Kurs Interni odnosi s javnošću

Bez komunikacije je nezamislivo voditi bilo kakav posao. Da bi ljudi uspostavili međusobni odnos, oni stupaju u komunikaciju jedni sa drugima. Za uspostavljanje efikasne poslovne komunikacije korišćenje urođenih komunikativnih sposobnosti nije dovoljno. 

Bez obzira na to što interna komunikacija u organizaciji predstavlja bazičnu pojavu, nju je potrebno usavršavati kao i ostala znanja. U današnje vreme, sa modernizacijom tehnologije i dostupnosti interneta, briga o blagovremenoj i tačnoj komunikaciji je veća nego ikad dosad. Ukoliko se desi propust, on će vrlo lako napustiti okvir kancelarije i postati problem na globalnom nivou. Zato se i teži uspostavljanju uspešne komunikacije, pre svega na internom, a zatim i na eksternom nivou kako bi se eventualni propusti mogli izbeći. Komunikacija ne samo da omogućava ostvarivanje poslovanja već poslovanje i pospešuje. Uspostavljanjem dobre komunikacije benefite koriste obe strane. Suprotno od toga, ukoliko komunikacija nije uspešna, ni efekti koji proizlaze iz nje neće biti uspešni. 

U jednom proizvodnom preduzeću sektor proizvodnje mora sarađivati sa sektorom marketinga, koji ispituje tržište i potrebe potrošača kako bi znali šta i u kojoj količini treba proizvoditi, a takođe i sa sektorom zaduženim za nabavku kako bi dobili odgovarajuće količine inputa koje će transformisati u gotov proizvod. Svi zajedno moraju komunicirati sa sektorom zaduženim za finansije kako bi bili uvereni da posluju u okviru budžeta. Ukoliko se negde pojavi propust u komunikaciji, automatski će se reflektovati na celokupno poslovanje preduzeća kako su svi sektori međusobno povezani zajedničkim ciljem. 

Opis i cilj kursa Interni odnosi s javnošću

Kurs „Interni odnosi sa javnošću“ se sastoji iz šest nastavnih jedinica. Na početku, polaznici se uvode u pojam odnosa sa javnošću i internih odnosa sa javnošću. Objašnjava se njihov značaj, kao i vrste interne komunikacije koje se javljaju u kompanijama. Predstavićemo komunikacioni proces i elemente koji ga čine. Detaljno je objašnjeno upravljanje posrednom i neposrednom (face to face) komunikacijom. Razlike između formalne, poluformalne i neformalne komunikacije su jasno predstavljene u kursu. Na osnovu toga u kom smeru je inicirana, interna komunikacija može biti: vertikalna, horizontalna i dijagonalna, stoga ćemo u kursu reći nešto više i o tim tipovima komunikacije. Tu će biti poseban naglasak na silaznoj (komunikaciji koja se odvija od top-menadžera, preko rukovodilaca ka izvršnim radnicima), te na uzlaznoj (odvija se od nižih ka višim hijerahijskim strukturama). Kvalitetna komunikacija u kompaniji dovodi do većeg zadovoljstva radnika prilikom obavljanja posla, smanjenja stepena fluktuacije zaposlenih, unapređenja internog marketinga i marketinških aktivnosti od usta do usta (word of mouth), povećanja prodaje i unapređenja poslovanja u celini, stoga će jedna posebna nastavna jedinica biti posvećena značaju interne komunikacije za organizaciju, ali i za zaposlene. Plan interne komunikacije je alat koji se koristi za uspešno sprovođenje ovih aktivnosti i kao takav je predstavljen u nastavnim jedinicama. U kursu ćemo naglasiti značaj sastanaka i specijalnih događaja, kao posebnih metoda za uspostavljanje neposredne interne komunikacije. Krize su sastavni deo poslovanja svake kompanije, stoga ćemo objasniti kako pravilno treba sprovesti internu komunikaciju u takvim situacijama. 

Opšti cilj je upoznavanje polaznika sa značajem internih komunikacija. Polaznici koji uspešno kompletiraju ovaj kurs naučiće da prepoznaju razlike između različitih vrsta komunikacije. Znaće koji su statični a koji dinamični znakovi neverbalne komunikacije i na koji način oni utiču na sam tok odvijanja komunikacije. Polaznici će biti u mogućnosti da identifikuju ciljeve internih odnosa sa javnošću, kao što su bolji kvalitet obavljanja posla, osećaj pripadnosti kompaniji i uključenosti u njen život, ostvarivanje većeg profita, podizanje nivoa korporativne kulture i komuniciranja itd. Postoji pet osnovnih stilova interne komunikacije (stil instrukcija, stil informisanja, konsultativni stil, stil uključivanja, participativni stil) a polaznici će moći jasno da definišu razlike između njih.

Kurs Interni odnosi s javnošću će vam odgovoriti na pitanja:

Kako se definišu interni odnosi sa javnošću?

Interni odnosi sa javnošću mogu se definisati kao proces kreiranja i razmene poruka u kompaniji. Jednostavnije rečeno, pod internim odnosima sa javnošću podrazumeva se celokupna (formalna i neformalna) komunikacija u jednoj firmi, kompaniji, organizaciji. Interna komunikacija uglavnom se shvata kao planirana komunikacija sa zaposlenima u kompaniji. Internom komunikacijom se ostvaruje posredovanje između menadžmenta i zaposlenih u ostvarivanju poslova i ciljeva organizacije. Njen cilj je da sistemski utiče na znanje, stavove i ponašanje zaposlenih. Sinonimi za interne odnose sa javnošću su: interni PR, organizaciona komunikacija, interna komunikacija.

Kakva može biti interna komunikacija na osnovu toga da li je propisana pravilima ili spontana?

Na osnovu toga da li je propisana pravilima ili spontana, interna komunikacija može biti:

• formalna,
• neformalna,
• poluformalna. 

Formalna komunikacija se odvija pomoću formalnih kanala komunikacije i ona je u vezi sa organizacionom (hijerarhijskom) strukturom kompanije. Zasniva se na odnosu moći (podređenosti i nadređenosti) između menadžmenta i zaposlenih. Njen sadržaj i forma su propisani kompanijskim pravilnikom. Neformalna komunikacija se odvija izvan formalnih kanala komunikacije. Ne postoji nijedna kompanija u kojoj se ne vode neformalni razgovori, međutim, oni ne smeju biti zamena za formalno komuniciranje. Sadržaj i forma neformalne komunikacije su spontani, nisu propisani, a ovu komunikaciju odlikuje upotreba žargona, humora itd. Neformalna komunikacija izjednačava rang osoba i njihov autoritet. Poluformalna komunikacija nije u potpunosti kontrolisana od kompanije, ali njen sadržaj i forma su više propisani nego u slučaju neformalne komunikacije. Ona se nalazi između formalne i neformalne komunikacije.

Koji je značaj internog komuniciranja?

Svrha internog komuniciranja vidi se u davanju podrške ciljevima, politici i programima organizacije, te otkrivanju i zadovoljavanju potreba interne javnosti. Kvalitetna komunikacija u kompaniji dovodi do većeg zadovoljstva radnika i dobrom menadžeru za odnose sa javnošću ekstremno je važna. Njen značaj vidi se prilikom obavljanja posla, smanjenja stepena fluktuacije zaposlenih, unapređenja internog marketinga i marketinških aktivnosti od usta do usta (word of mouth), povećanja prodaje i unapređenja poslovanja u celini.

Ona doprinosi jačanju osećaja zajedničke pripadnosti među članovima organizacije, kao i boljoj identifikaciji s njenim ciljevima. Interna komunikacija je posebno značajna u vreme krize, otpuštanja radnika, pre i tokom javnih tendera, u trenutku pokretanja kampanja ili lansiranja novih proizvoda i usluga. Način na koji kompanija tretira zaposlene ima direktan uticaj na to kako zaposleni tretiraju kupce. Kupci roba ili usluga ponašaju se u skladu sa kvalitetom doživljene interakcije sa organizacijom.

Plan i program predavanja

1. Pojam internih komunikacija

• zašto su zaposleni javnost
• komunikacioni proces
• ciljevi internih odnosa s javnošću

2. Vrste internih komunikacija

• vertikalna komunikacija
• horizontalna i dijagonalna komunikacija

3. Značaj internih komunikacija

• interni marketing
• employee value proposition (EVP) 

4. Upravljanje neposrednom internom komunikacijom

• sastanci
• organizacija događaja za zaposlene
• neposredna neformalna komunikacija

5. Upravljanje posrednom internom komunikacijom

• intranet
• vizuelne konstante
• bilten i oglasne table
• pravilnik ponašanja

6. Interna komunikacija u kriznim situacijama

• značaj interne komunikacije u vreme krize
• plan interne komunikacije