Kurs Arhitektonsko-urbanistički aspekti prometa nepokretnosti

Izgradnja građevinskih objekata nije lagan zadatak. Ako želite da ostvarite uspeh na ovom polju, morate istovremeno odgovoriti na različite izazove koje ovaj složeni proces nosi sa sobom. Šta je potrebno za izgradnju građevinskog objekta? Kako se organizovati na početku samog procesa izgradnje objekta? Kako osnovati građevinsko preduzeće? Koga zaposliti prilikom izgradnje? Koja je tehnička dokumentacija potrebna? Kakva je uloga geodetskih planova? Kako se vrši vrednovanje arhitektonskih objekata? Na ova, ali i mnoga druga brojna pitanja odgovor možete pronaći unutar lekcija kursa Arhitektonsko-urbanistički aspekti prometa nepokretnosti.

Kurs sadrži tri modula i deset nastavnih jedinica, koje su koncipirane na edukativan i zanimljiv način kako bi polaznici koji odaberu ovu obuku lako i uspešno savladali materiju koja se obrađuje.

Polaznici će se upoznati sa osnovnim pojmovima iz oblasti arhitektonsko-urbanističkog aspekta prometa nepokretnosti i biće u mogućnosti razumeti način izgradnje i uređenja građevinskog objekta. Steći ćete teorijska i praktična znanja iz oblasti prometa nepokretnosti i bićete osposobljeni za uspešno poslovanje sa njima.

Za obuke i kurseve poput ovog nije potrebno nikakvo predznanje i mogu ga pohađati svi koji imaju afinitet za ovu oblast delovanja. Ukoliko želite da zakoračite u uspešnu karijeru iz oblasti prometa nepokretnosti ili pak da usavršite svoje dosadašnje znanje u pogledu arhitektonsko-urbanističkih aspekata, onda je naš kurs pravi izbor za vas.

Opis i cilj kursa Arhitektonsko-urbanistički aspekti prometa nepokretnosti

Kurs Arhitektonsko-urbanistički aspekti prometa nepokretnosti upoznaje polaznike sa osnovnim urbanističko-tehničkim dokumentima, sa njihovim sadržajem, kao i sa osnovnim principima i pravilima uređenja i građenja.

Kurs Arhitektonsko-urbanistički aspekti prometa nepokretnosti je koncipiran u tri različita modula. U prvom modulu bavimo se samim procesom građenja građevinskih objekata. Građevinski proces je izuzetno složen proces u kome učestvuje veliki broj ljudi koje je potrebno dobro organizovati, stoga ćemo odmah na početku obuke objasniti kako da se dobro organizujete i postignete odlične rezultate. Jasno ćemo definisati i objasniti sve faze izvođenja jednog građevinskog objekta, a to su: prethodni radovi, pripremni radovi, glavni radovi, zanatski radovi, radovi na montaži opreme i instalacija, te završni radovi. 

Navešćemo i ko sve spada u osnovne učesnike izgradnje, a nakon toga definisati njihove uloge i odgovornosti. Tehnička dokumentacija je skup projekata koji su neophodni da bi se otpočela izgradnja. Izrada ove dokumentacije detaljno je regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji objekata i u jednoj od lekcija ćemo naučiti šta takav dokument, prema važećem zakonu, mora da sadrži.

Dosta pažnje u kursu posvetićemo i dokumentima prostornog planiranja i istaknuti njihov značaj za izgradnju objekta. Svaki građevinski objekat mora da prođe tehnički pregled u kome se kontroliše kvalitet izvedenih radova i usklađenost sa predviđenim planom i projektom. Da bi investitor dobio upotrebnu dozvolu, objekat mora da ispuni predviđene uslove, što proverava stručna komisija. U kursu ćemo se upoznati sa procedurom tehničkog pregleda i prijema objekta, kao i sa sistemom vrednovanja izvedenih radova.

Bavićemo se i energetskom efikasnošću građevinskih objekata, čiji je cilj smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste ili čak bolje uslove u samom objektu. Cilj obuke je da osposobi polaznike za razumevanje postupka, pravila i procedura u uređenju i izgradnji, za rad sa neophodnom urbanističko-tehničkom dokumentacijom, sa posebnim osvrtom na generalni urbanistički plan, plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.

Kurs će vam odgovoriti na pitanja:

Ko sve učestvuje u izgradnji objekta?

Izgradnja građevinskih objekata je veoma odgovoran i složen posao kako zbog velikih materijalnih ulaganja, tako i zbog dužine trajanja objekta. Zbog toga svaki od učesnika u svom domenu posla snosi odgovornost za uspešno završavanje radova. U složenom procesu izgradnje građevinskog objekta učestvuje veliki broj subjekata. Osnovni učesnici u izgradnji su:

• investitor (preduzetnik);
• projektant;
• izvođač;
• stručni nadzorni organ.

Pored njih, u izgradnji objekta učestvuju i:

• poslovne banke;
• namenski fondovi; 
• nadležni organi (ministarstva, gradski i opštinski sekretarijati i komisije) i inspekcije.

Odnose, prava i dužnosti osnovnih subjekata u izgradnji građevinskih objekata reguliše Zakon o planiranju i izgradnji. Celokupno građevinsko poslovanje podleže zakonskim propisima.

Koja je uloga geodetskih planova i kako se oni dele?

Geodetski planovi su od izuzetnog značaja za izradu tehničke dokumentacije građevinskog projekta. Pre početka postavljanja idejnog rešenja potrebno je imati precizne, što detaljnije geodetske podloge koje nam ukazuju na ograničenja i prednosti terena na kojem se planira izgradnja objekta. Nijedan građevinski objekat nije nezavisan od okruženja u kom se nalazi i zato je od izuzetnog značaja da se on u samom projektu, kao i kasnije u njegovom korišćenju, poveže sa terenom i okruženjem. Primena geodetskih planova je veoma velika. Plan pruža informacije o detaljima, položaju objekta i udaljenosti između njih.

Geodetski planovi se po svojim osobinama i nameni dele na:

• katastarske planove;
• topografske planove;
• topografsko-katastarske planove;
• inženjerske planove;
• tematske planove.

Šta je održivo građevinarstvo?

Održivo građevinarstvo podrazumeva pre svega korišćenje prirodnih materijala u građevinskoj proizvodnji, koristi obnovljive izvore energije pri kasnijem korišćenju objekta i na taj način brine o energetskoj efikasnosti zgrade. Građevinski materijali koji se koriste, osim što su prirodnog porekla (biljnog, životinjskog, mineralnog), treba da budu lokalni i da se što manje prerađuju u industrijskim procesima ili čak da se koriste reciklirani. 

U prirodne materijale spadaju: drvna građa (piljevina ili reciklirana stara građa), kamen, bale slame, zemlja, ovčija vuna, vapno, šljunak, pesak, stare cigle i crep i slično. Da bi neki materijal bio održiv, u njegovoj proizvodnji i razgradnji treba da bude što manje moguće štetnih nusproizvoda koji čine nerazgradivi i opasni otpad. Međutim, to ne znači da ne smemo ugraditi ni gram aluminijuma ili poliuretana ukoliko je to potrebno, već samo da se njihovo korišćenje svede na racionalni minimum.

Osim korišćenja prirodnih materijala, održiva gradnja daje prednost lokalnim, tradicionalnim i dobro proverenim tehnikama gradnje, čime doprinosi očuvanju obrta novca u lokalnoj zajednici.

4. Od čega se sastoje predmer i predračun kao bitni delovi tehničke dokumentacije?

Opšti uslovi za izvođenje radova predstavljaju poveznicu sa ugovornim obavezama izvođača radova i obuhvataju opšte principe ispitivanja kvaliteta materijala, izrade uzoraka, uzimanja mera za obračun stvarno izvedenih radova i drugih uslova u skladu sa pravilima građevinske struke.

Opšti opis za pojedine grupe radova je tekstualni opis koji definiše kvalitet materijala prema standardima, postupke ugradnje u skladu s važećim standardima, pravilnicima, normativima, tehničkim uslovima, zahtevima projekta i obaveze izvođača, kao i način obračuna pozicija.

Predračunski opis za pojedinačne pozicije je tekstualni opis koji obuhvata vrste i kvalitet materijala, pripremu i opis kvaliteta podloge, postupak izvođenja i jedinice mere za obračun određene pozicije. Ovi opisi služe kao osnova za izradu kalkulacije i analize cene pozicije, a jednoznačnost i jasnost su ključni za određivanje jedinstvene cene.

Predmer radova predstavlja izračunavanje količine radova grupisanih u tabele, pri čemu se ne upisuju pozicije koje ne postoje u projektu. Prikaz količina zavisi od mere obračuna za svaku poziciju, a numerisanje pozicija se vrši prema rastućem nizu brojeva samo za radove koji su prisutni u projektu. Rezultati se zaokružuju na dve decimale.

5. Koje informacije sadrži građevinska dozvola?

Građevinska dozvola, kao zvaničan dokument, obuhvata ključne informacije o određenom građevinskom projektu. To uključuje informacije o osobi ili organizaciji koja finansira i izvodi građevinski projekat, s dodatnim podacima o finansijeru ukoliko se razlikuje od investitora.

U samom dokumentu nalaze se specifični podaci o planiranom objektu, kao što su dimenzije (gabarit), visina, ukupna razvijena građevinska površina i procenjena vrednost objekta prema predračunu. Takođe, dostupne su informacije o zemljištu na kojem će se izgraditi objekat, uključujući podatke o katastarskoj parceli ili parcelama, zajedno s detaljima o delovima tih parcela.

U slučaju da već postoji objekat na mestu gde će se graditi novi, građevinska dozvola obuhvata informacije o tom postojećem objektu. Ova sekcija dokumenta razmatra mogućnost uklanjanja ili rekonstrukcije postojećeg objekta kako bi se omogućila gradnja novog.

Dozvola takođe sadrži informacije o vremenskom periodu tokom kojeg je važeća, a nakon isteka roka može biti neophodno produženje dozvole. Kroz ovaj dokument, takođe se ukazuje na osnovnu dokumentaciju koja je poslužila kao temelj za izdavanje građevinske dozvole, pružajući uvid u procese i standarde koji su primenjeni tokom odobravanja projekta.

6. Šta je upotrebna dozvola građevinskog objekta?

Upotrebna dozvola je službeni dokument koji izdaje odgovarajući građevinski organ ili lokalna uprava. Ovaj dokument potvrđuje da je objekat ili deo objekta izgrađen u skladu sa odobrenom građevinskom dozvolom i projektom, ispunjavajući sve tehničke i sigurnosne zahteve za stvarnu upotrebu.

Upotrebna dozvola se izdaje nakon tehničkog pregleda objekta, koji obuhvata proveru usaglašenosti izvedenih radova s tehničkom dokumentacijom i ocenu kvaliteta radova, materijala, opreme i instalacija. Takođe, potrebno je izvršiti geodetsko snimanje objekta i ispunjenje svih drugih propisanih uslova.

Ukoliko objekat zadovoljava sve propisane uslove, izdaje se upotrebna dozvola, omogućavajući investitoru ili vlasniku da koristi objekat u skladu s njegovom namenom.

7. Koji su najčešći koraci koji se preduzimaju kako bi se umanjili gubici energije i unapredila energetska efikasnost?

Efikasno upravljanje energijom uključuje niz strategija usmerenih ka smanjenju gubitaka energije i optimizaciji potrošnje. Prva ključna mera je primena izolacije, koristeći materijale koji ograničavaju prenos toplote, čime se zadržava toplota unutar grejanog prostora i smanjuju gubici energije. Dodatno, zamena zastarelih elemenata stolarije, poput prozora i vrata, modernijim materijalima poboljšava izolaciju i zadržavanje toplote, doprinoseći efikasnijem grejanju.

Ostale ključne mere u unapređenju energetske efikasnosti uključuju zamenu energetski neefikasnih uređaja efikasnijim modelima, postavljanje mernih i regulacionih uređaja za praćenje i bolji nadzor potrošnje energije, prelazak na obnovljive izvore energije umesto neobnovljivih i implementaciju tarifnih sistema od strane distributera. Na primer, tarifni sistem, kao što je jeftinija struja u određenim periodima, podstiče korisnike na racionalnu upotrebu energije i ostvarivanje značajnih ušteda. Ovi integrisani koraci doprinose stvaranju održivijeg i energetski efikasnijeg okruženja.

Sadržaj kursa:

Modul 1: Proces građenja građevinskih objekata

1. Organizacija građenja i građevinska preduzeća
2. Faze izvođenja građevinskih radova i učesnici u gradnji
3. Tehnička dokumentacija
4. Predmer i predračun građevinskih radova

Modul 2: Dokumenti prostornog planiranja i tehnički prijem građevinskih objekata

5. Geodetski planovi i njihove osobine
6. Dokumenti prostornog, urbanog planiranja
7. Tehnički pregled i prijem građevinskih objekata

Modul 3 – Energetska efikasnost i vrednovanje arhitektonskih objekata

8. Energetska efikasnost građevinskih objekata
9. Obnovljivi izvori energije i pasivna kuća
10. Arhitektonsko vrednovanje objekta