Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija je pojam koji poslednjih decenija postaje sve više važan. Svako od nas ima emocije, ali to kako ih prepoznajemo, kako upravljamo njima i način na koji reagujemo na emocije drugih može biti ključno za našu sreću i uspeh.

U svakodnevnom životu, emocionalna inteligencija igra važnu ulogu, bilo da je reč o privatnim ili o poslovnim odnosima.

Samoprihvatanje i razumevanje sopstvenih snaga i slabosti su osnovni koraci u razvoju emocionalne inteligencije. Kada prepoznamo svoje greške i prihvatimo promene, postajemo više empatični i brižni prema sebi i drugima.

Kada govorimo o ovom pojmu, nemoguće je ne spomenuti Danijela Golemana, autora koji je popularizovao koncept emocionalne inteligencije i postavio ga u središte pažnje javnosti.

Šta je emocionalna inteligencija (EQ)

Emocionalna inteligencija (EQ) predstavlja sposobnost prepoznavanja, razumevanja i iskorišćavanja sopstvenih emocija i upravljanja njima, ali i sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi.

Ovaj koncept prevazilazi klasičnu inteligenciju (IQ) i fokusira se na emocije kao na bitne faktore koji utiču na naše odluke, reakcije i interakcije s drugima.

Definicija i osnovni koncepti EQ-a

Emocionalna inteligencija se često definiše kroz pet osnovnih komponenata: samosvest, samoregulacija, motivacija, empatija i veštine vladanja međuljudskim odnosima. Ove komponente zajedno čine osnovu EQ-a i pomažu nam da bolje funkcionišemo u društvu.

Uočavanje, generisanje i procenjivanje emocija

Sposobnost da uočimo i prepoznamo emocije, kako kod sebe, tako i kod drugih, jeste prvi korak u emocionalnoj inteligenciji. Ovo podrazumeva razumevanje različitih emocija, njihovih uzroka i posledica.

Kontrola i razumevanje sopstvenih emocija

Samosvest i samoregulacija su ključne komponente emocionalne inteligencije. Sposobnost da razumemo i kontrolišemo svoje reakcije, da prepoznamo kada smo pod stresom, ljutiti ili tužni, i da se sa tim emocijama nosimo na produktivan način od vitalnog je značaja za našu mentalnu i emocionalnu dobrobit.

U suštini, emocionalna inteligencija je sposobnost da koristimo emocije na konstruktivan način. Prema tradicionalnom shvatanju, IQ predstavlja našu sposobnost rešavanja problema ili apstraktnog razmišljanja, a EQ se odnosi na našu sposobnost da se efikasno nosimo sa izazovima života, da razumemo sebe i druge i da izgradimo zdrave odnose.

Emocionalna inteligencija i opšti koeficijent inteligencije (IQ)

Emocionalna inteligencija i opšti koeficijent inteligencije (IQ) jesu dva različita aspekta ljudskih sposobnosti, a oba su podjednako važna za uspeh u različitim životnim sferama.

Dok IQ meri klasičnu inteligenciju, odnosno sposobnost razmišljanja, logike i rešavanja problema, EQ se odnosi na razumevanje emocija i upravljanje emocijama kod sebe i drugih.

IQ (opšti koeficijent inteligencije)

Odnosi se na sposobnosti kao što su matematičko razmišljanje, prostorna percepcija, logičko zaključivanje i verbalne veštine. Testovi IQ-a obično mere ove sposobnosti i pomažu u predviđanju akademskih postignuća.

EQ (emocionalna inteligencija)

Odnosi se na sposobnost prepoznavanja, razumevanja, upravljanja i iskorišćavanja emocija. Ovo podrazumeva samosvest, samoregulaciju, motivaciju, empatiju i veštine međuljudskih odnosa.

Važnost u svakodnevnom životu

Dok osoba s visokim IQ-om može brzo i efikasno rešavati probleme, osoba s visokim EQ-om može bolje razumeti emocionalne odnose i upravljati tim odnosima, komunicirati efikasno i donositi odluke uzimajući u obzir emocije.

U mnogim svakodnevnim situacijama EQ može imati presudnu ulogu, naročito u rešavanju konflikata, pri radu u timu ili prilikom donošenja teških odluka.

Ovo su neki primeri situacija u kojima značaj EQ-a prevazilazi značaj visokog IQ-a.

• Timski rad – Iako je osoba možda izuzetno inteligentna, ako ne može dobro da komunicira i sarađuje s kolegama, timski rad će trpeti;
• Rešavanje konflikta – U situacijama u kojima postoji velika napetost, sposobnost da se razumeju osećanja i upravlja emocijama može biti ključna za rešavanje problema;
• Liderstvo – Vođe sa visokim EQ-om često bolje motivišu svoje timove, temeljnije razumeju njihove potrebe i izazove, te uspešnije upravljaju promenama;
• Asertivnost – Emocionalna inteligencija nam takođe može pomoći da shvatimo kada treba reći „ne” određenim zahtevima ili ponudama. Emocionalno inteligentni ljudi bolje mogu da prepoznaju kada neko iskorišćava njihovo vreme. Takođe, znaju kako na pristojan način da odbiju da izađu u susret ljudima u određenim situacijama ukoliko bi ih to koštalo previše.

Na kraju, iako su i IQ i EQ važni, emocionalna inteligencija postaje sve cenjenija u modernom društvu, posebno u okruženjima u kojima su međuljudski odnosi i komunikacija neophodni za uspeh.

Dok IQ može predstavljati temelj naše sposobnosti da razmišljamo i učimo, EQ nam omogućava da se te veštine primene na najefikasniji način u svakodnevnom životu.

Osnovne komponente emocionalne inteligencije

Emocionalnu inteligenciju kao sposobnost možemo prepoznati u nekoliko crta:

• Prepoznavanje emocija injihovo identifikovanje u momentu u kom se javljaju;

• Razumevanje emocija odnosno jasnoća onoga što osećamo kao i potpuno razumevanje kada, zbog čega i na koji način se emocije javljaju i koje su posledice tih emocija;

• Korišćenje emocija odnosno upotreba onih emocija koje nam pomažu da konstruktivno rešimo problem;

• Upravljanje emocijama odnosno konstruktivni načini da ih na najbolji način iskoristimo i njima upravljamo.

Procenjivanje nivoa EQ-a

Procenjivanje nivoa emocionalne inteligencije (EQ) važno je za razumevanje toga kako pojedinac prepoznaje i razume emocije i kako upravlja svojim emocijama i emocijama drugih.

Različite metode i alati su razvijeni kako bi se izmerila ova sposobnost, a svaki od njih pruža uvid u različite aspekte emocionalne inteligencije.

Postoje različite metode merenja emocionalne inteligencije.

• Upitnici ili samoprocene – Ovo su najčešći alati koji se koriste za procenu EQ-a. Kroz niz pitanja pojedinci ocenjuju svoje sposobnosti i reakcije u različitim situacijama. Ovi testovi mogu pružiti brz uvid u emocionalnu svest pojedinca, ali se oslanjaju na samoprocenu, što može biti subjektivno;
• Testovi sposobnosti – Za razliku od upitnika, testovi sposobnosti procenjuju emocionalnu inteligenciju kroz praktične zadatke i scenarije. Ovi testovi su često detaljniji i pružaju objektivniju sliku o EQ-u pojedinca.

Relevantnost

Dok su testovi emocionalne inteligencije korisni, važno je razumeti da EQ nije statičan i može se razvijati i menjati tokom vremena. Takođe, različiti testovi mogu se fokusirati na različite aspekte EQ-a, pa je važno odabrati test koji je najrelevantniji za određeni kontekst ili cilj.

Pouzdanost

Iako su mnogi testovi EQ-a pažljivo osmišljeni, važno je uzeti u obzir njihovu pouzdanost. Najbolji testovi su oni koji su validirani kroz opsežna istraživanja i koji dosledno pružaju tačne i pouzdane rezultate.

Bitnost procenjivanja emocionalne inteligencije

Rezultati testiranja EQ-a mogu se koristiti u različite svrhe, uključujući lični razvoj, selekciju zaposlenih, razvoj tima ili terapeutske intervencije. Razumevanje sopstvenog EQ-a može pomoći pojedincima da identifikuju oblasti u kojima treba da rade, ali i da prepoznaju svoje snage.

Modeli emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija (EQ) postala je centralna tema u psihološkim i poslovnim krugovima, naročito nakon što je Danijel Goleman popularizovao ovaj koncept. Iako je Goleman svakako jedan od najznačajnijih autora u ovoj oblasti, mnogi drugi stručnjaci su takođe dali svoj doprinos razvijajući različite modele i teorije kada je reč o emocionalnoj inteligenciji.

Model sposobnosti

Prvi model, poznat kao model sposobnosti, razvili su Salovej i Mejer. Oni emocionalnu inteligenciju razmatraju kroz četiri najbitnije komponente: precizno identifikovanje emocija, korišćenje emocija u procesu mišljenja, razumevanje efekata emocija i upravljanje emocijama kako bi se postigle efektivne akcije.

Mešoviti model

Drugi, mešoviti model, potekao je od Danijela Golemana i sastoji se od pet ključnih komponenata, a to su: samosvest, samoregulacija, socijalne veštine, empatija i motivacija. Osim ovih komponenata, Goleman uvodi i emocionalne kompetencije, koje se razvijaju sa iskustvom i koje nisu urođene.

Model na osnovu crta ličnosti

Treći model, koji emocionalnu inteligenciju posmatra kao sklop crta ličnosti, razvio je Konstantin Vasili Petrides. Prema ovom modelu, emocionalna inteligencija se tretira kao samopercepcija emocionalnih sposobnosti, odnosno kao „emocionalna samoefikasnost zasnovanu na crtama”.

Sva tri modela potvrđuju da emocionalna inteligencija ima veliki uticaj na mnoge sfere ljudskog života. Brojna istraživanja pokazuju da emocije često mogu imati veći značaj prilikom odlučivanja od racionalnog uma.

Kao rezultat toga, emocionalna inteligencija je pronašla svoju primenu u raznim sferama: od poslovnog okruženja i procene liderskih sposobnosti, preko predviđanja ponašanja mladih, do procene odnosa između emocija i prosocijalnog ponašanja.

Kako razviti emocionalnu inteligenciju?

• Naučite da prepoznate osećanja - kako se kada osećate, šta je ono što potiče direktno od vas, a šta od drugih, kakav to uticaj ima na ponašanje, koliko vam je šta važno? Preuzmite odgovornost za svoja osećanja - Nemojte tražiti u drugima objašnjenja za ono što osećate ili stalno sebe prikazivati kao žrtvu. Prepoznajte što osećate i pokušajte da razumete zbog čega to osećate;

• Predvidite svoja osećanja – Naučite da unapred predvidite kako ćete reagovati nakon određenog događaja ili akcije. Ovo najviše zavisi od činjenice koliko dobro poznajete sami sebe. Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete;

• Pitajte druge kako se osećaju - Ne možete znati kako se neko oseća ako ih ne pitate, osim ako imate izrazito razvijenu empatiju i intuiciju. U svakom slučaju, morate ih prvo razumeti da biste mogli saosećati s njima. Slušajte ih pažljivo bez predrasuda;

• Budite manje osetljivi - Ako neko kaže nešto s čim se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. Ovakve reakcije govore samo kako se ne možete nositi s kritikama. Razmotrite komentare, pa onda reagujte;

• Probleme sagledajte u celosti - Razmislite o tome koliko je vaš problem zaista ozbiljan. Ako taj problem već za jedan dan ili nedelju dana neće ni postojati niti imati bitne posledice, da li je onda uopšte vredan toga da se nervirate i dižete tenziju sebi i možda i drugima? Pokušajte da iskorenite impulsivnost iz vašeg ponašanja, jer će vas ona često dovesti do neželjenih efekata.

 

Emocionalno kompetentne organizacije - emocionalna inteligencija u poslu

Nedavna ispitivanja sugerišu da organizacije koje razumeju ljude, koje su, kako ih sada nazivaju, „emocionalno inteligentne“ često svojim rezultatima u ogromnoj meri nadmašuju one koje to nisu. U današnjem svetu emocije su važne. U stvari, one mogu biti dvostruko važnije od konvencionalne inteligencije udružene sa stručnošću, ako hoćemo da računamo na poslovni uspeh.

Organizacije koje su razvile emotivnu kompetentnost svog prodajnog tima otkrile su, na primer, da kao rezultat toga promet svakog pojedinca može čak da se udvostruči. Vreme potrebno za razvoj proizvoda i njegovo stavljanje na tržište takođe se značajno skraćuje kada u svojim istraživačkim i razvojnim timovima izgradite emotivnu kompetentnost.

Slično tome, brojne studije koje su u toku pokazuju da povećanje emotivnog kapitala u organizaciji donosi prednosti kao što su kvalitetnije inovacije, veći povraćaj investicija kroz nove strategije, tehnologije i dobit, zadržavanje talenata u mnogo većem procentu, kao i povećanu produktivnost

Dr Karen Moloney, partner u britanskoj konsultantskoj firmi za ljudske resurse Moloney & Gealy i predavač na seminaru Evropskog centra za menadžment sa temom „Izgradnja emocionalno inteligentne organizacije“, daje savete za efikasno stvaranje emocionalnog kapitala u organizaciji: „Potrebno je da privučete, zadržite i razvijate veoma talentovane ljude; ne samo one koji su izuzetno stručni ili veoma sposobni već i one koji poseduju emotivnu zrelost da se nose sa složenošću, nejasnoćama, nesigurnošću, rizicima i raznovrsnostima našeg vremena. Najviše od svih potrebni su vam oni koji razumeju kako da podstaknu i zadrže druge talentovane ljude.“

Emocionalna inteligencija je nešto što se gradi i razvija tokom života i rad na njenom razvijanju je proces koji traje. Prepoznavanje emocija i upravljanje emocijama može da se nauči ukoliko se na odgovarajući način pristupi razvoju emocionalnih veština koje su potrebne za to. Osobe koje odlikuje niska emocionalna inteligencija treba da utvrde koja su to ponašanja dovela do takvog nivoa razvijenosti emocionalne inteligencije i da na odgovarajući način rade na njima. Test emocionalne inteligencije može vam poslužiti da procenite koliko ste emocionalno inteligentni pre nego što se eventualno odlučite da na razvoju ovih veština poradite sa osobama koje su stručne za to.

 

Dobrobiti emocionalne inteligencije

Razvijena emocionalna inteligencija ima mnogobrojne prednosti koje obogaćuju različite aspekte života pojedinca. Osobe sa visokim nivoom emocionalne inteligencije često uspostavljaju dublje i kvalitetnije odnose sa drugima, zahvaljujući svojoj sposobnosti da intuitivno shvate i razumeju emocije oko sebe. Ova veština olakšava komunikaciju, smanjuje nesporazume i doprinosi jačanju međuljudskih veza.

Pored toga, visok EQ omogućava bolju saradnju i timski rad, što je posebno korisno u situacijama kao što su pregovaranje ili rešavanje konflikata. Emocije često igraju ključnu ulogu pri donošenju odluka, pa sposobnost da se one prepoznaju i razumeju često dovodi do boljih i promišljenijih izbora.

Emocionalna stabilnost i dobrobit su još neke od prednosti visoke emocionalne inteligencije. Osobe koje razumeju sopstvene emocije i umeju da upravljaju njima uglavnom imaju veću emocionalnu stabilnost, sposobne su da se suočavaju sa izazovima i stresnim situacijama na zdrav i produktivan način. Sve u svemu, emocionalna inteligencija se manifestuje kao odlučujući i važan faktor za postizanje harmonije, uspeha i opšteg zadovoljstva kako u poslovnim poduhvatima, tako i u životu.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Introducing a New Employee	5 tehnika za upravljanje stresom
6 mitova o komunikaciji	Motivacija zaposlenih - 6 strategija za motivisanje radnika

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Menadžment ljudskih resursa.