Stilovi liderstva

Stil liderstva je način na koji se uspostavljaju odnosi između lidera i saradnika kao i ostalih zaposlenih u preduzeću, tj. način na koji lider usmerava ponašanje podređenih i sredstva koja koristi da ih privoli na željeno ponašanje. 

Na osnovu pristupa lidera motivisanju podređenih, načina na koji lider donosi odluke, izvora moći koje lider koristi da ostvari uticaj na podređene i sposobnosti lidera da prilagodi svoje ponašanje različitim situacijama razlikuju se sledeći stilovi liderstva:

• klasični stilovi i
• savremeni stilovi liderstva

Klasični stilovi liderstva

U okviru klasičnih stilova liderstva razlikujemo:

• autokratski
• demokratski i
• liberalni

Autokratski stil vođenja odlikuje se time što lider sam donosi odluke. On nema poverenja u saradnike. Koristi prinudu, a uticaj mu proizilazi iz formalnog autoriteta. Autokratsko vođenje se primenjuje u malim preduzećima, sa rastom i razvojem preduzeća ovaj stil mora da se transformiše u stil vođenja koji je adekvatniji situaciji.

Demokratski stil vođenja odlikuje se većom uključenošću podređenih u odlučivanje i većim poverenjem u podređene. Odlučivanje je decentralizovano, autoritet se delegira i ovaj stil obezbeđuje participaciju zaposlenih, fleksibilnost organizacije i bolje performanse. Demokratsko vođenje je karakteristično za srednja i velika preduzeća. 

Liberalni stil vođenja odlikuje se punom uključenošću svih zaposlenih, u koje lider ima puno poverenje, a oni se osećaju potpuno slobodni da diskutuju o svim pitanjima. Liberalno vođenje primenjuje se u preduzećima, nezavisno od njihove veličine, koja su struktuirana po timovima, u kojima se obavljaju složeni poslovi, koji podrazumevaju sofisticirana znanja i visoko obrazovane ljude.

Često se ovoj grupi pridodaju još 2 stila vođenja: transakcioni i transformacioni stil vođstva.

Transakciono vođstvo ogleda se u tome da lideri utvrđuju šta podređeni treba da urade da bi se ostvarili ciljevi organizacije, definišu zadatke i raspoređuju poslove podređenima, a zatim ih podstiču i motivišu da postignu zadate ciljeve.

Transformaciono vođstvo pojavljuje se 80-tih godina prošlog veka sa velikim talasom organizacionih transformacija poznatih kompanija. Pokazalo se da takve promene može izvesti poseban soj lidera, lidera koji imaju viziju i energiju da inspirišu svoje sledbenike. Karakteristike tih lidera su da se prepoznaju kao zastupnici promena, da su odvažni, da imaju poverenja u ljude, da uče dok su živi, da su sposobni su da se uhvate u koštac sa složenošću, da su vizionari.

Savremeni stilovi liderstva

Prema savremenim shvatanjima, faktori koji utiču na efikasnost liderstva su:

• Karakteristike i zahtevi zadataka
• Osobine, očekivanja i ponašanja zaposlenih
• Organizaciona kultura i organizacione politike

S tim u vezi razlikuju se 4 modela liderstva i u okviru njih stilovi vodjenja:

Fidlerov model je izgrađen na bazi odnosa između stila vođstva i povoljnosti situacije, odnosno stepena u kojem lider može da kontroliše i predviđa posledice određenog ponašanja.Fidler je smatrao da lideri mogu primeniti dva različita stila u vođenju svojih saradnika. Jedan stil se karakteriše naklonošću i popustljivim odnosom prema saradnicima, dok se drugi karakterište nepovoljnim, odnosno nalogodavnim odnosom prema saradnicima.

Hersi - Blanšarov model posmatra 3 varijable: zadatak, odnos vođa - sledbenici i zrelost sledbenika. On zrelost sledbenika definiše kao sposobnost i spremnost zaposlenih za preuzimanje odgovornosti.

Nivo zrelosti određuje se na osnovu tri kriterijuma:

• stepen motivacije za postignuća
• spremnost da se preuzme odgovornost
• stepen obrazovanja i iskustva

Na osnovu ova tri kriterijuma definišu se četiri liderska stila:

Pričajući stil vođstva je najbolji za sledbenike niskog nivoa zrelosti, koji nisu spremni da preuzmu odgovornost, te se njihove uloge u izvršavanju zadataka obezbeđuju naredbama.

Prodajni stil vođstva je najbolje primeniti u slučaju niske ili umerene zrelosti sledbenika. Ovaj stil u isto vreme obezbeđuje i usmerenost na zadatke i podršku ljudima koji nisu sposobni, ali su spremni za preuzimanje odgovornosti.

Participativni stil vođstva se primenjuje u situaciji kada sledbenici pokazuju zrelost i sposobnost, ali i nespremnost da prihvate odgovornost, zbog čega im je potrebna podrška da bi povećali svoju motivaciju.

Delegirajući stil vođstva je najbolji za sledbenike visokog stepena zrelosti. Ovaj stil vođstva dopušta sledbenicima visok stepen slobode i mogućnost da preuzmu potpunu odgovornost.

Hausov model, ili model "put - cilj", u fokus stavlja očekivanja i motivaciju zaposlenih. Polazi se od toga da zaposleni očekuju da postignu visoke rezultate, i po tom osnovu visoke nagrade, a zadatak lidera je da im pomognu i objasne kojim putem da postignu cilj. Ovaj model razlikuje stilove lidera prema njihovoj sposobnost da uoče razlike među zaposlenima i da na tim razlikama grade različite sisteme nagrađivanja prema pojedinačnim doprinosima. Na osnovu ovih kriterijuma razlikuju se četiri oblika ponašanja lidera:

Direktivno ponašanje, koje ostvaruje pozitivan uticaj na podređene kada je zadatak od velikog značaja, negativan uticaj u situaciji kada je zadatak jasan.

Podražavajuće ponašanje, koje doprinosi većem zadovoljstvu zaposlenih koji rade na poslovima koji izazivaju monotoniju, frustraciju i stres.

Ponašanje orijentisano ka dostignućima, koje ima za cilj da inspiriše zaposlene na veće zalaganje i prihvatanje izazova. Lider će, pored visokog vrednovanja rezultata, kreirati i mogućnosti za razvoj i napredovanje podređenih.

Participativno ponašanje, koje podrazumeva visok stepen uključenosti podređenih u proces odlučivanja, razvijenu komunikaciju, informisanost i poverenje.

Vrum - Jetonov model ili normativni model razlikuje 5 stilova vodjstva. Prva dva podrazumevaju autokratsko odlučivanje, naredna dva imaju obeležje konsultativnog odlučivanja, a poslednji stil ima odlike grupnog odlučivanja.

Autokratski stil I. Označava situaciju kada lider sam rešava problem i sam donosi odluku, oslanjajući se na raspoložive informacije u datom trenutku.

Autokratski stil II. Lider obezbeđuje neophodne informacije od svojih podređenih, a zatim sam rešava problem i donosi odluku. Uloga podređenih se ogleda isključivo u prikupljanju informacija.

Konsultativni stil I. Označava uključenost podređenih putem konsultovanja. Lider konsultuje podređene ali sam donosi odluku, koja može, ali ne mora odraziti stavove i mišljenje podređenih.

Konsultativni stil II. Lider okuplja podređene u grupu koja raspravlja o problemu i formira mišljenje grupe, koje predočava lideru. Nakon konsultovanja, lider donosi odluku.

Grupni stil. Reč je o načinu odlučivanja u kojem lider i grupa zajedno diskutuju problem i donose odluku. Zajednički kreiraju i ocenjuju alternative i primenjuju konsenzus u izboru rešenja.

Osobine lidera

Svaki stil liderstva prate i određene osobine lidera koja ga karakterišu ali mogu se definisati i neke ključne osobine lidera koje je poželjno posedovati:

• posvećenost - uspešan lider vodi svoj tim i daje im primer kakvi se rezultati od njih očekuju. Kako bi se svi članovi tima posvetili zajedničkom cilju, potrebno je da vide da je njihov lider uključen u sam proces.
• kritičko razmišljanje - lideri koji razviju ovu veštinu znaće da prepoznaju razliku između odličnih i prosečnih ideja i naučiće da postignu željeni ishod jer znaju kako da u svakoj informaciji koju dobiju pronađu dublju poruku
• pozitivnost - pravi lideri se trude da zadrže pozitivan pogled na svaku poslovnu situaciju u kojoj se nađu i na prepreke gledaju kao na izazove koji će im pomoći da napreduju
• uvažavanje potencijala - lider koji želi da u svom timu ima posvećene i motivisane radnike uvek teži da sa svakim članom tima uspostavi odgovarajući odnos i da iz zaposlenog izvuče njegov maksimum kako bi dao što je više moguće u poslu koji obavlja

Pogledaj sve tekstove u Bazi znanja »	Pogledaj tekstove u ovoj kategoriji »
Možda bi Vas ovi članci interesovali
Upravljanje vremenom	Sujeta i timski rad
Job Rejection	Introducing a New Employee

Interesuje vas ova oblast?

Postanite i vi stručnjak pohađanjem BusinessAcademy programa: Strategijski i operativni menadžment i Menadžment ljudskih resursa.