Čime god da se bavite verovatno poznajete osećaj da ste zaposleni čitavog dana, a da ne uspevate da jasno definišete svoje rezultate. Štaviše, dešava se to svima nama i u privatnom životu, a pravi razlog za takvu situaciju leži u činjenici da ne uspevamo da se organizujemo tako da iz svojih aktivnosti izvučemo maksimalnu produktivnost.
Problem produktivnosti star je koliko i čovečanstvo, a postao je naročito izražen danas, kada je multitasking nešto što se od svakoga očekuje, i posebno ceni kao jedna od „mekih” veština, često bitnija i od sposobnosti da se obavljaju zadaci usko vezani za konkretnu struku. Višak obaveza, manjak vremena i ambicija da se uvek postigne više sa druge strane jesu izvori stresa koji je najveći problem savremenog, zaposlenog čoveka.
Prava organizacija vremena i aktivnosti preduslov su za željenu produktivnost. Ukoliko ste odlučni da i sami uradite nešto po ovom pitanju, na raspolaganju su vam kako tradicionalne, tako i moderne tehnničke metode (i prečice) da biste uvećali svoju produktivnost. Naravno, biće vam potrebna i disciplina, ali ovo je najbolja stvar koju možete učiniti za sebe da biste eliminisali stres na poslu i u privatnom životu.
Jedan od najvećih kradljivaca vremena modernog čoveka jeste odgovaranje na e-mailove. Štaviše, analize pokazuju da odgovaranje na e-mailove oduzima 26% radnog vremena zaposlenima.
Pravi je izazov odoleti navici i potrebi da se odmah odgovori na svaki zvuk koji dopire sa našeg tableta, računara, smartfona. Umesto toga, organizujte svoj dan tako da u samo dva navrata proveravate e-mail i odgovarate na pristigla pitanja i informacije.
Ako brinete da bi to moglo uvrediti nekoga od ljudi sa kojima komunicirate, savet stručnjaka je da instalirate autoresponder koji automatski odgovara na e-mailove koje dobijate, sa informacijom o periodima dana kada proveravate elektronsku poštu i odgovarate na e-mailove. Tako će i vaši saradnici znati kada vas mogu kontaktirati i uskladiće svoje obraćanje vama sa vašom organizacijom dana.
Produktivnost je svakako jedan od preduslova i neophodna osobina za uspešnu karijeru i jedna od veština koje garantuju uspeh, čime god da se bavite.
Najbolji način da izbegnete neprijatan osećaj na kraju dana da niste ništa uradili jeste precizno ispisivanje plana dnevnih aktivnosti i, uz njih, vremena koliko ste spremni da im posvetite. Kada budete štiklirali aktivnosti jednu za drugom, ma koliko one male bile, imaćete osećaj efikasnosti koji će vam uliti dodatnu snagu i volju za sledeće aktivnosti.
Ukoliko se trudite da ispoštujete isplanirano, veća je verovatnoća da ćete ostati fokusirani na posao i izbeći da budete ometani spoljašnjim faktorima. Ujedno, misli vam neće lutati na sledeći zadatak i prisećanje šta vas još čeka i hoćete li sve stići.
Da li ste ikada bili u situaciji da odgovarate na pitanje koliko vremena ste danas proveli na društvenim mrežama i primetili kako broj časova delite sa dva ili čak tri pre nego što saopštite neki rezultat kojeg se nećete stideti?
Većina nas obavlja mnoge korisne stvari preko društvenih mreža, što u vezi posla, što privatno i stoga lako upadamo u zamku da vreme koje provodimo tamo opravdavamo kao neophodnost.
Istina je da su društvene mreže organizovane tako da im je cilj da nas zadrže što duže na njima. Jedna vest sustiže drugu i stvaramo iluziju da je zaista neophodno čitati dalje, odgovoriti na još neku poruku, pogledati još jedan video. Dok se okrenemo oko sebe, proveli smo sate i sate na društvenim mrežama i besni se setili svih stvari koje još moramo uraditi tokom dana.
Najbolji način za prevenciju trošenja dragocenog vremena na društvenim mrežama jeste da odvojite određen period u toku dana koji će biti rezervisan za njih i da ih mimo tog perioda ne proveravate. Većina stvari može da čeka i ako vaš posao nije administracija stranica ili vođenje fejsbuk kampanja zaista nema razloga da vam prozori sa društvenim mrežama budu sve vreme otvoreni.
U ovu svrhu bilo bi korisno instalirati neki od online alata za praćenje aktivnosti na računaru koji će vam na kraju dana prikazati realan broj sati koje provodite na društvenim mrežama. Rezultati bi mogli biti zanimljivi.
Sve veći broj poslodavaca počeo je razlikovati termine „produktivan” i „zaposlen”. Uostalom, zaposleni možete biti uvek, ali dobar radnik razlikuje bitno od nebitnog, hitno od opcionalnog, i to je ono što rezultira produktivnošću.
Bavljenje manje bitnim poslovima ima svoj koren u prokrastinaciji kada su hitne obaveze u pitanju. Sigurno ste već primetili kod sebe da vam odlaganje obaveza pada lakše ako za to vreme nešto drugo radite.
Treba da obavite neprijatan razgovor telefonom i baš tada vam padne na pamet da morate hitno da obrišete prašinu sa radnog stola, poslažete fajlove u računaru, ili odgovorite na neki davno primljeni e-mail. Odlažete ono što je bitno, praveći se zauzetim, zavaravajući pre svega sebe, a onda i druge.
Uvek se zapitajte da li ono što radite u datom trenutku doprinosi vašem poslu više nego nešto drugo što biste mogli raditi u tom trenutku. Ako to nije slučaj, nemojte se zavaravati. Ne dozvolite da vas pospremanje stola ili slaganje fascikli po bojama čine zauzetim za sve ostalo što možete raditi u tom trenutku.
Copyright © BusinessAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar