući neuspesi izbegnu.

Opis i cilj kursa Analiza trendova finansijskih tržišta

Kurs Analiza trendova finansijskih tržišta se sastoji od jednog modula kojim je obuhvaćeno pet nastavnih jedinica. U prvoj nastavnoj jedinici pod nazivom „Pojam i struktura finansijskih tržišta” biće reči o pojmu i načinu funkcionisanja finansijskog sistema, kao i o njegovim osnovnim funkcijama. U drugoj nastavnoj jedinici „Struktura finansijskih tržišta” reč je o strukturi finansijskih tržišta, odnosno o osnovnoj podeli finansijskih tržišta na tržište novca, kapitala (funkcije i aktivnosti na ovom tržištu) i devizno tržište. 

„Finansijska tržišta i biznis ciklus” je sledeća nastavna jedinica, koja obrađuje diskontinuitet finansijskog tržišta, tržišna kretanja i biznis ciklus i modele tržišnog ciklusa, a kao tri najvažnija trenda izdvajaju se primarno/dugoročni, srednjoročni i kratkoročni trend finansijskog tržišta. U pretposlednjoj nastavnoj jedinici pod nazivom „Metode za određivanje trendova na finansijskom tržištu” biće reči o metodama za određivanje trendova na finansijskom tržištu, odnosno detaljnije se obrazlaže problematika izolovanja trenda, pokretnih proseka, kao i obrazaca cenovnog ponašanja, odnosno cenovnih kontura. 

I na kraju, u petoj nastavnoj jedinici „Indikatori budućih kretanja cena” obrađeni su osnovni indikatori budućih kretanja cena, odnosno momentum oscilator, indeks relativne snage cena, kao i indikator Bulindžerove granice. Kurs Analiza trendova finansijskih tržišta govori, pre svega, o pojmu i funkcionisanju finansijskih tržišta, strukturi finansijskih tržišta, odnosno biznis ciklusu, kao i o metodama za određivanje trendova na finansijskom tržištu i indikatorima budućih kretanja cena. 

Cilj kursa Analiza trendova finansijskih tržišta je da polaznici usvoje osnovne pojmova u vezi sa samim funkcionisanjem finansijskih tržišta radi praćenja i analize trendova na finansijskim tržištima. Analiza trendova finansijskog tržišta omogućava da se dobije koristan uvid u sveobuhvatni scenario mikro i makro tržišta. Preduzeća zahvaljujući analizi tržišnih trendova stiču uvid i u makrookruženje svog tržišta, kao i neko holističko stanje koje postoji u privredi iako ne tangira sektor njegovog poslovanja. Ovladavanje ovim znanjem može biti od velike koristi za projekcije i donošenje odluka.

Kurs će vam odgovoriti na pitanja

Koje su neke od funkcija finansijskog sistema?

Neke od funkcija finansijskog sistema su:

• Likvidnosna funkcija – ogleda se u tome da finansijsko tržište predstavlja mehanizam koji omogućava obezbeđivanje likvidnih sredstava, odnosno omogućava vlasnicima hartija od vrednosti da dođu lako do gotovog novca. Ovu funkciju likvidnosti vrši sekundarno tržište na kojem se obavlja promet već izdatim hartijama od vrednosti.
• Kreditna funkcija – ogleda se u obezbeđivanju ponude kredita u vidu podrške potrošačkoj i investicionoj potrošnji u globalnoj ekonomiji.
• Funkcija plaćanja – pruža mehanizam plaćanja za kupovinu roba i usluga.
• Zaštita od rizika – omogućeno je trgovanje na finansijskom tržištu uz razne rizike trgovanjem finansijskim derivatima, čija je osnovna karakteristika da daju mogućnost otklanjanja ili umanjenja rizika u vezi sa osnovnim transakcijama na finansijskom tržištu.
• Transferna funkcija – vrši se na primarnom tržištu, odnosno tržištu gde se vrši kreiranje finansijskih instrumenata. 
• Funkcija obezbeđivanja informacija – proizvođači i potrošači se informišu putem tržišta. Potrošači putem tržišta saznaju koji proizvodi i usluge su u ponudi, a proizvođači saznaju koji proizvodi i usluge se traže.

Koji poslovi postoje na deviznom tržištu?

• Promptni (spot) – osnovni poslovi (do sedamdesetih godina 20. veka bili su i jedini poslovi) – poslovi u kojima se transakcije obavljaju u trenutku kada se ugovori posao ili u roku od dva dana. Kupac dobija devize istog trenutka i plaća ih po trenutnom kursu.
• Forward (terminski) – nastali su zbog pojave ugovora o kupoprodaji koji će se izvršiti u nekom budućem terminu, s tim da se definiše devizni kurs, količina deviza (iznos), datum. Ugovaraju se individualno – najčešće od mesec dana do jedne godine. Na ovom tržištu posluju i izvoznici i uvoznici da bi izbegli rizik i da bi odmah odradili kalkulacije da ne bi razmišljali hoće li biti u gubitku posle određenog perioda, jer devizni kurs može da se promeni.
• Futures – modifikovani oblik terminskih ugovora, jer se zaključuju u standardizovanim oblicima. Postoji samo nekoliko velikih, a trguje se samo sa nekoliko glavnih valuta – dolar, jen, funta, švajcarski franak.

Šta je primarni (dugoročni) trend?

Primarni trend, generalno, traje između devet meseci i dve godine i predstavlja refleksiju reakcija investitora na različite periode biznis ciklusa. Biznis ciklus, statistički gledano, traje 3–6 godina i prati primarne trendove na tržištu (Bull i Bear market), koji traju 1 do 2 godine. Pošto rast na tržištu zahteva duži vremenski period – Bull market traje duže od Bear marketa. Primarni trendovi su operativni za kretanje akcija i obveznica, ali se takođe mogu primeniti i za praćenje deviznog kursa. Međutim, s obzirom na to da je kretanje deviznog kursa, pre svega, refleksija reakcija investitora na odnos između dve različite nacionalne ekonomije, nećemo uzeti u razmatranje kretanje deviznih kurseva.

Plan i program predavanja

1. Pojam i struktura finansijskih tržišta

• Funkcionisanje finansijskih tržišta – osnovni principi

2. Struktura finansijskih tržišta

• Tržište novca
• Tržište kapitala
• Funkcije tržišta kapitala
• Aktivnosti na tržištu kapitala
• Devizno tržište kao segment tržišta kapitala
• Poslovi na deviznom tržištu

3. Finansijska tržišta i biznis ciklus

• Diskontinuitet finansijskog tržišta
• Tržišna kretanja i biznis ciklus
• Model tržišnog ciklusa
• Primarni/dugoročni trend
• Srednjoročni trend
• Kratkoročni trend
• Model tržišnog ciklusa

4. Metode za određivanje trendova na finansijskom tržištu

• Izolovanje trenda
• Pokretni proseci
• Obrasci ponašanja cena, cenovne konture

5. Indikatori budućih kretanja cena

• Momentum oscilator
• Indeks relativne snage
• Indikator Bulindžerove granice