Strategijski menadžment

Kako bi se svi resursi u okviru jedne kompanije iskoristili na optimalan način, neophodno je jasno definisati ciljeve, što podrazumeva organizovan rad kompanije. Strategijski menadžment je od velike važnosti. Ovo važi i za manje organizacije, jer i one žele da se izbore za svoju poziciju na tržištu.

Upravljanje timovima nije veština savremenog doba. Još na početku razvoja ljudske civilizacije prepoznato je da se uz adekvatno upravljanje ljudima najefikasnije postižu dugoročni i kratkoročni ciljevi. Iz tog razloga, tendencija vođenja grupe radi postizanja zajedničkog cilja bila je prisutna na samom početku ljudskog razvoja.

Ako uporedimo moderni menadžment sa ranijim načinom upravljanja, možemo konstatovati da moderni menadžment ima savremenije metode i da se njegovi ciljevi donekle razlikuju, ali suština je ista. Oba načina upravljanja teže ka osmišljavanju efikasnih rešenja za sve probleme na putu do cilja. Upravo se metode strategijskog menadžmenta koriste za postizanje dugoročnih rezultata.

Pre formiranja strategije kompanije, neophodno je definisati šta je to ka čemu data kompanija teži, tj. potrebno je definisati misiju i viziju.

Misija je opšti cilj. Ona objašnjava osnovnu svrhu organizacije, tj. time se definiše zašto kompanija postoji. Vizija detaljnije opisuje položaj kompanije u budućnosti. Dakle, definisanjem misije, vizije i ciljeva postavljaju se osnove za strategijski menadžment i tek se nakon toga mogu definisati dugoročni ciljevi i kreirati konkretne strategije.

Šta predstavlja strategijski menadžment?

Strategijski menadžment je skup poslovnih odluka i aktivnosti koje su usmerene ka postizanju dugoročnih poslovnih ciljeva preduzeća. U osnovi, strategijski menadžment se bavi upravljanjem preduzeća, jer se putem njega planiraju aktivnosti i donose strateški važne odluke.

Primer strateške odluke može biti odluka kompanije da se usresredi na e-commerce i generisanje prihoda na internetu. Dakle, strateške odluke se uglavnom odnose na budućnost, pa je potrebno izabrati pravi trenutak za pozicioniranje i obezbediti uslove za profitabilno poslovanje.

Od velikog značaja je da se na vreme prepozna i iskoristi šansa koja se pojavi na tržištu. Ovde se govori o modernom upravljanju kompanijom. Potrebno je na osnovu ciljeva i uslova poslovanja kreirati strategiju uz koju će se organizacija pripremiti za buduće izazove. Tako će kompanija biti spremna i za eventualne krizne situacije, ali i za poslovne prilike.

Ukoliko se planiranje vrši putem strategijske analize, dobija se procena o promenama koje će se dešavati u okruženju i o tome na koji način će se te promene odraziti na kompaniju.

Na strateške odluke u velikoj meri utiču stejkholderi – pojedinci ili organizacije koje su na bilo koji način zainteresovane za realizaciiju određene strategije kompanije. Oni imaju uticaj na sve bitnije odluke u okviru kompanije i tako direktno uslovljavaju uspešnost poslovanja. S obzirom na to da svako ima svoje interese, dešava se da različiti stejkholderi naginju ka suprotstavljenim idejama, zbog čega donošenje konačne odluke može biti prilično složeno.

Različite ambicije i motivi stejkholdera dovode do sučeljavanja stavova, jer se često dešava da ih različite stvari vezuju za datu kompaniju. Iz tog razloga, i njihovi lični ciljevi će se razlikovati. Postoje dve vrste stejkholdera:

• interni – vlasnici, donosioci odluka, zaposleni i sindikati;
• eksterni – kupci, konkurenti, dobavljači, trgovinska udruženja, političke organizacije, finansijske institucije, vlada.

Neophodno je da se zadovolje interesi svih važnih zainteresovanih strana kako bi se uspešno plasirao proizvod. Postoje primeri u kojima lošiji proizvodi bolje prolaze na tržištu i to se dešava upravo zahvaljujući bolje isplaniranoj strategiji.

Jasno je da preduslov za uspeh bilo koje kompanije leži u tome da rukovodioci moraju da znaju kako zaraditi novac.

Osnovne komponente strategijskog menadžmenta

Strategijski menadžment se sastoji od četiri važne komponente, koje se mogu posmatrati i kao razvojni put uspešne strategije.

Analiziranje okruženja – Podrazumeva istraživanje internog i eksternog okruženja kompanije. Na osnovu dobijenih rezultata donose se odluke. Pri istraživanju internog okruženja dobija se bolja predstava o snagama i slabostima organizacije i uopšte o stanju unutar sistema, dok se pri eksternoj analizi dolazi do jasnije slike o konkurenciji i stanju na tržištu.

Određivanje pravaca akcije – Misli se na donošenje odluka o aktivnostima kompanije u narednom periodu. U ovom delu se donose odluke koje se odnose na lansiranje novih proizvoda, otvaranje novih tržišta i slično.

Strateško planiranje – Odnosi se na definisanje ciljeva koje kompanija želi da postigne. Proces se sastoji iz kreiranja više mogućih strategija, pri čemu se uzimaju u obzir brojni faktori kako bi se pravilno razmotrile sve opcije i donela najbolja moguća odluka.

Realizovanje strategije – Podrazumeva da se isplanirane akcije sprovode u delo, u skladu sa planiranom strategijom. Ova faza se sastoji od operativne strategije, upravljanja ljudskim resursima, efikasnosti i kontrole.

Značaj strateškog planiranja

Strateško planiranje u velikoj meri uslovljava uspešnost poslovanja. Ono obuhvata:

• analizu industrijske kategorije i njenih mogućnosti;
• proučavanje tendencija na tržištu;
• analizu konkurencije;
• istraživanje kupaca i izučavanje njihovih želja i potreba;
• ideje za nove proizvode i usluge;
• izlazak na nova tržišta.

Treba razlikovati dugoročno planiranje od strategijskog planiranja. Strategijskom planiranju se ne pristupa tako što se podrazumeva da će buduće stanje biti povoljnije od trenutnog. Da bi poslovni sistem bio spreman za sve izazove, važno je napraviti dobru analizu realnog stanja.

Kvalitetnom strategijskom analizom internog i eksternog okruženja možemo dijagnostikovati slabosti, snage i mogućnosti kompanije za koju je analiza rađena, kao i moguće opasnosti koje joj prete.

Čest je slučaj da se dugoročni planovi nazivaju i strategijskim planovima, što jeste legitimno. Obrnuto nije ispravno, jer nije svaki dugoročni plan ujedno i strategijska analiza. Sprovođenje strategijskih odluka ipak zahteva duži period.

U IT industriji je ovakav način donošenja odluka naročito izražen. Tehnologija se razvija velikom brzinom i iz tog razloga je neophodno konstantno biti orijentisan na budućnost. Nije retka pojava da pogrešna procena tendencija na tržištu, kad je tehnološki razvoj u pitanju, dovede do propadanja kompanije.

Kako pogrešna procena može ugroziti poslovanje, vidi se na primeru finske kompanije Nokia. Nokia je ranije bila glavni proizvođač mobilnih telefona i konstantno je odbijala uvođenje operativnog sistema Android. Sada firma HMD Global proizvodi Nokia telefone po njihovoj licenci, ali se zasnivaju na Android sistemu. Tržište bi verovatno danas drugačije izgledalo da je strategijski menadžment kompanije Nokia bio kompetentniji.

Ovo je samo jedan od brojnih primera koji dokazuju da strategijski menadžment i te kako može uticati na opstanak jedne organizacije. Dakle, to što je kompanija uspešna danas, ne znači da će biti uspešna i sutra.

Metode strateškog analiziranja

Postoji veliki broj metoda za analiziranje poslovnog okruženja. Među najpopularnijim analizama ubraja se SWOT analiza. Reč je o tehnici strategijskog menadžmenta putem koje se postiže bolje razumevanje snaga (Strength), slabosti (Weakness), šansi (Opportunities) i pretnji (Threats) kada je reč o jednoj organizaciji. Zahvaljujući ovakvoj analizi, može se uočiti povezanost ovih dimenzija i tako dobiti jedna sveobuhvatna slika.

Na osnovu SWOT analize dobija se prikaz objektivnog stanja stvari u kompaniji. Ona postavlja temelje za donošenje važnih zaključaka na osnovu kojih se formiraju najbolje moguće strategije. Prilično važna kategorija u ovoj analizi jeste uticaj konkurencije, jer ona deluje i na trenutne nivoe ponude i tražnje, ali i na budućnost poslovanja.

Primera radi, u IT industriji se često proučava konkurencija, a nisu retki ni slučajevi industrijske špijunaže. Razlog zbog koga se ovo radi jeste upravo brz razvoj tehnologije. Kompaniji koja zaostaje preti propadanje. Zato su SWOT analiza i drugi načini provere stanja veoma značajni za svaku kompaniju.

Dakle, strategijski menadžment sadrži veći broj elemenata, pri čemu se detaljno analiziraju podaci. Ovo uključuje kontrolisanje svih proizvodnih procesa preduzeća zarad obezbeđivanja efikasnog sprovođenja prethodno definisane strategije. Krajnji cilj je svakako uspešno poslovanje u sadašnjosti, ali i obezbeđivanje uslova za dugoročnu profitabilnost u poslovanju.