Greške su sastavni deo svakog posla. Uspešni poslovni ljudi svakog dana donose toliki broj odluka da je potpuno besmisleno očekivati da među njima ne bude i onih koje će se ispostaviti kao pogrešne.
Ipak, kada su u pitanju najuspešniji među njima, i najmanji previd može imati neverovatne posledice i postati deo istorije biznisa. Baš to se dogodilo akterima sledećih pet priča. Oni će zauvek ostati upamćeni kao ljudi koji su doneli najgore (ili bar najskuplje) poslovne odluke svih vremena.
A vi ste mislili da je vaš posao stresan.
Početkom 19. veka eksploatacija nafte bila je mnogo sporiji i mukotrpniji posao nego danas. Tada je na scenu stupio Edvin Drejk. Tokom rada na jednom nalazištu u Pensilvaniji, bio je na neki način prinuđen da osmisli genijalan izum – bušilicu za naftu. Ostali naftaši su ubrzo krenuli njegovim stopama i pratili kako se njihovo bogatstvo eksponencijalno uvećava.
Iako sjajan izumitelj, Drejk se nije najbolje snašao u biznis vodama i ubrzo je izgubio sav novac u naftnim transakcijama. Do danas nije poznat precizan odgovor na pitanje zašto nije „završio posao do kraja”, patentirao i debelo naplatio svoj izum.
Zanesenost trenutnim uspehom, nedostatak ambicije ili nešto treće, šta god da stoji iza ove čudne odluke, sigurni smo da njegovi potomci nemaju baš mnogo razumevanja za poslovne procene svog pra-pra-pradede.
U poslovnom svetu nema mnogo prostora za gledanje u prošlost. Ipak, kada neko propusti priliku da za 750.000 dolara kupi kompaniju kao što je Google, teško je ne osvrnuti se na to s vremena na vreme.
1998. godine osnivači današnjeg internet giganta Leri Pejdž i Sergej Brin ponudili su kompaniji Excite, vlasnicima tada mnogo popularnijeg internet pretraživača, da otkupe njihov udeo u Googleu. Iako su prvobitnu cenu od milion dolara smanjili za četvrtinu, odgovor koji su dobili bio je: „Ne, hvala”.
Google je danas procenjen na 527 milijardi dolara. To je oko 702.000 puta više od onoga što je Excite trebalo da plati za 100% vlasništva. Naravno, niko ne može da zna da li bi pod njihovom dirigentskom palicom Google postigao sličan uspeh, ali smo sigurni da se, bar ponekad, tadašnje rukovodstvo Excitea osvrne i zapita: „Šta bi bilo da smo rekli da?”
Svim velikim pronalazačima su se dešavale greške. Ali najveći problem Henrija Forda nije bio što je učinio nešto pogrešno, nego što nije učinio ništa. Nekoliko godina nakon što je čuveni Ford Model T ugledao svetlost dana, članovi fordovog tima ubeđivali su ga da je modelu potreban novi dizajn kako bi nastavio da se uspešno takmiči sa konkurencijom. Štaviše, dok je Henri bio na odmoru jedan od članova tima sam je dizajnirao prototip novog modela.
Koji rukovodilac ne bi poželeo zaposlene sa takvom inicijativom? Henri Ford. Po dolasku s odmora bio je toliko besan da je svojeručno uništio prototip.
Za razliku od njega, konkurencija nije sedela skrštenih ruku i za samo nekoliko godina Ford je izgubio vodeće mesto među američkim proizvođačima automobila. Tvrdoglavost osnivača skupo je koštala kompaniju, kojoj je trebalo više decenija da povrati izgubljenu poziciju.
Kad god tehnologija iz korena promeni stanje u nekoj industriji, postoje kompanije koje se prilagode novim okolnostima i prosperiraju i one koje dozvole da ih pregazi vreme. Međutim, slučaj Kodaka, koji nije preživeo pojavu digitalnog foto-aparata, zaista je poseban.
Ova kompanija je davne 1977. godine patentirala jednu od prvih digitalnih kamera. Ipak, s obzirom na to da su od prodaje filma zarađivali veliki novac, odlučili su da ovaj patent zadrže u fioci.
Kada su konačno prihvatili činjenicu da se tržište okreće digitalnim kamerama, već je bilo kasno. Kompanije koje su na vreme odgovorile na nove potrebe potrošača zauzele su njihovo mesto i gurnule nekadašnjeg džina u zaborav.
Da mesto u ovom članku ne pripadne isključivo predstavnicima top menadžmenta, pobrinuo se broker kompanije Mizuho Securities. Zahvaljujući trenutku dekoncentracije, on je 2005, u nameri da proda jednu akciju ove kompanije za 610.000 jena, uradio suprotno – prodao 610.000 akcija po neverovatnoj ceni od jednog jena. Iako je odmah pokušao da ispravi grešku, surovo berzansko tržište je bilo brže i koštalo kompaniju više od 200 miliona dolara.
Ova „slučajna” trgovina podigla je veliku prašinu i poljuljala poverenje investitora u tokijsku berzu, što je nateralo nekoliko pripadnika top menadžmenta da podnesu ostavke. Što se tiče trgovca koji je napravio grešku, bar ima zanimljivu priču koju može da priča poznanicima sada kada ima (mnooogo) više slobodnog vremena.
Učenje na tuđim greškama je poželjno, ali ne i dovoljno. Ako želite da uopšte dođete u poziciju da donosite važne poslovne odluke, moraćete da steknete šira znanja i veštine neophodne za profitabilan rad na izvršnim ili operativnim pozicijama u preduzećima.
Mnogi današnji direktori, menadžeri i zaposleni u preduzećima kao što su Metro Cash & Carry, Telenor, Avon, Comtrade, Carlsberg, Forma Ideale, Tetrapak, Leo Burnett, Volkswagen, Imlek i dr. na svom putu ka uspehu pohađali su BusinessAcademy.
Ako se odlučite da krenete njihovim stopama, uz malo truda za godinu dana steći ćete napredna znanja koja će vam omogućiti prednost pri zapošljavanju ili napredovanju i nad kolegama koje imaju više radnog iskustva.
Sledeće godine u ovo vreme, možda će vam biti žao što niste počeli danas. Ne dozvolite da se to dogodi.
Povezani tekstovi
Škola za građenje
profitabilne karijere human resource menadžera. marketing menadžera. financial menadžera. real estate menadžera. investment menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa BusinessAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © BusinessAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar