Kurs Upravljanje finansijskim rizikom

Proučavanje upravljanja rizikom počinje nakon Drugog svetskog rata. Upravljanje rizikom je dugo bilo povezano sa korišćenjem tržišnog osiguranja za zaštitu pojedinaca i kompanija od različitih gubitaka povezanih sa nezgodama. Drugi oblici upravljanja rizikom (alternative tržišnom osiguranju) pojavili su se pedesetih godina prošlog veka, kada se tržišno osiguranje smatralo veoma skupim i nedovoljnim za zaštitu od čistog rizika. Sedamdesetih godina prošlog veka počinje upotreba derivata kao instrumenata za upravljanje rizikom, a masovno počinju da se upotrebljavaju deset godina kasnije, kada su kompanije intenzivirale svoje upravljanje finansijskim rizikom. Međunarodna regulacija rizika počinje 1980. godine. 

Upravljanje rizikom je termin koji se najčešće dovodi u vezu sa velikim kompanijama, jer je on od ključnog značaja za njihov opstanak na tržištu. Po definiciji, upravljanje rizikom je proces razumevanja, analize i određivanja potencijalnih rizika ne bi li se osiguralo postizanje ciljeva. Upravljanje rizikom može dobiti dovoljno pažnje u jednom poslovnom entitetu samo ako ga rukovodioci na višem nivou podržavaju. Strategije testiranja stresa i pravljenja scenarija mogu pomoći organizacijama da razumeju uticaj ozbiljnih ali verovatnih scenarija kako bi se pripremile za neočekivane događaje.

Mišljenja i zabrinutost menadžera postaju manje važna kada se ukaže prilika za profit. Ravnoteža između ostvarenja profita i upravljanja rizikom mora postojati. Kompanije bi trebalo da sagledaju rizik na nivou cele firme i da integrišu i objedine rizike.

Opis i cilj kursa Upravljanje finansijskim rizikom

Kurs Upravljanje finansijskim rizikom sastoji se iz jednog modula i četiri nastavne jedinice. U prvoj nastavnoj jedinici predstavljeni su pojam i osnovne vrste finansijskih rizika – tržišni rizik, kreditni rizik, rizik likvidnosti, rizik plaćanja i rizik zemlje. Naredna nastavna jedinica ukazuje na značaj identifikacije i merenja finansijskog rizika u kontekstu upravljanja finansijskim rizikom. U sledećoj nastavnoj jedinici biće reči o osnovnim metodama upravljanja finansijskim rizikom, odnosno o osiguranju od finansijskog rizika, upravljanju sredstvima i obavezama, kao i o hedžingu. U poslednjoj nastavnoj jedinici polaznici će imati priliku da saznaju nešto više o problematici rizika portfolija i diverzifikacije. U njoj su predstavljeni osnovni faktori koji utiču na rizik portfolija i na očekivane stope prinosa, a objašnjena je i suština diverzifikacije. 

Cilj kursa je da polazniku približi materiju osnovnih elemenata finansijskog rizika i metode upravljanja finansijskim rizikom, kao i suštinu rizika portfolija i diverzifikacije. U kursu ćete shvatiti značaj upravljanja rizikom, koji pomaže da se kompanije pa i pojedinci pripreme za neočekivano. Iako nije moguće isplanirati sve potencijalne događaje, mogu se pokušati minimizirati efekti datih rizičnih situacija. Upravljanjem finansijskim rizikom štite se i porodice. Ako se dese neke nepredviđene situacije (gubitak posla, bolest, smrt itd.), ukoliko se o ovim situacijama na vreme mislilo, porodica će biti zbrinuta i neće biti prepuštena dugovima ili finansijskim poteškoćama. Upravljanjem finansijskim rizikom se takođe štiti finansijski status. Finansijski status će biti sigurniji ukoliko postoji plan za rešavanje nepredviđenih situacija.

Mnogo faktora može uticati na finansijsku stabilnost, a pomoću upravljanja rizikom moguće je biti spreman na takve promene. Uz upravljanje finansijskim rizikom moguće je prebroditi poslovne oluje sa kontrolisanom količinom štete. Gorenavedeno takođe može ukazati na to zašto je upravljanje rizikom važno za poslovanje. U korporativnom okruženju, strategije upravljanja rizikom pomažu zaštiti kompanije u celini, ali i njenih zaposlenih od neočekivanih finansijskih poteškoća. Pripremajući se za specifične scenarije kompanija će biti u stanju da krize lako prevazilazi.

Kurs Upravljanje finansijskim rizikom odgovoriće na pitanja:

1. Koja je razlika između sistematskog i nesistematskog rizika?

Sistematski i nesistematski rizik su dva ključna pojma u investiranju koja odražavaju različite aspekte tržišnog rizika. Sistematski rizik, poznat i kao tržišni rizik, predstavlja globalne ekonomske ili tržišne faktore koji utiču na sve investicije, kao što su recesija, inflacija ili geopolitički događaji. Ovaj oblik rizika ne može se eliminisati diversifikacijom, jer je univerzalan i utiče na širok spektar imovine. Nasuprot tome, nesistematski rizik je specifičan za određenu kompaniju, sektor ili industriju. To može uključivati interni menadžerski rizik, konkurenciju ili promene u potražnji. Dakle, na osnovu prethodno navedenog, možemo rezimirati da je sistematski rizik globalni, tržišni fenomen koji pogađa sve investitore, dok je nesistematski rizik specifičan za određenu kompaniju ili sektor.

2. Šta podrazumeva identifikacija i merenje rizika?

Identifikacija i merenje rizika su ključni koraci u upravljanju finansijskim izazovima. Identifikacija rizika podrazumeva prepoznavanje potencijalnih pretnji ili nesigurnosti koje mogu uticati na ciljeve ili resurse organizacije. To obuhvata analizu internih (kao što su loši poslovni procesi) i eksternih faktora (kao što su promene na tržištu). Nakon identifikacije rizika sledi merenje rizika, koje podrazumeva procenu verovatnosti da se rizik pojavi i uticaja koji bi mogao imati na poslovanje. Ovaj proces odnosi se na kvantifikaciju rizika, odnosno izražavanje rizika numeričkim vrednostima, omogućavajući organizacijama da donose adekvatne odluke. Kroz tehnike kao što su scenariji, statističke analize i modeliranje, merenje rizika pomaže u razumevanju potencijalnih gubitaka i omogućava pravilno planiranje i upravljanje rizicima u poslovanju.

3. Šta je diverzifikacija portfolija?

Diverzifikacija portfolija je ključna strategija u investiranju koja podrazumeva raspodelu sredstava na različite investicije kako bi se smanjio ukupni rizik. Ova taktika uključuje ulaganje u različite vrste imovine, sektore, industrije i geografske lokacije. Cilj je izbalansirati portfolio tako da loša realizacija jedne investicije može biti kompenzovana dobrom realizacijom drugih investicija. Na primer, istovremeno ulaganje u akcije različitih sektora, obveznice, pa možda čak i u nekretnine ili plemenite metale, stvara raznolik portfolio. Diverzifikacija pomaže investitorima da smanje nesistematski rizik, specifičan za određenu kompaniju ili sektor, čime se postižu stabilnost i sigurnost u dugoročnom investiranju.

Plan i program kursa Upravljanje finansijskim rizikom

1. Pojam i vrste finansijskog rizika 

• Pojam finansijskog rizika 
• Vrste finansijskog rizika 
• Tržišni rizik
• Kreditni rizik 
• Rizik likvidnosti 
• Rizik plaćanja 
• Rizik zemlje 

2. Identifikacija i merenje finansijskog rizika 

• Značaj identifikacije i merenja finansijskog rizika
• Alati i metode identifikacije i merenja finansijskog rizika 

3. Upravljanje finansijskim rizikom 

• Osiguranje od finansijskog rizika
• Upravljanje sredstvima i obavezama 
• Korišćenje izvedenih hartija od vrednosti zarad sniženja finansijskih rizika 

4. Rizik portfolija i diverzifikacija 

• Rizici i prinosi portfolija kompanije 
• Diverzifikacija