Kurs Zdravlje i upravljanje stresom

Stres je sastavni deo našeg života. Mala količina stresa može biti dobra – može podsticati na promene i uticati na entuzijazam i pozitivno delovanje. Ipak, u sve zahtevnijem okruženju mnogo je više situacija kada nivo stresa prevazilazi normalne granice i sposobnosti pojedinca da se sa njim bori i značajno utiče na svakoga ko mu je izložen. S vremenom, ukoliko je organizam stalno izložen stresu, može doći od pojave hroničnog stresa, čije posledice mogu biti veoma opasne po celokupno fizičko i psihičko zdravlje.

Većina ljudi će u nekom trenutku života doživeti stres na svom radnom mestu, a stres koji se odnosi na ovo područje života može se negativno odraziti na mnoge aspekte života jedne osobe. Ne samo da može da ima negativne posledice na produktivnost i motivisanost zaposlenih već može naškoditi mentalnom blagostanju, psihofizičkom zdravlju i, naposletku, samoj kompaniji. Upravo zato je važno posvetiti značajnu pažnju zaštiti zdravlja i upravljanju stresom u radnom okruženju.

Zbog toga bi trebalo da savremeni čovek razvija brojne veštine koje će mu pomoći u očuvanju, pre svega, mentalnog zdravlja i da teži razvoju liderskih veština poput određivanja prioriteta, upravljanja vremenom, rešavanja problema, unapređenja veština komunikacije, povećanja otpornosti na izazove, povećanja stepena samokontrole, razvoja emocionalne i socijalne inteligencije i tako dalje. 

Opis i cilj kursa Zdravlje i upravljanje stresom

Kurs Zdravlje i upravljanje stresom prvo opisuje pojam zdravlja i načine za njegovo očuvanje, koji su neophodni za dug život i funkcionisanje u organizacionim sistemima. U kursu se predstavljaju načini zdravstvene nege u organizacijama, odnosno načini zaštite na radu, i daju pregledi pojmova profesionalnog oboljenja i povreda na radu, uz navođenje relevantnih primera. Ukazuje se na pojmove opšte zaštite zaposlenih, koja podrazumeva i moralnu obavezu organizacije, ali i posebne zaštite zaposlenih, koja se odnosi na bezbednost pojedinih kategorija zaposlenih. 

Potom se u kursu ukazuje na ključne faze razvoja stresa – faze alarma, otpora, oporavka, adaptacije i sagorevanja. Objašnjeni su pojmovi akutnog i hroničnog stresa, ali i distresa i eustresa. U kursu se opisuju kako fizičke, tako i psihičke posledice koje se javljaju kod osoba koje su duže vremena izložene stresnim situacijama. 

Potom se daje pregled najčešćih izvora stresa u radnom okruženju, pa se tako govori o prirodi posla, ulozi u organizaciji, odgovornostima, međuljudskim odnosima u radnom okruženju itd. Posebna pažnja u kursu se pridaje tehnikama i metodama čiji je cilj minimiziranje ili potpuno prevazilaženje stresnih situacija, a govori se i o posledicama koje stresno radno okruženje ima na samo poslovanje kompanije sa ekonomskog aspekta.  

Cilj kursa Zdravlje i upravljanje stresom jeste da se polaznici u potpunosti upoznaju sa pojmom stresa, ozbiljnošću posledica koje stres može imati po čoveka i uspešnom borbom protiv stresa u toku radnog veka, kako bi što kvalitetnije održavali dobro zdravstveno stanje potrebno za ostvarenje ličnih životnih ciljeva. Sadržaj kursa omogućiće polaznicima da identifikuju izvor stresa u radnom okruženju i steknu znanja i veštine kako bi prepoznali pojavu stresa kod sebe i svojih kolega. To će im pomoći da u stresnim situacijama u okviru organizacije uspešno pomognu sebi i drugima u očuvanju zdravlja, koje je danas neprocenjivo i nezamenljivo. Takođe, cilj kursa je i da se sagledaju posledice do kojih stres dovodi – kako fizičke i mentalne, tako i one ekonomske prirode. 

Kurs će vam odgovoriti na pitanja

Koja je razlika između profesionalnih oboljenja i povreda na radu?

Iako se ova dva pojma često poistovećuju, radi se o različitim pojmovima. Profesionalno oboljenje javlja se nakon izloženosti određenom lošem uticaju tokom dužeg vremena i obično je ta izloženost kontinuirana, a dešava se na radnom mestu. Jedno od najčešćih oboljenja jeste astma, a javlja se usled izlaganja nespecifičnim isparenjima, prašini i sličnom i njihovog udisanja. Kako bi se sprečile ili umanjile negativne posledice, važno je kontrolisati ovu izloženost.

Sa druge strane, kod povreda na radu može se tačno utvrditi vreme njihovog nastanka. Povrede na radu nastaju usled nebezbednog radnog okruženja ili zato što su poslovi izuzetno zahtevni (podrazumevaju teške, brze ili ponavljajuće pokrete). Kao primer povrede na radu možemo navesti povrede nastale radom na različitim mašinama.

Kako je moguće uspešno prevazići stres?

Stres je moguće prevazići pomoću brojnih metoda, ali je ključno obratiti pažnju na nekoliko segmenata – san, ishranu, fizičku aktivnost i organizovanost. Dovoljna količina sna, odlazak na počinak i buđenje u isto vreme i spavanje u mirnoj, provetrenoj i zamračenoj prostoriji pozitivno će se odraziti na telo i um i obezbediće dovoljno energije za izazove sa kojima se pojedinac svakodnevno susreće. 

Energija koju pruža zdrava ishrana doprineće održavanju odgovarajuće telesne težine, normalnom funkcionisanju metabolizma i obnavljanju umne i fizičke snage. Redovna fizička aktivnost ima brojne pozitivne uticaje, kao što su smanjenje krvnog pritiska, poboljšanje vitalnog kapaciteta pluća, poboljšanje metabolizma, smanjenje rizika od osteoporoze i karcinoma, smanjenje apetita i duži i kvalitetniji život. Dobra organizacija će doprineti tome da se bolje koristi vreme, sagledavaju prioriteti, ciljevi i rokovi, što će pozitivno uticati na kvalitet života i smanjiti stres.

Koje su faze stresa?

Ima više faza putem kojih dolazi do razvoja stresa. Prva faza naziva se faza alarma i u njoj se pojedinac suočava sa određenom vrstom stresa – otkazom, sukobom sa nadređenim ili novčanim gubitkom. Telo reaguje brojnim fizičkim simptomima – pojačano se luči hormon stresa, srce brže radi, usne postaju suvlje. Ova faza se popularno naziva i faza „fight-or-flight” (bori se ili beži). Potom sledi faza otpora, u kojoj organizam teži da se vrati u stanje ravnoteže i ublaži prethodne reakcije kako bi došao do faze oporavka, u kojoj bi akcenat trebalo staviti na odmor. 

Ipak, ukoliko ne dođe do faze oporavka, a duže se izlaže situaciji koja izaziva stres, dolazi se do faze prilagođavanja ili adaptacije. U ovoj fazi dolazi do pojave ozbiljnih zdravstvenih stanja. Ukoliko se ona nastavi, dolazi do poslednje faze – faze sagorevanja, u kojoj govorimo o teškoj iscrpljenosti, neraspoloženju, depresiji… 

Plan i program predavanja

1. Pojam zdravlja i zdrave osobe

• pojam zdravlja,
• ugrožavanje zdravlja

2. Briga o zdravlju zaposlenih 

• zdravstvena briga u organizacijama,
• zaštita zdravlja na radu,
• profesionalna oboljenja i povrede na radu,
• opšta i posebna zaštita zaposlenih

3. Faze razvoja, vrste i simptomi stresa

4. Izvori stresa u organizaciji

• priroda posla,
• uloga u organizaciji,
• odgovornost,
• odgovornost na radu,
• promene,
• presije,
• frustracije

5. Prevazilaženje stresa u organizaciji

• menadžeri i stres,
• prevazilaženje stresa,
• posledice stresa