Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju

Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju privlače veliku pažnju jer podrazumevaju osnovne debate o pravičnosti. O tome koliki se značaj i pažnja pridaju afirmativnim aktivnostima govori činjenica da se na Amazonu može pronaći preko 380 knjiga koje govore o ovoj temi, dok Google pretraživač prepoznaje 750.000 pominjanja afirmativnih aktivnosti na različitim sajtovima. Ovaj izraz potiče od naredbe američkog predsednika Džona F. Kenedija iz 1961. godine o jednakim mogućnostima zapošljavanja. Vladine agencije su morale da preduzmu određene korake kako bi se poslovni ugovori dodeljivali bez obzira na rasu, nacionalno poreklo ili veroispovest kandidata. Od 1961. godine shvatanje afirmativnih aktivnosti se proširilo, ali je sama srž ostala ista i svodi se na promovisanje društvene jednakosti. 

Cilj afirmativne aktivnosti je da ispravi greške iz prošlosti koje su podrazumevale favorizovanje određene grupe pojedinaca, diskriminišući ostale. Smatra se da afirmativna aktivnost postoji onda kada organizacija troši svoju energiju kako bi osigurala da ne postoji diskriminacija ni po kakvom osnovu i kada svi zaposleni imaju isti pravičan tretman. Mnoge kompanije se odlučuju za primenjivanje afirmativnih aktivnosti kako bi obezbedile veću raznolikost na radnom mestu. Iako statistika pokazuje povoljne trendove kada je reč o afirmativnim aktivnostima, disparitet nije iskorenjen, te potreba za afirmativnim aktivnostima i dalje traje.

Opis i cilj kursa Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju

Kurs Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju sastoji se iz jednog modula kojim je obuhvaćeno pet nastavnih jedinica. U prvoj od njih (Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju) objašnjeni su sam pojam, istorijat, cilj i značaj afirmativnih aktivnosti u zapošljavanju. Navedeni su i konkretni primeri afirmativnih aktivnosti u zapošljavanju koje se praktikuju. 

Naredna nastavna jedinica (Zakonska regulativa i različiti pristupi jednakosti) bavi se zakonskom regulativom afirmativnih aktivnosti i različitim pristupima jednakosti. U trećoj lekciji (Poređenje pristupa jednakih šansi i upravljanja različitostima) polaznici će imati priliku da uoče razliku između pristupa jednakih šansi i upravljanja različitostima, ali i da uvide koje su prednosti i nedostaci upravljanja različitostima. Da li su pristupi jednakih šansi i upravljanja različitostima u potpunosti različiti i, ukoliko jesu, koji od ova dva pristupa je pogodniji i bolji za korišćenje, biće razmatrano na kraju ove lekcije. 

U narednoj nastavnoj jedinici (Pojam i vrste diskriminacije) objašnjeni su sam pojam diskriminacije i načini kako je prepoznati. U okviru ove lekcije predviđena je i obrada pojmova direktne i indirektne diskriminacije, seksualnog uznemiravanja i viktimizacije. Na kraju lekcije navode se značajna dokumenta međunarodnih i domaćih organizacija koja borbu protiv diskriminacije konkretno podržavaju. I za sam kraj, u poslednjoj nastavnoj jedinici (Diskriminacija pripadnika nekih od manjinskih grupa) pažnja se posvećuje problemima pri zapošljavanju žena, pripadnika različitih nacionalnih i etničkih grupa, osoba druge vere, osoba sa invaliditetom, starijih lica i članova LGBT populacije. 

Bez obzira na to što su neki od najizraženijih oblika diskriminacije na radnom mestu u značajnoj meri redukovani, zaposleni se, nažalost, i dalje susreću sa značajnim stepenom diskriminacije i nejednakog odnosa prema pripadnicima manjinskih grupa na svojim radnim mestima. Kurs je propraćen zanimljivim primerima, čiji je cilj da olakšaju polaznicima savladavanje gradiva.

Cilj kursa Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju je da polaznici, postupno i ilustrativno, razumeju dobre i loše strane afirmativnih aktivnosti u zapošljavanju. Takođe, polaznici će imati priliku da nauče da razlikuju nezakonitu diskriminaciju od pozitivne diskriminacije.

Kurs će odgovoriti na pitanja:

1. Šta predstavljaju afirmativne aktivnosti u zapošljavanju?

Afirmativne aktivnosti u zapošljavanju predstavljaju skup mera, čiji je cilj prevazilaženje nejednakosti u društvu i poboljšanje položaja diskriminisanih grupa prilikom zapošljavanja, kao i povećanje njihove zapošljivosti. Ovo se postiže primenom zakonskih odredbi iz ove oblasti i mera koje na različite načine daju prednost ovoj kategoriji stanovništva prilikom zapošljavanja. 

Konkretnije, afirmativne aktivnosti u zapošljavanju predstavljaju politiku koja prilikom zapošljavanja uzima u obzir razne faktore (rasu, pol, starost, religiju, nacionalnu pripadnost) i postojeće strukture zaposlenih u organizaciji. Primenjuju se sa ciljem borbe protiv diskriminacije različitih manjinskih grupa pri zapošljavanju.

Kao sinonimi afirmativnih mera često se koriste i termini pozitivna diskriminacija, pozitivna akcija, obrnuta diskriminacija, povratna diskriminacija, benigna diskriminacija, što ukazuje na njihovu neodvojivost od termina diskriminacije.

2. Šta podrazumeva pristup upravljanja različitostima?

Pristup upravljanja različitostima podrazumeva poboljšavanje prilika za sve pojedince, a ne samo za osobe koje pripadaju nekoj od manjinskih grupa. Pošto upravljanje različitostima pruža korist svim članovima društva, ono nudi veoma atraktivne mogućnosti, kako zaposlenima tako i poslodavcima. Na ovaj način pripadnici neke manjinske grupe nisu izolovani od ostatka organizacije, niti za njih važe specifični uslovi rada. 

Osnovni koncept upravljanja različitostima zasniva se na činjenici da radnu snagu čine osobe koje pripadaju grupama ljudi koje se međusobno razlikuju. Pretpostavka pristupa upravljanja različitostima je da će korišćenje ovih različitosti kreirati produktivno okruženje, u kome će se svaka osoba osećati cenjeno, svi talenti koristiti u maksimalnoj meri i dostizati organizacioni ciljevi.

Ukoliko se koncept upravljanja različitostima, umesto na grupe, svede na nivo pojedinca i njegove doprinose, svakoj osobi se mogu pružiti obuke i prilike koje će u potpunosti odgovarati njenim razvojnim potencijalima, umesto da se program razvoja svodi na klišee i predrasude o članovima određenih manjinskih grupa.

3. Šta je diskriminacija?

Tokom istorije čovečanstva različite društvene grupe bile su izložene nekoj vrsti diskriminacije. Danas se diskriminacija najčešće prepoznaje kroz donošenje različitih nepravednih odluka i formiranje neracionalnih stavova zasnovanih na polu, etničkoj pripadnosti, rasi, veri, starosti, invaliditetu, seksualnoj opredeljenosti, bračnom i porodičnom stanju, imovini, političkim uverenjima, ličnim svojstvima itd. Zabranom diskriminacije teži se postizanju jednakosti i ravnopravnosti.

Prema Zakonu o radu, pod pojmom diskriminacije zaposlenih na radnom mestu podrazumeva se neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih lica, s obzirom na njihov pol, poreklo, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalni status, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično ili društveno svojstvo. 

Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje prema jednakima ili jednako postupanje prema nejednakima. Pojavljuje se kao rezultat pravljenja razlika za koje ne postoji razumno opravdanje i najčešće su posledica pogrešnih uverenja koje smo stekli odrastanjem.

Plan i program kursa

1. Pojam afirmativnih aktivnosti

• Pojam afirmativnih aktivnosti u zapošljavanju
• Istorijat uvođenja afirmativnih aktivnosti u poslovanje
• Uloga i značaj afirmativnih aktivnosti u zapošljavnaju
• Prednosti i nedostaci primene afirmativnih aktivnosti

2. Različiti pristupi jednakosti i pristup jednakih šansi

• Zakonska regulativa i afirmativne aktivnosti u zapošljavanju
• Različiti pristupi jednakosti
• Pristup jednakih šansi
• Problemi pristupa jednakih šansi

3. Pristup upravljanja različitostima i poređenje sa pristupom jednakih šansi

• Upravljanje različitostima
• Nedostaci pristupa upravljanja različitostima
• Pristup jednakih šansi vs. upravljanja različitostima

4. Pojam i vrste diskriminacije

• Šta je diskriminacija?
• Direktna diskriminacija
• Indirektna diskriminacija
• Seksualno uznemiravanje
• Viktimizacija

5. Diskriminacija žena i pripadnika manjinskih grupa

• Diskriminacija žena
• Diskriminacija pripadnika različitih rasnih i etničkih grupa
• Diskriminacija po verskoj osnovi
• Diskriminacija osoba sa invaliditetom
• Starosna diskriminacija
• Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije