Kurs Berzansko poslovanje

Smatra se da je reč berza dobila ime u Brižu u dvoru bankarske porodice Van der Burse. Iz holandskog govornog područja izraz „burš” se proširio na ostala evropska područja, gde je poprimio oblike „burza”, „bolsa” i slično. Preteče današnjih berzi datiraju još od srednjeg veka, kada su se održavali susreti u vezi sa trgovinom u Veneciji, Đenovi, Bolonji, Marselju i Tuluzu, gde su se u tačno određeno vreme i na definisanom mestu odvijale razmene. Trgovinski poslovi su doveli do nastanka berzi, kako bi se sam proces trgovine obavljao na jednostavniji, bezbedniji i organizovaniji način. 

Na berzi su se susretali kupci i prodavci, dogovarali oko cene i načina plaćanja. Kako se trgovina razvijala, sučeljavanje strane koja je zainteresovana za kupovinu i strane koja ima nameru da proda postajalo je sve češće, a pristup nije bio dozvoljen za sve, već samo za one koji ispunjavaju određene uslove. Dolazi se do standardizacije kako učesnika na berzi, ali i predmeta trgovine. Već su u petnaestom veku bile osnovane berze koje su imale redovne sastanke. Početkom šesnaestog veka holandska kompanija VOC je izdala svoje obveznice i deonice javnosti, što je prvi događaj ovog tipa u istoriji. Danas je najveća berza na svetu Njujorška berza, koja je osnovana 1792. godine.

Opis kursa i cilj kursa Berzansko poslovanje

Kurs Berzansko poslovanje se sastoji od sedam nastavnih jedinica, u kojima će se polaznik bolje upoznati sa pojmom, nastankom i vrstama berze, učesnicima na berzi, osnovnim berzanskim operacijama, kao i sistemom trgovanja na berzi.

U prvoj nastavnoj jedinici polazi se od osnovnog pojma berze i vrste finansijskog tržišta kome pripada, zatim se obrađuju nastanak i razvoj, kao i funkcije, odnosno osnovni zadaci berze. U drugoj nastavnoj jedinici biće više reči o vrstama berze prema kriterijumima kao što su: način nastanka, oblik organizacije, raznovrsnost predmeta trgovine, način rada, materijal kojim se trguje. Zatim se opisuju berzanski posrednici, koji se mogu javiti kao ovlašćene banke koje obavljaju brokersku delatnost, ali i kao brokerska i dilerska društva. Četvrta nastavna jedinica je usmerena na potpuni berzanski proces i tok osnovnih berzanskih operacija.

U narednoj nastavnoj jedinici su obrađene osnovne vrste berzanskih naloga, kao što su tržišni nalog, limit nalog i stop nalog, kao i nalog koji je nastao njihovim ukrštanjem, te ostali nalozi koji se često primenjuju na berzi. Šesta nastavna jedinica obrađuje pojam berzanskih poslova, predmet i vrstu berzanskih poslova prema različitim kriterijumima (mesto i ugovornici, predmet, cilj i vreme dospelosti obaveza). Poslednja nastavna jedinica govori o sistemu trgovanja na berzi, koji podrazumeva proces ulaska na berzu, kotaciju, regulaciju berzanskog trgovanja, berzanske indekse, kontrolu poslovanja, sigurnost poslovanja, špekulativne operacije na berzi, manipulacije na berzi, kao i prestanak rada berze.

Cilj kursa Berzansko poslovanje je da polaznik nauči da prepoznaje osnovne vrste berzi, da razlikuje učesnike na berzi, da zna koje osnovne berzanske operacije sadrži berzanski ciklus, da razlikuje berzanske naloge, kao i berzanske poslove. Berzansko poslovanje je od izuzetnog značaja za funkcionisanje privrede, pre svega jer omogućava kompanijama da javno trguju i prikupljaju kapital, ali i zato što podstiče investicije (jer putem prikupljenog kapitala kompanije razvijaju svoje poslovanje), dok za investitore predstavlja mogućnost za zaradu.

Kurs Berzansko poslovanje odgovoriće na pitanja:

1. Koji su organizacioni oblici berzi prema kriterijumu oblika organizacije?

Prema kriterijumu oblika organizacije razlikuju se četiri organizaciona oblika berzi:

• Berza kao dobrovoljno udruženje članova neprofitnog tipa, gde su članovi berze ujedno i berzanski posrednici, koji svojim poslovanjem na berzi ostvaruju prihode. Ovakav tip berzi se najčešće organizuje u Engleskoj.
• Berza kao specijalizovano akcionarsko društvo neprofitnog tipa. Na ovim berzama akcije berze glase na ime i ne donose dividende, a ukoliko berza ostvari dobit, ona je koristi za unapređenje berzanskog poslovanja. Ovakve berze se najčešće organizuju u Nemačkoj.
• Berza kao akcionarsko društvo, odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću profitnog tipa. Ovakve berze se organizuju u SAD i Srbiji.
• Berze kao državna ustanova su berze kojima upravlja država i njeni posrednici kao državni službenici. Berze ove vrste su tipične za Italiju.

2. Šta su forvard poslovi?

Forvard je pojedinačni nestandardni terminski ugovor. On je ugovor sam za sebe i ne može služiti kao oslonac drugih terminskih poslova (fjučersa i opcija). Danas se utvrđuje cena za isporuku robe i prenos novca u bliskom budućem periodu (najčešće 1–6 meseci). 

Cilj berzanskih trgovaca je da se dođe do željene robe, da se zaradi ili da se izbegnu ili umanje rizici. Postoji i varijanta da se u vreme potpisa ugovora utvrdi cena, odmah prenese novac, a roba se isporučuje naknadno. U tom slučaju cena se smanjuje za iznos kamate do dana prenosa robe. Sa njima se nikada ne trguje na službenoj berzi, nego se zaključuju poslovi na vanberzanskim sastancima ili sredstvima komunikacija (over-the-counter).

3. Šta su svop poslovi?

Svop poslovi su poslovi putem kojih se preko berze vrši zamena jedne imovine za drugu, radi zaštite interesa učesnika u poslu, a najčešće se radi o hedžing poslu. Zamenjuju se razne robe, na primer:

• lošija vrsta robe (usluge) za bolju sa stanovišta kupca odnosno prodavca,
• lošija vrsta kredita za povoljniji,
• lošija kamata za povoljniju,
• lošija valuta za povoljniju,
• lošije potraživanje za povoljnije,
• lošiji devizni kurs za povoljniji i slično.

U praksi se ređe radi o zameni aktive, a češće o zameni određenih potraživanja ili dugovanja, kamata i deviznih kurseva (credit default, swap, CDS). Sama reč svop znači razmena (trampa) jedne vrste potraživanja (dugovanja) za drugu. Sve ovo se radi na berzi i najčešće pomoću klirinške kuće.

Plan i program predavanja kursa Berzansko poslovanje:

1. Pojam, nastanak i razvoj berze

• funkcije berze
• nastanak berze
• razvoj berze

2. Vrste berze

3. Učesnici na berzi

• ovlašćene banke
• brokersko-dilerska društva
• posrednici koji obavljaju brokersku delatnost
• posrednici koji obavljaju dilersku delatnost

4. Osnovne berzanske operacije

• prva faza
• druga faza
• treća faza

5. Berzanski nalozi

• tržišni nalog
• limit nalog ili nalog sa graničnom cenom
• stop nalog
• ostali nalozi

6. Berzanski poslovi

7. Sistem trgovanja na berzi 

• regulacija berzanskog poslovanja
• berzanski indeksi
• kontrola poslovanja
• sigurnost poslovanja
• špekulativne operacije na berzi
• manipulacije na berzi
• prestanak rada berze