Poslujte, ali sa osmehom

Posle šesnaest godina života u Americi, od toga zadnjih osam na Havajima, vratio sam se u Beograd. Brzo sam našao posao u jednoj domaćoj privatnoj firmi. Bio sam jako lepo primljen ali mi se desilo nešto interesantno. Prolazeći hodnicima firme ostali zaposleni su na mom licu uvek videli široki osmeh. Dok me nisu upoznali, prva podsvesna reakcija na moj osmeh bila je "Zašto se ova budala stalno smeje". Zar poslovanje nije ozbiljna delatnost gde nema mesta osmehu? Međutim, vrlo brzo uvideli su blagotvorno dejstvo osmeha na ozbiljnost poslovanja. Sa osmehom se uvek može postići više i bolje, nego bez njega.

Ovde sam već dve godine i imao sam priliku da upoznam jako puno ljudi. Jedno od najčešćih pitanja obavezno je bilo: "Šta mi ovde najviše nedostaje u odnosu na život na Havajima". Moj odgovor nije bio ni predivne plaže, ni božanstvene prirodne lepote, ni naj prijatnija klima na svetu, pa ni životni standard. Moj odgovor je bio: "Osmesi običnih ljudi na ulici". Reći ćete, lako je smejati se na Havajima gde je sve lepo i prekrasno, kao iz bajke. Međutim taj osmeh koji meni nedostaje bio je prisutan svuda. I na poslu gde se teško radi, i u bolničkoj čekaonici, u redu u samoposluzi, u gužvi na autobuskoj stanici, na zakrčenim putevima, i tamo gde su ljudi imali ozbiljnih problema. Posebno na radnom mestu, osmeh je uvek bio prisutan, pa makar i uz čišćenje kanalizacije, a verujte da Havajska g. ne mirišu ništa lepše od naših domaćih.

Ozbiljna stvar?

Postoji jedna izreka koja kaže da je biznis suviše ozbiljna stvar da bi se preozbiljno shvatio. Zašto su poslovni ljudi u Srbiji suviše ozbiljni, u grču, čak namršteni. Da li to znači da su ovde problemi na poslu mnogo veći nego na zapadu? Verujte mi na reč, ali poslovati na jednom ogromnom, razvijenom, dinamičnom tržištu nije ni malo lako. U Americi od šest novih firmi samo jedna opstane u biznisu duže od dve godine. Za vlasnike ovih pet propalih firmi to znači gubitak sve pokretne i nepokretne imovine, a za zaposlene dugi redovi u biroima za zapošljavanje. Kada pitate vlasnike ovih propalih biznisa šta će dalje u životu, sa osmehom na licu reći će vam: "Probaćemo ponovo, zar ne živimo u zemlji šanse" (land of opportunity).

Ako vlasnike domaćih firmi pitate zašto su namršteni reći će vam da su oni zaboga u ozbiljnom biznisu. Makar to bilo valjanje cigareta, nafte, deterdženta, malina, šećera, to su sve veoma ozbiljni biznisi. Ako nisu ozbiljni i namršteni valjda ih niko neće poštovati. Složićete se da je to pitanje sumnjivog kredibiliteta. Ono, u benzin ću da sipam vodu, u deterdžent gips, šećer ću da prepakujem, ali će ozbiljnost mog biznisa ceniti po stepenu namrštenosti moga lica. Po principu, ako mi biznis nije ozbiljan ono bar ja mogu da se duboko uozbiljim i namrštim. Nažalost to isto misli i stranac koji ovde dođe da posluje. Namršteni i turobni zaposleni mogu da prenesu samo jednu veoma jasnu poruku, nemoj da ti padne napamet da posluješ sa nama!

Pozitivna energija

Šta ljudima donosi osmeh? Nešto lepo, čisto, harmonično, milo i radosno. Obično osmeh prati toplina u srcu. To znači da vam je srce puno ljubavi, radosti, da zrači, da je puno pozitivne energije. Zašto je ova pozitivna energija važna? Setite se kad ste jedan isti posao radili nasmejani i radosni ili tmurni i žalosni. Kakav je bio efekat vašeg rada? Da li ste više postigli namršteni ili nasmejani? Kada ste pružili više? Dobar menadžer zna da će uspešnost njegovog poslovanja biti direktno zavistan od raspoloženja njegovih zaposlenih. To ne znači da će oni biti produktivniji ako stalno pričaju viceve, već da će im srce biti puno topline (pozitivne psihičke energije), dok obavljaju svakodnevne radne zadatke.

Reci ćete lako je meni da pričam o pozitivnoj energiji, ali kako da radnik u tekstilnoj industriji na jugu Srbije ispuni svoje srce toplinom, kada svoju platu od 2000 dinara nije primio mesecima? Moj odgovor je, da nije smeo ni da dozvoli sebi da sedi na poslu koji ga ne plaća i koji ga ne čini radosnim. Sigurno da je diskutabilno da li on može da nađe posao koji voli, na kome će biti nasmejan, u ekonomiji koja jedva funkcioniše. Svakako bi idealno rešenje bilo da postoji toliko mnogo lepih atraktivnih radnih mesta gde bi se našao idealan posao za svakoga. Ali, nažalost ne živimo u idealnom društvu već je realnost onakva kakva je. Moj predlog je da ako ne možemo promeniti okolnosti svog okruženja, možemo promeniti svoje stavove prema tom okruženju.

Prilagoditi se

Šta znači promeniti svoj stav, ili stanje svesti, prema okruženju? To znači prilagoditi se uslovima okruženja, prihvatiti ga onakvim kakvo je, a ne onakvim kako bi mi želeli da bude. Znate ono, Darvin, opstanak vrsta. U psihološkom smislu to znači pokušati da stvari posmatrate iz različitih uglova. Za tekstilnog radnika sa juga to znači dve stvari. Prvo je tačka gledišta gde sa osmehom ili bez njega svoju poziciju neće promeniti na bolje. Ako je tako onda je i njemu i drugima oko njega lakše kada je nasmejan. Neće mu biti bolje ali će mu natmurenom sigurno biti gore. Sa osmehom će bar duže i zdravije živeti. Druga tačka gledišta je da ako se njegov posao ne može promeniti na bolje, onda treba naći bolji posao. Kako? Prekvalifikacija, dokvalifikacija, privatni biznis, makar branje višnji. Pričao mi je drug koji ima mali voćnjak na jugu da berači zarade i do 2000 dinara dnevno. U isto vreme dok mnogi sede ceo mesec na "poslu" za iste pare. Na sreću, ili na žalost, bespovratno smo u kapitalizmu, što znači potpuno drugačiji pogled na život, rad, okruženje.

Lični primer. Ja sam osamdesetih sa posla mašinskog inženjera odgovornog projektanta u jednoj od najelitnijih Beogradskih arhitektonskih firmi otišao u Nju Jork. Pogađate da me nisu dočekali raširenih ruku i obasuli parama. U prvo vreme sam čistio radionicu, pa sam se uspeo do nivoa šegrta, gde sam gazdi nosio alat. Plata 3,5 dolara na sat minus porezi (oko 2,4 $ čisto). Taman da platim prevoz do posla i ručak. Onda sam vremenom dobio da samostalno obavljam posao, a na kraju mi je dodeljen kombi i sopstveni šegrt. Sve je to trajalo godinu i po dana pa sam onda otvorio svoju firmu. Za par godina imao sam svoje zaposlene. Mogao sam na početku i ja da kažem da sam gospodin inženjer i da me drugi poslovi ne interesuju, ali nisam mogao, u kapitalizmu radite ono što je na raspolaganju, i to sa osmehom.

Zašto osmeh

Kako raditi sa osmehom za malu platu? Tajna je pre svega u veri u bolju budućnost. Reći ćete otkud komunistički slogan kao recept uspeha u kapitalizmu? Vidite, veru obavezno morate da imate da bi imali osmeh na licu. I to veru u zdravlje, bolji posao, karijeru, sreću u porodici. Veru u sve, a posebno u Boga. Da verujete da će vas sigurno zgaziti auto, nikada ulicu ne bi ste prešli. Ako ne verujete da ćete napredovati u poslu nikada nećete ni napredovati. Osmeh je znak vaše vere u sebe, u firmu u kojoj radite, u okruženje u kome se nalazite. Zašto Amerikanci smatraju svoju zemlju zemljom šanse? Ne zato što je tamo stvarno sve lakše, već zato što oni u to duboko veruju. Pitajte prosjaka na Havajskoj plaži ili gladnog otpuštenog radnika na ulici Nju Jorka i oni će to takođe potvrditi. Reći će: "Da ovo je zemlja šanse, ali se mi lično nismo dovoljno potrudili". Biće razočarani u sebe ali ne i ogorčeni na svoju sredinu. U kapitalizmu odgovornost nije na drugome ili drugima, svako je krojač svoje sudbine. Jedino kad ste toga svesni i kad u srcu nemate gorčinu i mržnju prema nečem imaginarnom može se imati osmeh na licu.

Na kraju, verovatno ćete se zapitati otkud se ovaj tekst o važnosti osmeha u poslovanju našao u rublici marketinga. Svi ste čuli za čuvena 4P marketinga, znate ono Product, Price, Place i Promotion. Ako njih uklopite u pravu miks uspeli ste. To znači da ukoliko su vaši zaposleni namršteni i bezvoljni vaš proizvod će sigurno imati neku falinku. Vaša cena biće visoka jer će vas skupo koštati proizvodnja. Vaša distribucija biće očajna jer niko neće hteti da kupi od prodavaca koji su namršteni i grubi. A ni promocija vam neće vredeti jer će vam namršteni i turobni dizajner svoje unutrašnje osećanje preneti na reklamu koju kreira. Zato, osmehnite se, jer je to jedini način da bolji život, koji toliko želite, ikako i ostvarite.

Miodrag Kostić
Izvor: http://www.veza.biz/ /
E-magazin br. 19