Kurs Makroekonomija

Ekonomija kao teorijska nauka proučava najrazličitije ekonomske fenomene – od proizvodnje i potrošnje seoskog domaćinstva koje se bavi zemljoradnjom do proizvodnje i potrošnje na nivou čitavih država. S druge strane, ekonomija se bavi i ukupnim privrednim veličinama – veličinama na nivou čitavih zemalja, pa i grupa zemalja. Kada se ekonomija bavi problemima društvene privrede kao celine, gde se varijable ekonomskog sistema svode na relativno mali broj agregatnih globalnih veličina, tada govorimo o makroekonomiji. 

Makroekonomija predstavlja oblast ekonomske nauke koja se bavi ukupnim ekonomskim kretanjima na nivou privrede kao celine, kao i njenim odnosima sa inostranstvom, proučavajući pojave kao što su društvena reprodukcija, privredni rast, ukupne investicije, privredna ravnoteža, zaposlenost, inflacija, stabilizacija, platni bilans i tako dalje. Prema tome, možemo zaključiti da makroekonomija proučava funkcionisanje ekonomije i upravljanje njome u celini.

Makroekonomija u okviru svog predmeta istraživanja na važno mesto stavlja i uticaj politike države, posebno fiskalne i monetarne, na ukupna kretanja privrede. Glavni ciljevi makroekonomije su gospodarski rast, stabilnost cena, puna zaposlenost i pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Upravo će ovaj kurs objasniti polaznicima kako se nabrojani ciljevi mogu ostvariti.

Cilj kursa Makroekonomija je da upozna polaznike sa načinom funkcionisanja jedne nacionalne ekonomije i instrumentima koji su na raspolaganju kreatorima ekonomske politike za donošenje budućih ekonomskih odluka.

Opis i cilj kursa Makroekonomija

Kurs Makroekonomija sastoji se iz dva modula. U prvom modulu, koji nosi naziv Osnove makroekonomije, bavimo se, pre svega, pojmom i predmetom makroekonomije, kao i njenim značajem za funkcionisanje jedne privrede. Navešćemo na koja pitanja makroekonomija može dati odgovor. U kursu su obrazložene različite teorije i shvatanja makroekonomije. Poseban akcenat stavljen je na Kejnsovo shvatanje makroekonomije. Drugi modul nosi naziv Regulatorna funkcija države i govori o ulozi države i njenom značaju sa makroekonomskog aspekta. Ovde će biti više reči o monetarizmu, privrednom rastu, ekonomskoj politici, monetarnoj politici i monetarizmu, kao i monetarizmu i kejnzijanizmu. U kursu ćemo objasniti i makroekonomske agregate, bruto društveni proizvod, strukturu bruto društvenog proizvoda, realni i nominalni bruto društveni proizvod. Takođe, na ovom mestu su obrazloženi i ostali makroekonomski agregati, kao što su neto nacionalni proizvod, nacionalni dohodak, dohodak pojedinca, raspoloživi dohodak pojedinca i diskrecioni dohodak pojedinca. Polaznici će se upoznati sa paradoksom štednje i ravnotežnim nivoom nacionalnog dohotka u slučaju pune zaposlenosti. U kursu će biti više reči i o poreskoj i budžetskoj politici. Kurs obiluje slikama, primerima, tabelama i pitanjima koji će pomoći polazniku da što bolje savlada materiju koja se nalazi unutar nastavnih jedinica.

Cilj kursa Makroekonomija je da upozna polaznika sa osnovnim pojmovima makroekonomije kao nauke, kao i njenim predmetom izučavanja. Takođe, cilj je da polaznici nauče nešto više o osnovnim teorijama i shvatanjima teoretičara tokom razvoja svetske privrede, sa akcentom na Kejnsovo shvatanje funkcionisanja makroekonomije. Kurs nastoji da polaznicima približi značaj uticaja državne regulative na funkcionisanje privrede. Polaznici kursa će moći da definišu pojmove agregatne ponude i agregatne tražnje. Oni koji uspešno kompletiraju ovaj kurs znaće kakav je uticaj promena u investicijama na obim nacionalnog dohotka, kao i uticaj promena u štednji na obim nacionalnog dohotka. Polaznici će biti u stanju da prepoznaju budžetski deficit i budžetski suficit kada oni nastupe u ekonomiji.

Kurs Makroekonomija će vam odgovoriti na sledeća pitanja:

Kako se definišu agregatna tražnja i agregatna ponuda?

Agregatna tražnja predstavlja sumu individualnih tražnji, pri čemu treba imati u vidu da se odnos tražnje za određenom vrstom robe i njene cene na različite načine ispoljava na individualnom i agregatnom nivou. Ako se posmatra na tržištu na kome postoji veliki broj individualnih tražnji koje su međusobno približno jednake, individualna tražnja po pravilu ima zanemarljivo mali uticaj na cenu. Agregatna tražnja, naprotiv, utiče na visinu cene na taj način što pri konstantnoj ponudi porast agregatne tražnje dovodi do rasta cene. Važi i obrnuto – pad agregatne tražnje dovodi do pada cena na tržištu. Na agregatnu tražnju utiču mnogobrojni faktori kao što su opšti nivo cena i kamatna stopa.

Agregatna ponuda predstavlja sumu svih dobara i usluga koju su preduzeća u okviru jedne privrede spremna da ponude u toku određenog perioda (najčešće se uzima jedna kalendarska godina). Kriva agregatne ponude se obeležava sa AS i izražava odnos između opšteg nivoa cena i agregatne ponude dobara i usluga u jednoj privredi. Pozitivno je orijentisana, što znači da se agregatna ponuda povećava sa rastom, a opada sa padom opšteg nivoa cena.

Koje su komponente bruto društvenog proizvoda?

• Potrošnja – Obuhvata finalnu potrošnju pojedinaca, odnosno domaćinstava; domaćinstva svoj dohodak troše u celosti ili štede određeni deo dohotka.
• Investicije – Odnose se na potrošnju preduzeća kao privrednih subjekata i obuhvataju kupovinu osnovnih sredstava, opreme, objekata i slično.
• Državna potrošnja – Obuhvata sva trošenja državnog aparata, od ulaganja u izgradnju modernih saobraćajnica do plata državnih službenika (ove plate jesu deo državne potrošnje, jer njima država plaća rad radne snage koju je angažovala); u državnu potrošnju, međutim, ne spadaju takozvana transferna plaćanja (penzije, socijalna davanja, subvencije preduzećima), jer ova plaćanja nisu izraz proizvodnje, pa kao takva i ne mogu biti deo državne potrošnje.
• Neto izvoz odnosno razlika između izvoza i uvoza – Izvoz povećava bruto društveni proizvod, dok ga uvoz smanjuje; većina savremenih privreda predstavlja takozvane otvorene privrede, što znači da razmenjuju robe i usluge sa inostranstvom (za razliku od zatvorenih privreda, koje to ne čine) i zbog toga u obračun svog bruto društvenog proizvoda moraju uneti i komponente izvoza i uvoza.

Koje su odlike monetarizma?

Monetarizam je svojevrsna kontraevolucija u odnosu na kejnzijanizam. Po mišljenju nekih autora monetarizam je jednostavno zaobišao probleme nezaposlenosti, kojima se bavila kejnzijanska analiza. Za monetariste je inflacija postala neprijatelj broj jedan. Privreda se prikazuje kao samoregulišući mehanizam. Potresi koji nastupaju posledica su kolebanja novčane mase, što je produkt nastojanja vlade da reguliše konjunkturu. Monetaristi regulišu ponudu kapitala kroz ponudu novca. Tražnja za novcem je stabilna.

Monetarizam polazi od stava da inflacija može da se kontroliše i eliminiše u kratkom periodu bez štetnih posledica po proizvodnju i zaposlenost. Cene i nadnice su vrlo fleksibilne, tako da reaguju na sve najave i namere monetarnih vlasti na zaokrete u monetarnoj politici. Ako monetarne vlasti objave smanjenje ponude novca, svi subjekti se racionalno ponašaju, smanjujući svoje cene i nadnice, jer im je to od opšteg interesa.

Plan i program predavanja

Modul 1

1. Pojam makroekonomije
• Mikro i makro ekonomija
• Agregatna ponuda i agregatna tražnja
2. Makroekonomski agregati
• Pojam makroekonomskih agregata
• Bruto društveni proizvod
• Struktura bruto društvenog proizvoda
• Realni i nominalni bruto društveni proizvod
• Ostali makroekonomski agregati
3. Kejnsova i postkejnzijanska makroekonomska analiza
• Kejnsova makroekonomska analiza
• Kejnsov odnos prema prethodnoj ekonomskoj teoriji
• Postkejnzijanska makroekonomska analiza
• Struktura potrošnje pojedinih grupa stanovništva
• Marginalna sklonost ka potrošnji i štednji
• Nacionalna sklonost ka potrošnji
• Nezaposlenost, inflacija i investicije
• Pojmovno određenje štednje i investicija
• Štednja i investicije kao determinante obima nacionalnog dohotka i zaposlenosti
4. Princip multiplikatora
• Uticaj promena u štednji na obim nacionalnog dohotka
• Paradoks štedljivosti
• Ravnotežni nivo nacionalnog dohotka na nivou pune zaposlenosti – deflacioni i inflacioni gep
• Princip akceleracije
5. Postkejnzijanska makroekonomska politika
• Monetarno-kreditna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije tražnje
• Fiskalna politika protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije
• Poreska politika
• Budžetska politika
6. Antidepresivna i antiinflaciona fiskalna politika (poreska i budžetska politika)
• Antidepresiona odnosno ekspanziona fiskalna politika
• Antiinflaciona odnosno kontrakciona fiskalna politika
• Budžetski deficit i budžetski suficit

Modul 2

1. Monetarizam
• Savremeni monetarizam
• Monetarizam, ekonomska politika i privredni rast
• Monetarizam i monetarna politika
• Monetarizam i kejnzijanizam
2. Regulatorne funkcije države u savremenim tržišnim privredama
• Regulatorne funkcije države u sektoru alokacije resursa
3. Regulatorne funkcije države u redistributivnom i stabilizacionom sektoru
• Regulatorne funkcije države u stabilizacionom sektoru
4. Regulatorne funkcije države u sektoru funkcionisanja tržišnih institucija i razvojno-strukturnom sektoru
• Regulatorne funkcije države u razvojno-strukturnom sektoru
5. Regulatorne funkcije države u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom
• Regulatorne funkcije države u sektoru ekološke politike