Kurs Osnove ekonomije

Ekonomija je u antičkoj Grčkoj predstavljala zakone i pravila u vođenju domaćinstva, čije je sprovođenje trebalo da obezbedi mudro vođenje domaćinstva, čime se obezbeđuju i njegov napredak i opstanak. Dakle, možemo zaključiti iz navedenog da se, u stvari, suštinsko značenje reči ekonomija nije menjalo do sada, što i dalje znači skup pravila koja domaćinstvu, preduzeću, državi treba da omogući razvoj i blagostanje. Samim tim, zadatak ekonomije jeste proučavanje svih pravila i aktivnosti koji određuju ekonomsku aktivnost ljudi.

Dakle, u današnje vreme pojam ekonomije možemo definisati kao nauku koja proučava načine na koje društvo upravlja svojim ograničenim, odnosno oskudnim resursima. Oskudnost resursa možemo predstaviti tako što, ukoliko određene resurse upotrebimo u jednu svrhu, za neku drugu ih neće biti dovoljno, dakle neophodno je da svaki ekonomski subjekt vrši izbor ciljeva koji će maksimizirati njegovu korist. Zbog ograničenosti resursa, ni potrebe proizvođača ni potrebe potrošača ne mogu biti u potpunosti zadovoljene. Zbog toga ekonomija kao nauka ima zadatak da omogući što efikasnije korišćenje oskudnih resursa. Zbog navedenog se može reći da ekonomija predstavlja nauku o racionalnom izboru.

Od samog javljanja pojma ekonomije u njenom razvoju je učestvovalo dosta teoretičara i škola koje su izučavale njeno funkcionisanje i suštinu. Savremene tendencije u razvoju ekonomije se sve više usmeravaju na izučavanje ka uže definisanim oblastima privrednog života, kao što su inflacija, analiza tržišta kapitala, tržišta radne snage i slično.  

Opis i cilj kursa Osnove ekonomije

Kurs Osnove ekonomije se sastoji iz tri modula. U prvom modulu pod nazivom „Ekonomija kao nauka” je reč o pojmu i istorijskom razvoju ekonomije, od pojave samog pojma do savremene ekonomije. Takođe, obrađeni su i ekonomski zakoni koji u stvari predstavljaju unutrašnje skrivene veze i međusobne zavisnosti, donosno pravilnosti koje određuju privredni život ljudi. Ovaj modul kursa ukazuje i na ekonomske principe na kojima se zasnivalo istraživanje ekonomije, kao i na pojam i značaj ekonomskog privrednog sistema.   

Drugi modul kursa, pod nazivom „Tržište”, obrađuje materiju u vezi sa tržištem, njegovim pojmom i funkcijama, dok je takođe na ovom mestu obrađena vrlo značajna tema ekonomije, odnosno ponuda i tražnja, a samim tim i mehanizam uspostavljanja tržišne ravnoteže.

Poslednji modul, pod nazivom „Učesnici na tržištu”, obrađuje teme kao što su potrošači, preduzeće, država i konkurencija. Dakle, najpre je obrađena materija koja se odnosi na potrošače, njihovo definisanje, ponašanje, faktore koji utiču na njihovo ponašanje, zatim budžetsko ograničenje, krivu indiferencije, kao i na optimalan obim potrošnje. Preduzeće, njegovi osnovni ciljevi, vrste, kao i poslovanje preduzeća i njegovi osnovni elementi, takođe su teme koje su obuhvaćene ovim modulom. Nastanak i razvoj države i oblici i značaj državne intervencije su segmenti obrađeni u okviru pomenutog modula. Na ovom mestu je takođe pažnja raspoređena na još jedan važan segment kao što je tržišna konkurencija, zatim tržišna stanja kao što su potpuna konkurencija, monopolsko tržište, ali su obrađene i karakteristike savremenog tržišta. 

Cilj kursa je svakako upoznavanje sa osnovama ekonomije, a to pre svega znači razumevanje samog nastanka i razvoja ekonomije, od njenih začetaka do savremene ekonomije, što podrazumeva i potpuno razumevanje ekonomskih zakona i principa koji su pratili i regulisali razvoj ekonomije, kao i razumevanje celog ekonomskog privrednog sistema. Cilj drugog modula jeste razumevanje funkcionisanja tržišnog mehanizma, shvatanje stanja viška ponude i viška tražnje, a sve radi uspostavljanja tržišne ravnoteže. Cilj poslednjeg modula je razumevanje učesnika na tržištu, odnosno potrošača, preduzeća, države i same tržišne utakmice, odnosno konkurencije. 

Kurs Osnove ekonomije će vam odgovoriti na pitanja:

Koji su principi na kojima se zasniva ekonomija?

Iako su se brojni ekonomisti bavili tematikom osnovnih ekonomskih principa na kojima bi se zasnivalo proučavanje ekonomije, nijedno rešenje nije bilo u toj meri prihvaćeno kao ono koje je ponudio ekonomista Gregori Mankju. Prema njegovom mišljenju, principi ekonomije su sledeći:

1. Ljudi se suočavaju sa izborom.

2. Trošak određene aktivnosti uključuje i propuštenu dobit od alternativne aktivnosti.

3. Racionalni ljudi misle o marginalnim (graničnim) slučajevima.

4. Ljudi reaguju na podsticaje.

5. Trgovina može koristiti svima.

6. Tržišta su obično dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti.

7. Vlade su ponekad sposobne da poboljšaju tržišne ishode.

8. Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge.

9. Cene rastu kada vlada štampanje previše novca.

10. Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti.

Koje su funkcije tržišta?

Među teoretičarima postoji relativna saglasnost da tržište obavlja četiri veoma bitne funkcije. To su: 

• informativna funkcija koja pruža kako proizvođačima tako i potrošačima bitne informacije o tražnji, odnosno ponudi koja je aktuelna među njima;
• alokativna funkcija koja usmerava faktore proizvodnje ka proizvodnji dobara za kojima se javlja potreba;
• distributivna funkcija gde se zarađeni dohodak raspoređuje između tržišnih subjekata (preduzeća) putem mehanizama koji vladaju na tržištu; 
• selektivna funkcija gde tržište vrši selekciju privrednih subjekata, nagrađujući one uspešnije, a kažnjavajući one koji su manje uspešni, tj. oni uspešniji će ostvarivati profit i napredovati na tržištu, dok će oni manje uspešni ostvarivati gubitke.

Kakva tržišna stanja postoje?

Pol Samjuelson, polazeći od kriterijuma snage uticaja prodavaca, odnosno kupaca, kao i od kriterijuma diferenciranosti proizvoda, definisao je tri različita tržišna stanja:

• savršena konkurencija – odnosi se na situaciju gde postoji veliki broj proizvođača koji proizvode identičan proizvod, pri čemu nijedan od njih nije u stanju da vrši bilo kakvu kontrolu nad cenom, cena se prilagođava situaciji tržišne ponude i tražnje;
• nesavršena konkurencija – javlja se u tri različita oblika, zavisno od broja proizvođača koji međusobno konkurišu i od stepena diferenciranosti proizvoda; delimična kontrola cena je moguća;
• potpuni monopol – jedan proizvođač koji nudi proizvod bez bliskih supstituta i koji u potpunosti kontroliše cenu.

Plan i program predavanja

I modul – Ekonomija kao nauka

1. Pojam i istorijski razvoj

• Pojam, ciljevi i zadaci ekonomije kao nauke 
• Istorijski razvoj ekonomije 
• Savremena ekonomija 

2. Ekonomski zakoni

• Pojam ekonomskih zakona
• Osobine ekonomskih zakona
• Klasifikacija ekonomskih zakona
• Najznačajniji ekonomski zakoni 

3. Ekonomski principi

4. Ekonomski privredni sistem

• Pojam ekonomskog (privrednog) sistema
• Ciljevi ekonomskog (privrednog) sistema
• Raspoloživi resursi
• Privredni subjekti
• Privredne aktivnosti
• Ekonomske institucije 

II modul – Tržište

5. Tržište – pojam, klasifikacija i funkcije

• Pojam tržišta 
• Klasifikacija tržišta 
• Funkcije tržišta 

6. Ponuda 

• Definisanje ponude 
• Faktori ponude 
• Cenovna elastičnost ponude 

7. Tražnja

• Definisanje tražnje 
• Faktori tražnje
• Elastičnost tražnje

8. Tržišna ravnoteža

• Pojam tržišne ravnoteže 
• Višak tražnje i višak ponude
• Promena tržišne ravnoteže

III modul – Učesnici na tržištu

9. Potrošači

• Definisanje potrošnje 
• Ponašanje potrošača 
• Budžetsko ograničenje
• Kriva indiferencije
• Optimalan izbor potrošača

10. Preduzeće

• Definisanje preduzeća i njegovi ciljevi
• Vrste preduzeća
• Poslovanje preduzeća 

11. Država

• Razlozi za državnu intervenciju 
• Oblici državne intervencije 

12. Konkurencija

• Pojam tržišne konkurencije
• Tržišna stanja 
• Potpuna konkurencija 
• Monopolsko tržište 
• Karakteristike savremenog tržišta