Kako reći ne i kada treba reći ne

Često se nađemo u situacijama u kojima je neophodno postaviti granice i odbiti dodatne zahteve, bilo da se radi o prekomernom radnom opterećenju, projektima koji nisu deo naše ekspertize, ili jednostavno o zadacima koji nisu u skladu s našim profesionalnim ciljevima ili vrednostima.

Naučiti kako i kada treba reći „ne” je važna veština koja vam može pomoći da ostanete fokusirani, izbegnete preopterećenost i izgradite profesionalni ugled kao osoba sa jasnim profesionalnim granicama.

Kada treba da kažete „ne”

Sposobnost da se kaže „ne” isto je toliko važna kao i sposobnost da se kaže „da”. Postavljanje granica i održavanje ravnoteže između radnih obaveza i ličnih vrednosti važni su za dugoročni uspeh i zadovoljstvo na poslu.

Evo nekih specifičnih okolnosti koje zahtevaju pažljivo razmatranje i moguće korišćenje te moćne dvoslovne reči – ne:

• Ako se osećate neprijatno – Osluškujte svoju intuiciju. Ako se pri pomisli na zadatak koji vam je dodeljen osećate neprijatno ili mislite da nešto nije u redu, to je jasan znak da treba razmotriti odbijanje da ga prihvatite. Vaša nelagodnost može biti znak da zadatak nije u skladu s vašim profesionalnim standardima ili vrednostima;
• Osećate se krivim ili obaveznim – Nikada ne bi trebalo da pristajete na zahteve iz osećanja krivice ili obaveze. Ako osećate da ne možete slobodno reći „da”, verovatno je bolje reći „ne”. Odluke donesene pod pritiskom retko su u vašem najboljem interesu ili u interesu vaše organizacije;
• Kada ste preopterećeni poslom – Znati svoje limite pravi je znak profesionalizma. Prihvatanje obaveza koje prevazilaze vaše kapacitete može dovesti do smanjenja kvaliteta vašeg rada, a takođe povećava rizik od profesionalne iscrpljenosti zbog preteranog stresa i radnog opterećenja. Ako ste već maksimalno opterećeni, prikladno je i neophodno odbiti dodatne zadatke;
• Ako zahtev prelazi vaše lične granice – Vaše lične granice su važne i treba ih poštovati. Ako posao zahteva od vas da radite stvari koje se kose sa vašim etičkim načelima ili zadiru u vaše lično vreme na način koji vam nije prihvatljiv, u redu je reći „ne”;
• Ako pristajete samo da biste ugodili nekom drugom – Težnja ka pridobijanju tuđeg priznanja ili popuštanje pred tuđim zahtevima može vas dovesti u složene situacije, posebno ako to činite zanemarujući vlastite potrebe. Ako prihvatate obaveze više iz želje da se uklapate ili impresionirate druge, nego iz uverenja da je to prava odluka ili da je zadatak u okviru vaših mogućnosti, možda je vreme da preispitate takav pristup. Prioritet bi trebalo da vam bude vaše profesionalno usavršavanje i lična dobrobit, a ne isključivo želja da udovoljite drugima.

Kako lepo reći „ne”

Umeće da lepo kažete „ne” može imati veliki uticaj na vaš profesionalni život i odnose sa kolegama. Važno je odbijati zahteve na način koji čuva vaše radne odnose i reputaciju, istovremeno štiteći vaše vreme i resurse.

Evo kako možete proširiti već navedene tačke za delotvorno odbijanje:

• Budite direktni ali ljubazni – Direktnost ne znači nedostatak taktičnosti. Odbijte zahtev jasno, ali s poštovanjem prema osobi koja ga postavlja. Koristite pristojan ton i reči koje su blage, ali odlučne. Na primer, umesto: „Ne mogu to uraditi”, možete reći: „Zahvaljujem vam na ponudi, ali neću biti u mogućnosti da preuzmem ovaj zadatak”;
• Ukratko objasnite – Važno je dati kontekst vašeg odbijanja kako biste izbegli pogrešno tumačenje vaših motiva. Međutim, nije potrebno iznositi dugotrajne izgovore. Jednostavna i kratka objašnjenja su dovoljna. „Nažalost, već sam posvećen drugim projektima, koji zahtevaju moju punu pažnju u ovom trenutku” zvuči kao objektivno i razumno objašnjenje;
• Iznesite alternativu ako je moguće – Ako ponudite alternativno rešenje, to pokazuje vašu volju da pomognete, čak i ako lično ne možete da preuzmete zadatak. Ako možete, uputite kolegu ka nekom drugom resursu ili osobi. „Ne mogu preuzeti ovaj projekat, ali imam nekoliko sugestija koje bi mogle biti od pomoći i rado ću ih podeliti s vama”;
• Zadržite čvrst ali otvoren stav – Biti čvrst ne znači biti nepopustljiv. Ako se situacija promeni, možda ćete biti u mogućnosti da revidirate svoju odluku. Do tada, zadržite svoj stav jasan. „U ovom trenutku moram reći ne, ali ako se nešto promeni u mom rasporedu, javiću vam”;
• Praksa empatije – Kada odbijate nečiji zahtev, pokušajte se postaviti u njegovu poziciju. To će vam pomoći da odgovorite na način koji uzima u obzir njegova osećanja i potencijalno razočaranje. „Razumem važnost ovoga i voleo bih da mogu da pomognem, ali trenutno to nije izvodljivo”;
• Završite razgovor u prijateljskom tonu – Nakon odbijanja, važno je održati prijateljski ton i ponuditi podršku u drugim oblastima ako je to moguće. „Iako ne mogu preuzeti ovaj zadatak, slobodno se obratite ako vam je potreban savet ili mišljenje u vezi sa njim”.

Koristeći ove pristupe možete reći „ne” na način koji štiti vaše vreme i resurse, ali istovremeno čuva i poštuje profesionalne odnose koje ste izgradili.

Razvoj emocionalne inteligencije za postavljanje granica

Emocionalna inteligencija i samopouzdanje su izuzetno važni u procesu postavljanja granica i odbijanja u poslovnom okruženju. Razumevanje sopstvenih emocija i upravljanje njima, kao i empatija prema osećanjima drugih, ključni su za efikasnu komunikaciju i očuvanje profesionalnih odnosa.

Takođe, samopouzdanje je neophodno za čvrst stav u podržavanju sopstvenih odluka, posebno kada je potrebno odbiti zahteve koji nisu u skladu s našim ličnim ili profesionalnim ciljevima.

Emocionalna inteligencija i odbijanje

Razumevanje sopstvenih emocija i upravljanje njima važni su u situacijama u kojima je potrebno reći „ne”. Emocionalna inteligencija omogućava prepoznavanje sopstvenih granica i potreba, kao i empatiju prema osećanjima drugih. Razvijanje ove veštine pomaže u efikasnijem i obzirnijem komuniciranju i odbijanju.

Samopouzdanje i odlučnost

Samopouzdanje igra veliku ulogu u sposobnosti da se odbiju zahtevi bez osećanja krivice. Praktikovanje afirmacija i postavljanje realnih ciljeva može ojačati samopouzdanje. Kada ste sigurni u svoje odluke, to vam olakšava postavljanje profesionalnih granica bez kompromitovanja ličnih vrednosti.

Samoprihvatanje i postavljanje granica

Samoprihvatanje sopstvenih vrednosti i mogućnosti bitno je za efikasno postavljanje granica. Razumevanje sopstvenih kapaciteta i vrednovanje sopstvenog vremena i resursa pomaže u donošenju odluka koje su u skladu s ličnim i profesionalnim ciljevima.

Ovi dodaci članku pružaju dublji uvid u unutrašnje procese koji olakšavaju postavljanje granica i odbijanje zahteva na zdrav i konstruktivan način.

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Selekcija kandidata i njihov razvoj - menadžerske pozicije	Šta ne treba da radite na radnom mestu?
Seminar - Kako su brendovi postali ikone savremenog društva	10 poznatih marketing strategija

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Marketing i marketing menadžment i Menadžment ljudskih resursa.