Kurs Finansijske institucije

Poslovanje savremenih kompanija, ali i život svakog pojedinca na zemaljskoj kugli, u nerazdvojnoj je vezi sa poslovanjem finansijskih institucija. I pre otpočinjanja poslovanja kompanije su već kod definisanja same ideje upućene da sarađuju sa finansijskim institucijama koje bi njihove ideje podržale u realizaciji. Ni kompanije ni pojedinci bez saradnje sa finansijskim institucijama ne bi mogli da realizuju svoje bazične poslovne i potrebe lične prirode. 

Sama pojava finansijskih institucija svoje prve oblike poprimila je još u starom veku kod Sumera, Asiraca, u Vavilonu, antičkoj Grčkoj i Egiptu. Prvi zakon o bankarskim poslovima doneo je vavilonski kralj Hamurabi, koji je inspiraciju za njega našao u bogu sunca Šamašu. Kod starih Grka usled velikog broja grad-država koje su imale svoje valute razvila se potreba za konvertovanjem valuta, odnosno sarafski posao. Prva banka modernog tipa bila je Banca di Genova, osnovana 1320. godine. Kada je o osiguravajućim društvima reč, osiguranje kakvo danas poznajemo razvilo se tek krajem 19. i početkom 20. veka. Međutim, prvi pojavni oblici osiguranja primećuju se kod starih Grka, Feničana i Rimljana. 

Za vreme tadašnje prekomorske trgovine došlo je do potrebe da se vredna roba osigura od potencijalnih gubitaka koji se mogu javiti na moru. Iako lizing kompanije deluju kao nešto što nema dugu istoriju, upravo činjenica da su Vavilonci 2000-ih godina p. n. e. primali lizing za čamce i stoku govori suprotno. Prvu kompaniju ovog tipa osnovao je Henri Šofeld 1952, pod nazivom United States Leasing Corp. Zahvaljujući brzom tehnološkom napretku kod kompanija se javila potreba da svoja dotrajala sredstva zamene novim, što su im upravo povoljni uslovi nabavke kroz lizing omogućili. Na taj način došlo je do razvoja lizinga.

Opis i cilj kursa Finansijske institucije

Kurs Finansijske institucije, kao što i sam naziv govori, obrađuje osnovne finansijske institucije kao što su banke, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, investicione i lizing kompanije. U prvoj nastavnoj jedinici biće reči o pojmu i osnovnim načelima bankarskog poslovanja. Pažnja je posvećena pre svega osnovnim fazama nastanka banke, zadacima i poslovima banke, kao i osnovnoj podeli banaka. Zatim je pažnja posvećena osiguravajućim kompanijama. 

Na samom početku nastavne jedinice polaznik ima priliku da se upozna sa top 10 najvećih osiguravajućih kompanija današnjice. Takođe, na ovom mestu je reč i o samom pojmu osiguranja, podelama osiguravajućih kompanija, kao i o rizicima sa kojima se sreću. U trećoj nastavnoj jedinici biće reči o penzionim fondovima, načinu njihovog funkcionisanja, kao i institucijama koje to omogućavaju. U sledećoj nastavnoj jedinici je reč o investicionim fondovima, njegovim osnovnim karakteristikama, njihovom nastanku i razvoju. 

Takođe, posebna pažnja je posvećena otvorenim i zatvorenim investicionim fondovima. I na samom kraju, u petoj nastavnoj jedinici je reč o pojmu lizinga, vrstama lizing poslova, lizing kompanijama, kao i prednostima i nedostacima finansiranja lizingom. 

Cilj kursa je da polaznika upozna sa osnovnim vrstama finansijskih institucija, njihovim osnovnim karakteristikama, poslovima kojima se bave, kao i sa njihovom ulogom u finansijskom sistemu jedne privrede. Bez finansijskih institucija mnoge poslovne aktivnosti privrednih subjekata, ali i individualnih potrošača, ne bi mogle biti realizovane. Da li bi kompanije koje su trenutno aktuelni igrači na tržištu uopšte bile tu da nisu imale finansijsku podršku ovih institucija? 

Gotovo je nezamislivo da neko preduzeće krene sa radom, a da prethodno nije dobilo odobrenje od banke za kredit ili lizing kompanije ili da roba kojom raspolaže nije osigurana. Ali takođe i fizička lica često imaju potrebu da nedostatak u svojim finansijama upotpune pozajmicama ili da svoje finansije uvećaju kroz investicione aktivnosti. Kao i roba sa kojom kompanije posluju, i oni imaju potrebu da osiguraju sebe i svoju imovinu od nepredvidivih događaja koji mogu poremetiti njihov način života. Kroz kurs Finansijske institucije polaznici će uvideti obostrani značaj ovih institucija, kako za poslovni svet i pojedince tako i za same institucije.

Kurs će vam odgovoriti na pitanja:

Šta je centralna banka, a šta poslovna?

Centralna ili emisiona banka je glavna banka u bankarskom sistemu jedne zemlje. Ona reguliše i vodi kreditno-monetarnu politiku. Naziva se još banka banaka. To je neprofitna ustanova, što je razlikuje od ostalih banaka. Kao takva, i jedina u zemlji, ona nema konkurenciju. Pored vođenja monetarne politike, ova ima funkciju supervizora nad ostalim bankama i celim finansijskim sistemom zemlje. Da bi postigla svoje ciljeve, na raspolaganju su joj razni instrumenti: eskontna kamatna stopa, stopa obavezne rezerve, specijalni depoziti, operacije na otvorenom tržištu itd. 

Za razliku od nje, poslovne banke su banke koje se zasnivaju na sopstvenom kapitalu. Osnivaju se kao akcionarska društva i obavljaju kratkoročne i dugoročne poslove. Najčešće se bave kreditiranjem i taj novac plasiraju kao kredite od prikupljenih depozita, štednje itd.

Šta su osiguravajuće kompanije?

Osiguravajuće kompanije su one organizacije koje se bave poslovima osiguranja imovine i lica. Zapravo, to su poslovi zaključivanja i izvršenja ugovora o osiguranju imovine i lica i preduzimanje mera koje će sprečiti i suzbiti rizike koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica. Osim ovih, ove kompanije se bave i poslovima saosiguranja, reosiguranja imovine i lica, kao i pružanjem drugih usluga u osiguranju. 

Suština poslovanja osiguravajućih kompanija se sastoji u pružanju usluga osiguranja od eventualnosti dešavanja određenih, najčešće neželjenih događaja u budućnosti. One prodaju polise osiguranja osiguranicima koji su kao potpisnici svojevrsnog ugovora obavezni u budućnosti, u toku perioda osiguranja, da plaćaju određenu sumu novca koja se naziva premija. 

Šta su investicioni fondovi?

Investicione kompanije su vrsta organizacija koje se po svojim karakteristikama razlikuju od ostalih finansijskih institucija. Banke, štedionice, štedno-kreditne organizacije predstavljaju depozitne institucije, jer depoziti dominiraju u strukturi njihovih izvora finansiranja. Investicione kompanije do sredstava dolaze emisijom svojih hartija od vrednosti, i to pre svega – akcija i udela. Upravo zbog toga su dobile ime – investicione finansijske institucije. Investicione kompanije su značajni učesnici na finansijskim tržištima koja svojim poslovanjem obavljaju posredničku ulogu. 

Prodajom svojih akcija ili udela, investicione kompanije dolaze do kapitala i sredstava. Ta sredstva dalje koriste za investiranje na različitim segmentima finansijskih tržišta. Vrlo često se dešava da sakupljena sredstva investiraju u vrlo diverzifikovane portfolije, koji ponekad sadrže izuzetno veliki broj različitih hartija od vrednosti. Tako investicione kompanije posreduju na finansijskom tržištu između različitih subjekata, pre svega emitenata i investitora.

Plan i program predavanja

1. Pojam i osnovna načela bankarskog poslovanja

• nastanak banaka
• zadaci i poslovi banke
• podela banaka

2. Osiguravajuće kompanije 

• 10 najvećih kompanija današnjice
• pojam osiguranja
• podela osiguravajućih kompanija
• rizici sa kojima se osiguravajuće kompanije susreću

3. Penzioni fondovi

• o penzionim fondovima
• načini na koje penzioni fondovi funkcionišu
• institucije koje omogućavaju funkcionisanje penzionih fondova

4. Investicioni fondovi

• pojam investicionih fondova
• osnovne karakteristike investicionih fondova
• nastanak i razvoj investicionih fondova
• otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi

5. Lizing kompanije i lizing poslovi

• pojam lizinga
• vrste lizing poslova
• lizing kompanije
• prednosti i nedostaci finansiranja putem lizinga