Kurs Mikroekonomija

Proučavanje ekonomske stvarnosti ima tradiciju staru preko 200 godina. U toku tog razdoblja ekonomija se proširivala i diferencirala od drugih nauka. Za vreme diferenciranja javila se posebna grana ekonomije, koja je posle nazvana mikroekonomijom. Pojam mikroekonomija potiče od grčkih reči „micros” (mali) i „oikonomia” (privreda), u prevodu izučavanje pojedinačnih ekonomskih pojava, veličina i odnosa koji su u vezi sa pojedincima i preduzećima.

Kao što smo već pomenuli, predmet proučavanja mikroekonomije su subjekti, i to: proizvođači, preduzeća i potrošači. Mikroekonomski subjekti sudeluju u ekonomskim aktivnostima određene zemlje. U fokusu mikroekonomije je posmatranje ponašanja potrošača i proizvođača, kao i faktora koji utiču na formiranje cena roba i usluga na tržištu. Mikroekonomija proučava i donošenje odluka o upotrebi određenih proizvodnih resursa, te objašnjava zašto pojedinci više preferiraju jedan tip robe ili usluga u odnosu na drugi. Jedan od ciljeva mikroekonomije je analiza mehanizama tržišta koji uspostavljaju relativne cene između roba i usluga i raspodelu ograničenih resursa. Mikroekonomija takođe posmatra međudelovanje tržišta, tj. kako prilike na jednom tržištu utiču na prilike na drugim, povezanim tržištima. 

Upravo će ovaj kurs pomoći polaznicima da razviju sposobnost za primenu mikroekonomskih koncepata u razmatranju i rešavanju problema preduzeća. Polaznici koji uspešno kompletiraju kurs Mikroekonomija znaće u kakvom su međuodnosu ponuda i tražnja faktora proizvodnje i kapitala, te koja je razlika između tržišta rada u uslovima potpune i nepotpune konkurencije.

Opis i cilj kursa Mikroekonomija

Mikroekonomija kao nauka se bavi problemima u vezi sa funkcionisanjem i organizacijom preduzeća, strukturom i veličinom troškova proizvodnje, načinom formiranja cena i ostalim važnim faktorima koji utiču na uspešnost poslovanja preduzeća. Ukratko, predmet njenog interesovanja je preduzeće kao privredna jedinica.

Kurs Mikroekonomija se sastoji od jednog modula i pet nastavnih jedinica. Na početku kursa upoznaćemo polaznike sa nastankom i pojmom mikroekonomije, kao i sa teorijama mikroekonomske analize kao što su bečka, lozanska škola, maršalijanska i postmaršalijanska škola. Posle toga reći ćemo više o ponudi i tražnji faktora proizvodnje, kapitala, tržišta zajmovnog kapitala, kao i o zemlji kao faktoru proizvodnje i njenom tržištu. Predstavićemo nominalnu i realnu kamatnu stopu i njihovu međusobnu povezanost. Takođe ćemo objasniti kako vlasnici zemlje mogu da stiču prihode na dva osnovna načina. U trećoj nastavnoj jedinici pažnja je usmerena na rad kao faktor proizvodnje i njegovo tržište. 

Najpre su detaljnije razgraničeni pojmovi rada i njegova cena, zatim je obrađeno preciznije tržište rada u uslovima potpune konkurencije, a zatim i u uslovima nepotpune konkurencije. Kada je reč o nepotpunoj konkurenciji, takođe ćemo navesti mere koje dovode do povećanja nadnica iznad ravnotežnog nivoa, kao što su restrikcija ponude rada, ugovaranje viših nadnica i povećanje izvedene tražnje za radom. Predstavićemo dva osnovna cilja svakog preduzeća, a to su maksimiziranje profita i minimiziranje troškova. U poslednjoj nastavnoj jedinici bavićemo se optimizacijom troškova proizvodnje, te ćemo kroz praktične primere objasniti način obračuna marginalnih, prosečnih ukupnih, prosečnih varijabilnih, kao i prosečnih fiksnih troškova.

Cilj kursa Mikroekonomija je da polaznika upozna s osnovnim pojmovima i suštinom funkcionisanja ekonomije na mikronivou, odnosno s funkcionisanjem privrednih društava i domaćinstava sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranja i raspodele profita, uzimajući u obzir formiranje cena, proizvodnju i raspodelu usluga i proizvoda. Polaznici koji uspešno kompletiraju ovaj kurs znaće kako pravilno izvršiti obračun troškova proizvodnje, kao i koje su bitne komponente u formiranju cene robe ili usluge.

Kurs Mikroekonomija će vam odgovoriti na sledeća pitanja:

Koje su najpoznatije škole mikroekonomske analize?

Bečka škola - predstavnici Bečke škole mikroekonomske analize su: Eugen fon Bem-Baverk (1851–1914), Karl Menger (1840–1921) i Fridrih fon Vizer (1851–1926). Oni vrednost, odnosno cenu robe objašnjavaju psihološkim razlozima. Pod psihološkim razlozima podrazumevaju subjektivnu ocenu koju potrošači imaju o vrednosti određenog proizvoda. Po ovoj teoriji determinante vrednosti su korisnost i retkost.

Lozanska škola - dobila je naziv po švajcarskom gradu Lozani, u kome je Leon Valras (1834–1910), osnivač ove škole, bio profesor univerziteta. Inače, ova škola se još zove škola privredne ravnoteže. Glavna karakteristika škole privredne ravnoteže su stvaranje sistema takozvane „čiste ekonomije” i primena matematičke logike. Polazno stanovište jeste stanje apsolutno slobodne konkurencije. Cene imaju funkciju da na jednom tržištu dovedu na isti efektivni nivo ponudu i tražnju.

Maršalijanska škola - Alfred Maršal (1842–1924) je jedan od najpoznatijih engleskih ekonomista marginalističkog pravca ekonomske misli. Po njemu je Maršalijanska škola mikroekonomske analize dobila naziv. Analizirajući poreklo vrednosti robe, Maršal povezuje faktore koji utiču na vrednost robe na strani ponude s faktorima koji utiču na vrednost robe na strani tražnje.

Postmaršalijanska škola - postmaršalijanska mikroekonomska analiza prevashodno se bavi analizom cena i definisanjem faktora koji određuju dohotke pojedinih društvenih grupacija. Predmet istraživanja su: mehanizam ponude i tražnje, faktori koji određuju razmenski odnos, odnosno relativne cene pojedinačnih dobara i determinante koje određuju cene faktora proizvodnje.

Šta je kamata i kakva kamatna stopa može biti?

Kamata je minimalni iznos koji bi zajmodavac ostvario kao profit da je svoj kapital uložio u proces proizvodnje umesto što ga je pozajmio zajmoprimcu. Na kamatu kao cenu kapitala, kao i na cenu svake druge robe, najviše utiču ponuda zajmovnog kapitala i tražnja za njim. Kada govorimo o kamatnoj stopi, treba razlikovati nominalnu i realnu kamatnu stopu. Nominalna kamatna stopa je stopa koja se utvrđuje prilikom sklapanja ugovora između zajmodavca i zajmoprimca. Međutim, zajmodavac uvek mora računati na to da će kupovna moć novčanog iznosa kamate koji dobije posle određenog vremena po osnovu nominalne kamatne stope biti umanjena za stopu inflacije koja je bila u periodu za koji je računata nominalna kamatna stopa. Kada se od nominalne kamatne stope oduzme stopa inflacije, dobija se realna kamatna stopa.

Koje mere dovode do povećanja nadnica iznad ravnotežnog nivoa?

Restrikcija ponude rada - Uvođenje imigracionih barijera, zakonodavstva o maksimalnom radnom vremenu, dugo izučavanje zanata, ograničavanje prijema novih članova u radnički sindikat i nedozvoljavanje zapošljavanja onima koji nisu članovi sindikata predstavljaju mere koje dovode do veštačkog smanjivanja ponude rada. Svako smanjivanje ponude rada dovodi do povećanja nadnica.

Ugovaranje viših nadnica  - Kolektivnim pregovaranjem sindikati mogu da prinude poslodavce da isplaćuju više najamnine od ravnotežnih. Takođe, mogu da prinude poslodavce da utvrde minimalni iznos najamnina ispod kojeg ne mogu da idu. 

Povećanje izvedene tražnje za radom - Najamnine mogu da se povećaju i ako se određenim merama poveća tražnja za radom. Mere koje podižu produktivnost rada dovode do smanjenja troškova proizvodnje, povećanja tražnje za tom robom i do povećanja izvedene tražnje za radom, pa preko toga i do povećanja najamnina. Povećane najamnine utiču na povećanje marginalne produktivnosti rada, a veća marginalna produktivnost dalje povećava tražnju za radom i najamnine.

Koje karakteristike važe za ponudu i tražnju za faktorima proizvodnje?

Obeležja koja su karakteristična samo za ponudu i tražnju za faktorima proizvodnje su: 

• rad, zemlja i kapital kao faktori proizvodnje predstavljaju inpute koji se koriste u procesu proizvodnje, odnosno predstavljaju ukupne troškove firme;
• tražnja za faktorima proizvodnje je izvedena iz tražnje za dobrima i uslugama.

Kada se kaže da faktori proizvodnje predstavljaju inpute koji se koriste u procesu proizvodnje misli se na to da se zemlja, rad i kapital (faktori proizvodnje) koriste u procesu proizvodnje da bi se nakon završetka procesa proizvodnje dobio autput, odnosno finalni proizvod ili usluga, zbog kog je proizvodnja organizovana.

U zavisnosti od toga kolika će biti tražnja za tim finalnim proizvodima i uslugama, određuje se i koliko će preduzeće nabavljati faktora proizvodnje, odnosno kapitala, zemlje i rada, te je tražnja za njima izvedena, to jest proizlazi iz tražnje za dobrima i uslugama. 

Šta su varijabilni troškovi?

Varijabilni ili promenljivi troškovi (VC – Variable Cost) predstavljaju troškove koji se menjaju srazmerno sa promenom obima proizvodnje (ako se obim proizvodnje povećava, povećavaće se i varijabilni troškovi i obrnuto). Varijabilni troškovi su na primer troškovi materijala, plata zaposlenih, električne energije i slično. Ako jedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom cipela odluči da umesto 500 cipela dnevno proizvodi 600, ono će na dnevnom nivou morati da potroši više kože od koje se cipele prave (materijal), plaćaće više zaposlene jer moraju da rade jedan sat duže (troškovi zarada se povećavaju) itd. 

Varijabilni troškovi se mogu povećavati u istoj srazmeri kao i obim proizvodnje, a i ne moraju. Ukoliko se povećavaju u istoj proporciji kao obim proizvodnje, reč je o proporcionalnim varijabilnim troškovima. Ukoliko se povećavaju brže od obima proizvodnje, reč je o progresivnim varijabilnim troškovima, dok ukoliko se povećavaju sporije nego obim proizvodnje, reč je o degresivnim varijabilnim troškovima.

Plan i program predavanja

1. Pojam mikroekonomije

• Pojam mikroekonomije
• Nastanak mikroekonomije
• Teorije mikroekonomske analize

2. Ponuda i tražnja faktora proizvodnje

• Tržište faktora proizvodnje
• Kapital kao faktor proizvodnje i njegovo tržište
• Tržište zajmovnog kapitala
• Zemlja kao faktor proizvodnje i njeno tržište

3. Rad kao faktor proizvodnje i njegovo tržište

• Rad i cena rada
• Tržište rada u uslovima potpune konkurencije
• Tržište rada u uslovima nepotpune konkurencije

4. Maksimiziranje profita

• Marginalni prihod

5. Optimizacija troškova proizvodnje

• Klasifikacija troškova proizvodnje