TED (Technology Entertainment and Design) konferencije održavaju se širom sveta i koncipirane kao niz veoma zanimljivih govora o različitim društvenim, naučnim, a nekada čak i svakodnevnim, izuzetno zanimljivim temama. Prepoznatljiv slogan TED konferencija je „Ideje vredne širenja”. Poenta je u tome da govori budu kratki i efektni – uglavnom su dužine 3, 6, 9 ili 18 minuta.
Svaki TED govor sigurno će ostaviti veliki utisak na vas i uliti vam neočekivanu dozu pozitivne energije. Nateraće vas da se zapitate nad pitanjima koje vam je harizmatični i originalni govornik postavio i da razmislite o problemu koji vam je predstavio. Ideje koje vam do sada nisu pale na pamet, drugačiji pristupi u posmatranju pojava, objašnjenja koja do sada niste dobili. Svaki govornik ima svoj stil i nijedan govor ne liči na neki drugi. U svakom slučaju, sigurno je da vas nijedan TED govor neće ostaviti ravnodušnim.
U nastavku sledi izbor 7 najzanimljivijih TED govora zbog kojih ćete, uvereni smo, zavoleti TED i početi da pratite njihove konferencije.
Sir Ken Robinson je najpoznatiji TED govornik i upravo zbog njegovih originalnih govora i pristupa u posmatranju savremenog obrazovanja, mnogi su počeli da se interesuju za TED konferencije uopšte. Njegov generalni pristup je da je obrazovni sistem suviše rigidan i da „ubija” kreativnost koja je deci urođena, te da je hitno potrebna revolucija u obrazovanju.
U ovom govoru on, na osnovu interesantnih i smešnih anegdota iz svakodnevice, ukazuje na to da su deca spremna da pokušaju, pa makar i pogrešila i da zahvaljujući tome dolaze do originalnih ideja i gaje svoju kreativnost. Ističe da bi isto trebalo da primene i odrasli umesto da suzbijaju ovu osobinu kod dece i stavljaju ih u kalupe savremenog obrazovanja.
U ovom govoru psiholog Barry Schwartz dokazuje da su pojmovi slobode i izbora u današnjem svetu paradoksalni, budući da čovek ima toliko izbora u svakom pogledu da ga oni parališu umesto da ga oslobađaju. Napredak društva, nauke i tehnike stavio je pred čoveka bezbroj alternativa, što Schwartz najbolje opisuje kroz banalan primer supermarketa iz njegovog komšiluka u kome se može naći 175 raličitih preliva za salate i čak 6,5 miliona različitih sorround sistema. To je čoveka dovelo u poziciju da je stalno prinuđen da odlučuje, do te mere da mu postaje teško da odluči uopšte, čak i kada je reč o najjednostavnijim pitanjima.
Ritchard St. John je u svega nekoliko minuta „pretočio” istraživanje koje je trajalo 7 godina i tokom koga je uradio čak 500 intervjua o tome kako se postiže uspeh u biznisu. On odgovara na pitanje kako strast, rad, fokus, upornost, dobre ideje... mogu da dovedu do poslovnog uspeha i da od čoveka naprave milionera.
Kako to da je Apple uvek inovativniji i bolji od svoje konkurencije kada imaju iste mogućnosti, tehničku opremljenost, iste agente...? Kako to da je baš Martin Luter King osnovao pokret za građanska prava kada je toliko ljudi pretrpelo nepravdu usled rasne segregacije?
Simon Sinek je došao do otkrića koje je promenilo njegovo viđenje sveta, a to je da svi uspešni ljudi misle, delaju i komuniciraju na potpuno suprotan način od svih ostalih ljudi. U ovom govoru on iznosi teoriju o takozvanom „Zlatnom krugu”, najjednostvnijoj, a opet najteže dokučivoj ideja na svetu.
Iz ovog kratkog, ali veoma upečatljivog i emotivnog govora, Stacey Kramer proističe jednostavna i snažna poruka: Sve novo, neočekivano i nepoznato što vam život donese posmatrajte kao poklon, bez obzira koliko se plašili te nepoznanice.
Profesor globalnog razvoja Hans Rosling u ovom nesvakidašnjem govoru pokazuje kako statistika ujedno može da bude zanimljiva i da ukaže na veoma značajne trendove u razvoju ljudskog društva. On sugeriše da ako zanemarimo brojke, koje mogu mnogo da nam kažu o događanjima u svim zemljama – kakakav je prirodni priraštaj, kakva je raspodela svetskog bogatstva ili gde je najveća smrtnost – nećemo uočiti promene koje se događaju u svetu i ostaćemo van tokova, bez obzira koji nivo obrazovanja smo stekli.
Da li je srećniji čovek koji je osvojio 300 miliona dolara na lutriji ili čovek koji je postao paraplegičar? Pažljivo: prvi odgovor koji vam padne na pamet je pogrešan! Dan Gilbert postavlja ovo suštinsko pitanje kako bi nam dokazao da zapravo svi imamo pogrešne predstave o sreći i stvarima koje ljude čine srećnima. Glavnog „krivca” za ove predrasude on pronalazi u takozvanom uticaju događaja koji nas navode da mislimo da će nas određeni ishodi događaja učiniti srećnima. Sve stvari koje nas okupiraju i zbog kojih mislimo da ćemo biti srećni ili nesrećni, kao što je polaganje ili padanje ispita, dobijanje ili gubitak partnera, dobijeni ili izgubljeni izbori, dobijanje ili nedobijanje unapređenja... zapravo imaju daleko manji uticaj, intenzitet i trajanje nego što očekujemo.
Škola za građenje
profitabilne karijere human resource menadžera. marketing menadžera. financial menadžera. real estate menadžera. investment menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa BusinessAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © BusinessAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar