Bitcoin – kriptovaluta na ceni i njegova vrednost danas

Verovatno ste već čuli za bitcoin (bitkojn ili kako se u Srbiji češće naziva bitkoin), otvoren softver, ili digitalnu kriptovalutu čija se vrednost može razmenjivati jedino u virtuelnom prostoru. Cena i vrednost izuma anonimnog programera ili grupe programera pod pseudonimom Satoši Nakamoto posebno je interesantna, pa i revolucionarna, ako se uzme u obzir da bitcoin ne podleže ingerencijama centralnih bankarskih sistema.

Pored toga, njegov razvoj je usmeren ka anonimnosti, autonomnosti, decentralizovanosti i nezavisnosti od svetskih vlada, banaka, korupcija, malverzacija, pa čak i ideoloških sistema. Ono što posebno privlači našu pažnju jeste činjenica da očigledna vrednost kriptovalute nije u finansijskom aspektu. Revolucionarnost i inovativnost, te zato i najveća vrednost digitalnog novca, krije se pre svega u njegovom sistemu transakcija.

Ovu valutu nije moguće odštampati i ukupna količina novca koja se može stvoriti ograničena je na svega 21 milion bitcoina. Kako je interesovanje za bitcoin naglo raslo, tako je i vrednost kriptovalute beležila ogromne uspone sve do kraja 2017. godine. Pomenimo samo da je 17. decembra 2017. bitcoin imao najveću ikad dostignutu vrednost, koja je iznosila čak 19.524,32 dolara, da bi za samo godinu dana ili 15. decembra 2018, uz turbulentne oscilacije kursa, njegova vrednost drastično opala na čak 3.222,67 dolara. Ukoliko poslujete sa bitcoinima, onda vas može interesovati podatak da danas, dok pišemo ovaj tekst, jedan bitcoin vredi 3.895 dolara.

Iako indeks cene varira, njegova aktuelnost ne opada, čemu u prilog govori podatak da je sve više ljudi zainteresovano za kupovinu bitkoina, kao i da su neke države ovu kriptovalutu uvele kao zakonsko sredstvo plaćanja. Možda diskusija o ceni bitcoina na današnji dan i nije toliko bitna, ali zato jeste revolucionarnost sistema koji upravlja bitcoinom, u kom se i krije najveća vrednost kriptovalute, o čemu će nešto kasnije biti više reči.

Pre nego što predstavimo pravu vrednost bitcoina, hajde da na krajnje pojednostavljen način objasnimo njegovo funkcionisanje. O bitcoinu, načinu kako se on čuva, o tome kako mu se pristupa, kako se zarađuje, kupuje, verifikuje danas bi mogle da se ispišu opsežne i ozbiljne studije, ali smatramo da one za ovu temu nisu od presudne važnosti.

Zašto je ova kriptovaluta cenjena i vredna? 

Digitalni novac sam po sebi nema neku posebnu inovativnu vrednost, ali ima sistem na osnovu kog se distribuira. Za uspešan i pouzdan transfer bitcoina zaslužna je P2P tehnologija ili tehnologija blokčejna (blockchain). Najjednostavnije rečeno, to je finansijska knjiga u kojoj se beleže podaci o količini novca na virtuelnim računima, kao i čitava istorija transfera bitcoina u mreži. Ovu istoriju transakcija možemo interpretirati i kao lanac svih transakcija ikada načinjenih, čiji bi ukupan zbir u budućnosti trebalo da bude 21 milion bitcoina. Kažemo u budućnosti jer konačan ili ukupan broj napravljenih bitcoina još uvek nije dostignut. Transakciju ili drugačije nazvan blok nije moguće izmeniti ili obrisati, što znači da nije moguće načiniti bilo kakvu krimogenu finansijsku radnju. Vrlo revolucionarno, zar ne? Međutim, ovo nije jedini nivo revolucionarnosti.

Naredni nivo inovativnosti predstavlja decentralizovanost zapisa transakcije. Ne postoji jedan centralni registar, već se kompletan blokčein fajl skladišti na diskovima nodova (ili korisnika/rudara). Svaka nova transakcija momentalno se beleži i ažurira kod svakog od korisnika (noda), te ne postoji „centralni autoritet”.

Za uspešnost i pouzdanost transakcije potrebni su rudari, bez kojih transakcije ne bi bile validne i svakako ne bi bile upisane u registar. Drugim rečima, pred svaku izvršenu transakciju kompjuteri svih rudara dobijaju informaciju o nameri da se izvrši transakcija. Potom sledi provera da li postoji dovoljno sredstava za njeno ispunjenje, ali tako što se proveri istorija svih transakcija koje je pošiljalac imao u prošlosti i na osnovu nje izračunaju raspoloživa sredstva. Upravo ovaj momenat sistema koji zahteva sveukupnu i stalnu predtranksacionu proveru jeste razlog zašto je ovaj sistem bezbedan.

Rudari, odnosno kompjuteri proveravaju celokupne transakcije i onaj koji prvi validira transakciju (odnosno pronađe nedostajući deo lanca ili kriptografskog koda) dobija nagradu ili proviziju u bitcoinima. Jedan deo zarade rudara dolazi od pošiljalaca, dok drugi deo sleduje od sistema kao nagrada za pronalaženje nedostajućeg dela koda u lancu. Nagrada za uspešno iskopavanje ili rudarenje jeste novi bitcoin nastao iz sistema, koji se jedino ovim putem može formirati. Jednostavnije rečeno, rudari će biti kovačnice novca ili bitcoina sve dok ne nastane i poslednji bitcoin u zbiru od 21 milion.

Kasnije zarade rudara će biti ostvarene (kao i u bankarskom sistemu) preko provizija od transakcija. Iako su podaci o svim ikada načinjenim transakcijama bitcoina decentralizovani, oni su javni i svima dostupni. Ovim podacima, u skladu sa postojećim izgrađenim sistemom, može manipulisati samo računar rudara koji je našao validan nedostajući deo koda i tu informaciju prosledio drugim rudarima u mreži. Upravo u ovakvom sistemu krije se osnova bezbednosti i sigurnosti protoka bicoina.

Popularnost stvara njegovu vrednost 

Nova tehnologija i kriptovaluta bila je predmet različitih sumnji, spekulacija i nagađanja, od kojih su se neke i obistinile. Prva kritika skeptičnih, ali i osnovana zamerka, ticala se anonimnosti subjekata u transakcijama, te i pogodnosti kriptovalute u nedozvoljenoj trgovini. Primera radi, u 2011. godini na dark webu puštena je u rad jedna od prvih modernih platformi tamnog tržišta za prodaju ilegalnih droga na kojima se trgovalo isključivo u bitcoinima.

Pored ovih, bitcoin je bio kritikovan i zbog visoke potrošnje električne energije, nestalnosti kursa, bespovratnog gubitka sredstava usled gubitka privatnog ključa (ili tajnog ključa, tačnije šifre kojom se pristupa bitcoinima u digitalnom novčaniku), zatim zbog broja dnevnih transakcija, nemogućnosti zaustavljanja transakcije ili povraćaja sredstava usled greške, kao i zbog verovanja da je bitcoin zapravo još jedan ekonomski mehur. Takođe, bitcoinu se zamerala i ograničena dostupnost prosečnim korisnicima i trgovcima. Konkretno, ova kritika pominjana je i u slučaju kada su se PC i internet tek pojavili na tržištu.

Možda ne treba olako iskazati nepoverenje u ovu inovaciju jer neki od današnjih uticajnih lica u prestižnim svetskim kompanijama imaju pozitivan stav o ovom digitalnom novcu.

Suosnivač Applea, Voznijak, smatra da krah vrednosti bitcoina u februaru 2018. ne predstavlja njegovo uništenje, već „masovno stvaranje vrednosti” budućeg „digitalnog zlata”.

Istu tvrdnju i stav izneo je Majkl Novograc, bivši partner Goldman Saksa i osnivač trgovinske banke Galaxy Digital, koji misli da će suverenost ovog novca u budućnosti koštati mnogo.

I direktor Tvitera, Džek Dorsi, veruje da je bitcoin postao „jedinstvena valuta” i interneta i sveta, a da će do 2028. biti i zvanična međunarodna valuta.

Izvršni direktor kompanije Tesla, Ilon Mask, uviđa „briljantnost” struktre bitcoina, koji ima „daleko bolji način za prenos vrednosti od komada papira”. Međutim, kao manu bitcoina Mask prepoznaje intenzivnu potrošnju energetskog resursa, zbog kog bi trebalo postaviti određene barijere u kreiranju kriptovalute.

Svakog dana sve više korisnika i trgovaca kupuje, koristi i prodaje bitcoine širom sveta. Iako je broj populacije koji se njime služi i dalje mali, sva je prilika da će popularnost ove kriptovalute sve više rasti.

Primena digitalnog novca u različitim zemljama sveta 

Bitcoin je deflatorna valuta na tržištu. Pored digitalnog plaćanja, koristi se i u druge svrhe. Jedna takva prepoznata je u olakšanoj međunarodnoj distribuciji finansijskih sredstava. Sa tim u vezi posebno se ističe njegova dobra strana u slučaju migranata koji u inostranim državama mogu izvršavati transakcije u ovoj kriptovaluti, bez dodatnih, obično visokih, troškova međunarodnih transakcionih usluga. Druga česta namena bitcoina odnosi se na ulaganje. Ulaganje i kupovina bitcoina postala je svojevrsna investicija. Uzmimo samo, na primer, da se u 2017. godini vrednost bitcoina četiri puta udvostručavala, pa je tako tokom januara bitcoin vredeo 1.000 dolara, u maju 2.000 dolara, a već sledećeg meseca preko 4.000 dolara, da bi konačno u novembru njegova vrednost dosegla 17.000 dolara. Kupovina bitcoina po niskoj ceni i prodaja po visokoj mnogima je donela zaradu na berzi, što je još jedan primer korišćenja ove kriptovalute.

Bitcoin kao zakonita kriptovaluta 

Vrednost bitcoin valute varira i različito se tumači od zemlje do zemlje. Iako su neke države i više nego odlučne u prihvatanju bitcoina kao legitimne valute digitalnog plaćanja u zemlji, postoje i one zemlje koje usled nemogućnosti oporezivanja izbegavaju da prihvate bitcoin kao legitimno sredstvo online plaćanja.

U SAD služba unutrašnjih prihoda sve istaknute digitalne valute, pa i bitcoin, tretretira kao imovinu, a ne kao valutu. Drugim rečima, svaki poreski obveznik koji prodaje, odnosno kupuje bitcoin mora da prijavii vrednost iskorišćenih bitcoina u godišnju poresku prijavu. Ovom poreskom propisu podložni su i rudari koji ostvare dobit „iskopavanjem” nedostajućih delova koda u blokčeinu.

Za razliku od Amerike, Evropski sud pravde bitcoin prepozanaje i tretira kao valutu. Iako ne podleže PDV-u, bitcoin se oporezuje na drugi način. U Britaniji poreska uprava tretira bitcoin kao stranu valutu, gde se svaki slučaj u vezi sa ovom kriptovalutom razmatra na osnovu pojedinačnih činjenica i okolnosti. U ovoj godini je najavljeno i da će rusko federalno zakonodavstvo doneti odgovarajuće zakonske regulative i propise koji se tiču digitalnog prava i trgovine kriptonovcem. Od jula 2017. prodaja bitcoina nije oporezivana u Japanu, a sâm bitcoin zvanično je priznat kao legitimna metoda plaćanja. Pored ovih zemalja, treba pomenuti i da se smatra da će upotreba bitcoina Švedsku dovesti do prve bezgotovinske nacije. Međutim, i u manje razvijenim zemljama ili zemljama pogođenim finansijskim krizama, poput Venecuele i Indije, bitcoin predstavlja sredstvo za legitimno plaćanje robe i usluga.

Dodatna i najveća vrednost bitcoina 

Kao što smo ranije objasnili, najveća vrednost i značaj bitcoina krije se u njegovom sistemu zaštite transakcija, odnosno u sistemu blokčeina. Sa bicoinom po prvi put se mogao prepoznati sistem u kom korupcija i druge finansijske malverzacije nisu moguće, što je mnogima dalo ideju da šire razmišljaju. Ako je moguće izvesti sistem zaštite i transparentnog prikazivanja protoka novca na mreži, onda je isto tako moguće ovaj sistem primeniti i u drugim sferama vlasništva.

Drugim rečima, pojava bitcoina može biti prvo revolucionarno dostignuće nakon pojave interneta, a njegov značaj se pre svega prepoznaje u blokčein sistemu. Ovaj sistem omogućava sigurnost koja se bazira na interesu učesnika sistema da se sistemom upravlja bez prevara, jer jedino na takav način svi korisnici sistema mogu ostvariti korist. Blokčein se čak prepoznaje i kao sistem koji je daleko kvalitetniji i delotvorniji sistem od PDV-a. Kada se jednom ispiše blok u blokčeinu, dalje manipulacije nisu moguće.

Upravo iz tog razloga sistem blokčeina kao garancija poverenja počeo je da se primenjuje za zaštitu podataka o vlasništvu nad nekretninama, zemljištem, motornim vozilima, kao i za pravdanje informacija o poreklu imovine ili čuvanje informacija o uslugama osiguranja i dr. Verifikovan ugovor o vlasništvu, usluzi, proizvodu i dr. u sistemu blokčeina ima veću garantnu sigurnost za korisnika.

Ako bi se sistem blokčeina ili decentralizovanih baza podataka preneo u druge sfere života, moglo bi se govoriti o novom poretku decentralizovanog društva. Društvena decentralizacija ogledala bi se u decentralizaciji komunikacionih kanala, prava, proizvodnje i finansija, što bi značilo da se društvom ne upravlja iz centra vlasti, već da se ono rukovodi decentralizovanim garancijama verifikovanih pametnih ugovora. Drugim rečima, umrežavanje društva i društvenih praksi u sistem blokčeina vodi ka stabilnijem i pouzdanijem društvenom uređenju, koje, zahvaljujući nemogućnosti menjanja ili izostavljanja delova koda u lancu informacija, garantuje verifikovanu i sigurniju budućnost društva kao takvog. Kako je bitcoin valuta sveprisutnija na tržištu, a blokčein tehnologija sve popularnija, sasvim je izvesno da će ovaj sistem virtuelnog prostora zaživeti, te i nadživeti dosadašnje državno i društveno uređenje. Upravo je to glavni razlog zašto pravu vrednost bitcoina treba interpretirati na drugačiji način i tražiti je u njegovom sistemu izvršenja transakcija.

Revolucija koju je načinio bitcoin u virtuelnom prostoru vrlo je verovatno da će se sve više širiti i na druge društvene forme, oblike i ustrojstva. Zato je vrlo bitno pratiti tokove i tehnološke inovacije, usvajati znanja i usavršavati se, jer je samo pitanje vremena kada će virtuelna garancija interneta biti jedini validni i sigurni sistem uređenja društva.