Svesnost o procesima mišljenja

Često se dešava da naš doživljaj stresa dolazi od posmatranja situacije. Često je to posmatranje tačno, ali nekad i nije. Na primer, nekad smo nerazumno strogi prema sebi ili instinktivno donosimo pogrešne zaključke u vezi sa motivima drugih ljudi. To nas može odvesti u začarani krug nezadovoljstva i negativnog razmišljanja i može dovesti do toga da ne budemo fer prema drugima, kao i da budemo agresivni.

Svesnost o procesima mišljenja, racionalno razmišljanje i pozitivno razmišljanje su jednostavni alati koji će vam pomoći da razmišljate pozitivno.

Uvod

Opšte prihvaćena definicija stresa je da se događa kada osoba uoči da „zahtevi nadmašuju lične i društvene resurse koje je pojedinac sposoban da mobiliše.“

Kada dovode sebe u stresno stanje, ljudi moraju doneti dve ključne odluke: prvo, mora da osete da ih sitacija ugrožava, i drugo, moraju da prosude da li su njihove sposobnosti i resursi dovoljni da se uhvate u koštac sa pretnjom. Koliko je neko pod stresom zavisi od njihove zamisli koliko im štete ta situacija može naneti, i koliko su njihovi resursi u skladu sa  zahtevima situacije.

Percepcija je kjlučna stvar, jer (tehnički) situacije nisu stresne same po sebi. Pre je stvar u našoj interpretaciji situacije koja dovodi do određenog nivoa stresa.

Očigledno je da smo nekad u pravu u vezi sa onim šta sebi govorimo. Neke situacije su zaista opasne, mogu nas ugroziti fizički, društveno ili mogu ugroziti našu karijeru. U ovim slučajevima, stres i emocije su deo predsistema za upozorenje koji nas upozorava na pretnje koje proističu iz ovih situacija.

Često se, međutim, dešava da smo previše oštri i nepravedni ka sebi samima i to na način na koji nikad ne bismo bili prema prijateljima i kolegama. Ovo, zajedno sa negativnim razmišljanjem, može da izazove intenzivan stres i nezadovoljstvo i ozbiljno da utiče na samopouzdanje.

Korišćenje alata

Svesnost o procesima mišljenja

Razmišljate negativno kada se plašite budućnosti, ograničavate sebe, kritikujete se zbog grešaka, sumnjate u vaše sposobnosti ili očekujete neuspeh. Negativno razmišljanje utiče na samopouzdanje, narušava poslovna dostignuća i parališe mentalne sposobnosti.

Veliki problem u vezi sa ovim je da negativne misli imaju tendenciju da krišom ulete u našu svest, naprave štetu i samo izlete, a da smo to jedva  primetili. Ukoliko im se ne suprotstavljamo one mogu  postati  potpuno pogrešne. Ipak, to što su pogrešne ne umanjuje štetan efekat.

Svesnost o procesima mišljenja je proces kroz koji posmatrate misli i postajete svesni šta vam prolazi kroz glavu.

Jedan pristup zahteva praćenje vašeg toka misli dok razmišljate o stresnoj situaciji. Nemojte potiskivati ništa: umesto toga, pustite misli da idu svojim tokom dok ih posmatrate i zapišite ih na listu papira kada vam padnu napamet.

Još jedan opšti pristup svesnosti o procesima mišljenja dolazi uz pisanje o stresu u dnevnik o stresu. Jedna od pogodnosti korišćenja ovog dnevnika, na nedelju ili dve, je da upišete sve neprijatne stvari u vašem životu koje izazivaju stres. To uključuje i negativne misli i strahove, ali može uključivati i neprijatna sećanja i situacije koje smatrate negativnim. Pisanjem vaših negativnih misli  određeni vremenski period, moćićete da uočite uobičajene i najštetnije negativne misli. Uhvatite se u koštac sa njima.

Svesnost o procesu mišljenja je prvi korak u procesu upravljanja negativnim mislima, pošto ne možete da upravljate mislima kojih niste svesni.

Sledeći korak kod borbe sa negativnim mislima je da izazovete negativne misli koje ste prepoznali korišćenjem tehnike svesnosti o procesu mišljenja. Pogledajte svako misao koju ste zapisali i racinalizujte je. Zapitajte se da li je razmišljanje razumno: Da li je u skaldu sa fer scrutiny?

Kao primer, analiziranjem dnevnika stresa možete otkriti da ste često imali sledeće misli:

• Osećanje neadekvatnosti
• Brigu da vaša poslovna dostignuća neće biti dovoljno dobra
• Strah da će stvari van vaše kontorle uništiti vaš trud
• Brige u vezi sa reakcijama drugih ljudi na vaš posao

Ako ove misli uzmemo u obzir, možete se izboriti sa njima na sledeće načine:

Osećanje neadekvatnosti: Da li ste se obučili koliko je moguće da biste obavljali posao? Da li imate iskustvo i resurse koji su potrebni da biste obavljali  posao? Da li ste na adekvatan način planirali, pripremili i uvežbali šta  je potrebno? Ako ste uradili sve ovo, da li postavljete sebi nedostižne standarde za obavljanje posla?
 
Briga u vezi sa poslovnim dostignućima: Da li ste prošli kroz obuku za koju razumna osoba smatra da je dovoljna da bi se obavio dobar posao? Da li ste napravili adekvatne planove? Da li imate informacije i resurse koji su vam potrebni? Da li ste obezbedili dovoljno vremena i organizovali vaš tim na odgovarajući način? Da li ste se pripremili na adekvatan način? Ako niste, onda brzo treba da obavite ove stvari. Ako jeste, onda imate dobru poziciju da date najbolje rezltate.

Problemi u vezi sa stvarima van vaše kontrole: Da li ste napravili odgovarajuće rezervne planove? Da li ste razmislili o svim mogućim rizicima i rezervnim planovima? Ako je tako, bićete pripremljeni da se uhvatite u koštac sa potencijalnim problemima.

Brinete o reakcijama drugih ljudi: Ako ste prošli kroz dobru pripremu i dali sve od sebe, onda je to sve što treba da znate. Ako budete radili koliko je to najbolje moguće, onda će fer ljudi imati dobru reakciju. Ako ljudi nisu fer, onda je to van vaše kontrole.

Savet: Ne pravite grešku generalizovanja jednog nemilog događaja. U redu, napravili ste grešku na poslu, ali to ne znači da ste loši u svom poslu. Slično tome, šire sagledavajte nemile događaje koji su vam stresni. Samo zato što su vam nove obaveze ili novi sistem stresni sad, ne znači da će tako biti u budućnosti.

Savet: Ako vam je teško da objektivno sagledate vaše negativne misli, zamislite da ste svoj najbolji prijatelj ili poštovani mentor. Pogledajte listu negativnih misli i zamislite da je negativne misli zapisao neko kome dajete objektivni savet i razmislite kako bi se uhvatili u koštac sa ovim mislima.

Kada racionalno sagledate negativne misli, trebalo bi da brzo uvidite da li su ove misli pogresne ili imaju i neku suštinu. Ako imaju suštinu, preduzmite nešto. U  ovim slučajevima, negativno mišljenje je predsistem za upozorenje koji ukazuje gde treba da usmerite vašu pažnju.

U slučajevima  gde ste koristili racionalno mišljenje da identifikujete netačno negativno razmišljanje, može biti korisno da pripremite vaše racionalne pozitivne misli i afirmacije da se suprotstavite tom negativnom razmišljanju. Takođe može biti korisno da pogledate situaciju i vidite da li postoje korisne prilike koje vam se time nude.

Afirmacije pomažu da izgradite samopouzdanje. Bazirajte vaše afirmacije na jasnim, racionalnim procenama činjenica koje ste kreirali korišćenjem racionalnog mišljenja i možete ih koristiti da biste popravili štetu koje je negativno razmišljanje možda učinilo vašem samopouzdanju.

Savet: Vaše afirmacije će biti najjače ako su određene, izražene u sadašnjem vremenu i imaju jak emocionalni sadržaj. Nastavljenjem gore navedenih primera, pozitivne afirmacije mogu biti:

Osećanje neadekvatnosti: „Dobro sam obučen za ovo. Imam iskustvo, alate i resurse koji su mi potrebni. Razmislio sam o svim mogućim problemima i pripremio se za nijh. Mogu da fantastično obavim posao.“

Brige o radnim dostignućima: „Istražio sam i napravio dobre planove za ovo, i temeljno razumem problem. Imam vreme, resurse i pomoć koja mi je potrebna. Dobro sam pripremljen da odlično obavim posao.“

Pitanje problema van vaše kontrole:“Razmislili smo o svemu što je moguće da se dogodi i planirali smo kako možemo da sredimo  sve vanredne situacije. Svi su spremni da pomognu tamo gde je potrebno. Dobro smo raspoređeni da reagujemo fleksibilno i efikasno u vanrednim situacijama.“

Briga o reakcijama drugih ljudi: „Dobro sam pripremeljen i dajem sve od sebe. Fer ljudi će ovo poštovati. Uzdićiću se iznad bilo kakvih nefer kritika na zreo i profesionalan način.“

Ako možete, zapišite ove afirmacije na papiru tako da ih možete koristiti kada su vam potrebne.

Osim što vam pomaže da kreirate koriste afirmacije, deo pozitivnog mišljenja je da tražite prilike koje vam situacija može pružiti. U gore navedenim primerima, uspešno vladanje situacijom koje izazivaju prvobitno negativno mišljenje će vam otvoriti prilike. Stećićete nove veštine, na vas će se gledati kao na nekog  ko može da isprati zahtevne izazove i mogu vam se otvoriti nove šanse za napredovanje u karijeri. Neka vam prepoznavanje ovih prilika i fokusiranje na njih bude deo pozitivnog razmišljanja.

Savet: U prošlosti su ljudi zagovarali pozitivno mišljenje previše, kao da je to rešenje za sve. Pozitivno mišljenje treba koristiti razumno. Kao prvo, realno razmislite o ciljevima koje možete da ostvarite u stvarnosti, a onda koristite pozitivno mišljenje da ih ostvarite.