Niko nije uspeo preko noći. Iako se svaki uspeh zasniva na dobroj ideji, mnogo rada i upornosti i malo sreće, razvojni put uspešnih ljudi išao je različitim stazama. Tako su se neki od sadašnjih milijardera već u svojim dvadesetim „lansirali” među zvezde, dok su drugi bili u sukobu sa zakonom dok nisu izašli na put uspeha.
Ništa manje važni nisu ni poslovni saveti koje su uspešni poslovni ljudi na početku karijere dobili od značajnih osoba u svom životu i kojima su se vodili u karijeri.
Pročitajte kako su počeli i kojih principa su se pridržavali u poslu Marisa Majer, Ralf Loren, Stiv Džobs i druga zvučna imena u svetu biznisa. Ko zna, možda ćete baš Vi biti uvršteni u neki sličan tekst za dvadesetak godina...
J.K. Rouling je u svojoj 25. godini, kada je u glavi stvorila lik najpoznatijeg čarobnjaka Harija Potera, radila kao sekretarica u Amnesti Internešnalu. Odatle je otpuštena zato što je bila preokupirana Harijem Poterom, što se godinama kasnije pokazalo kao najbolja stvar koja joj se desila u životu. Živela je od socijalne pomoći i davanja časova, ali nije odustajala od pisanja. Uspeh je dostigla u svojoj 32. godini, kada je objavljena njena prva knjiga Harry Potter and the Philosopher's Stone.
Ovo je naučila jedna od najpoznatijih spisateljica današnjice J. K. Rouling:
Predsednica i CEO kompanije Yahoo! – Marisa Majer se već sa 24 godine zaposlila u kompaniji Google, gde je tada bila dvadeseti zaposleni i prva žena inženjer. Tokom 13 godina rada u Guglu, bila je inženjer, dizajner, produkt menadžer i izvršni direktor, da bi 2012. godine prešla u konkurentsku kuću Yahoo!.Ovo su samo su neki od motoa kojima je vođena Marisa Majer. Ona je otišla u Yahoo!, kompaniju koja je znatno slabija od Gugla u kome je do tada radila, ali je prihvatila izazov. I to je učinila u šestom mesecu trudnoće.
–Život je kao lopta – nije bitan njen pad, već kakav će biti odskok – istakla je Marisa.
Veoma rano postali su uspešni i jedan od osnivača Facebook-a Mark Zakerberg i osnivač i predsednik Virgin group-a Ričard Brenson. Oni su već u ranim dvadesetim godinama započeli unosne biznise, koji su ih ubrzo učinili milijarderima.
Zanimljivo je da je jedan od najuspešnijih muzičkih producenata i repera današnjice Džej-Zi čak do svoje 27. godine bio gotovo potpuno anoniman i pojavljivao se uglavnom pored ostalih rep zvezda. Tada je pokrenuo svoju izdavčku kuću i ostalo je istorija...
Ovo su principi koji važe u životu poznatog repera Jay Z-ja:
Ko bi rekao da je Ralf Loren napustio studije biznisa nakon druge godine i otišao u vojsku? Radio je kao prodavac kravata do svoje 26. godine. Prvi model kravate koji je dizajnirao u komaniji za koju je radio bio je odbijen kao „neprofitabilan”. Zbog toga je Loren dao otkaz i počeo da pravi kravate koje je prodavao malim radnjama u Njujorku. Uspeh je stigao kada je luksuzna robna kuća Neiman Marcus kupila 100 tuceta njegovih kravata.
Ovo je životni moto čuvenog kreatora Ralfa Lorena:
Roman Ambramovič je vrlo rano ostao siroče, pa ga je podigao ujak. Još pre 21.godine ušao je zonu „crnog tržišta” i šverca, a u tome mu je najviše pomogao novac koji je dobio u miraz kada je oženio svoju prvu suprugu Oglu. Vremenom su se njegove kompanije, kojih je od devedetih godina bilo dvadesetak, pridružile tokovima legalnog novca.
Pre nego što je postala „najpoznatija američka domaćica”, Marta Stjuart je zarađivala za koledž kao model, a jedna od modnih kompanija za koje je radila bila je i Chanel. U ranoj mladosti radila je i kao bebi-siterka. Sa 35 godina, u svom podrumu sa prijateljicom iz manekenskih dana Normom Kolier, pokrenula je ketering kompaniju. Prvu knjigu izdala je devet godina kasnije, u čemu joj je svojim poslovnim vezama pomogao njen prvi suprug Endru Stjuart. Kada bi je mediji pitali koja je tajna njenog uspeha, uglavnom bi odgovorila:
– Nema recepta za uspeh. U mom slučaju, ako ne računate da me je tri puta pogodio grom, rekla bih da je reč o sistemu vrednosti koji izgradite u vlastitoj glavi, a onda mukotrpno radite sve dok ne padnete s nogu. Na primer, ja već decenijama spavam najviše četiri sata dnevno, uvek uz upaljena svetla, tako da mogu prionuti na posao čim se probudim – rekla je Stjuartova.
Ovaj savet je dvanaestogodišnjoj Marti Stjuart dao njen otac.
– Rekao mi je da mogu da ostvarim sve što želim ako se tome posvetim. Pokazalo se da je to istina, barem u mom slučaju, a taj mi je savet dao veliko samopouzdanje – otkrila je ona.
Američki biznismen i investitor Mark Kjuban najpre je radio kao barmen u Dalasu, zatim je da prodavao kompjutere za Your Business Software. Dobio je otkaz sa 26 godina zato što nije otvorio prodavnicu na vreme, već je otišao da potpiše ugovor sa klijentom. Nakon toga je rešio da pokrene sopstvenu kompaniju MicroSolutions – naravno, preuzevši dosta klijenata koje je stekao radeći za Your Business Software.
Direktor Starbaksa Hauard Šulc prošao je, kako kažu, dugi put od bede Bruklina do Starbucks imperije. Rođen je u veoma skromnoj, petočlanoj porodici u Bruklinu i već u dvanaestoj godini počeo je da zarađuje novac kako bi pomogao roditeljima. Zahvaljujući poziciji kvoterbeka u srednjoškolskom fudbalskom timu, dobio je stipendiju na Univerzitetu Severni Mičigen i tako postao prvi u svojoj porodici koji je završio koledž. Samo 6 godina po završetku koledža, Šulc je u švedskoj
firmi Hamarplast dostigao poziciju potpredsednika kompanije koji je zadužen za poslove u SAD.
Ipak, želeo je da započne nešto veće i, još dok je radio za ovu kompaniju, otkrio je da jedna od njegovih mušterija ima mali, ali veoma perspektivan posao sa kafom. Odmah se zaljubio u male cofee-shopove tada smeštene u Sijetlu, a danas poznate kao čuveni internacionalni lanac Starbucks. Nimalo mu nije bilo lako da ubedi vlasnike ove firme da ga angažuju kao direktora marketinga, ali je na kraju uspeo. Stručnjaci smatraju da se Starbucks, od te 1981. godine do danas, razvio u tako veliki i značajan lanac upravo zahvaljujući Šulcovoj viziji.
– Život je niz pogodaka izbliza. Ali, mnogo toga što pripisujemo sreći uopšte nije sreća. Reč je o radosnom iščekivanju svakog novog dana i preuzimanju odgovornosti za sopstvenu budućnost. Treba videti ono što drugi ne vide i pratiti viziju, bez obzira na to što vam govore – preneo je Šulc svoja uverenja u knjizi Pour Your Heart Into It: How Starbucks Built a Company One Cup at a Time.
Ovim je bio vođen Hauard Šulc na putu do uspeha.
Izvršni direktor kompanije Likeable Local, Dejv Kerpen, dobio je ovaj savet od svoga tasta.
– To je najbolji savet koji vam neko može dati. I stvari zaista tako funkcionišu u poslovnom svetu; onoga koga treba, darujte i ne očekujte ništa zauzvrat. Postavite se kao pravi prijatelj. Vremenom će se stvari složiti tako da ćete od te osobe moći da zatražite ono što vam zaista treba – naveo je Kerpen.
Ovo je posavetovala Ričarda Brensona, vlasnika Virgin group-a, njegova majka.
– Majka me je naučila mnogo toga, ali ovaj savet se pokazao kao vrlo dobar, jer nikad nema koristi od žaljenja za nečim, i to u bilo kom aspektu života – kaže Brenson.
Savet je koji je Džim Kim, predsednik Svetske banke, dobio je od Maršala Goldsmita, vodećeg autoriteta na području upravljanja ljudskim resursima.
– Ako želite da budete uspešan vođa, slušajte i sa poniznošću prihvatajte reakcije koje dobijate od svog radnog tima. Dakle, ljude oko sebe morate doživljavati ozbiljno i ne smete ih omalovažavati. Jedino tako ćete doći do uspeha – rekao je Kim.
Ovim principom uvek se vodio Majkl Moric, predsednik kompanije Sequoia Capital.
– Taj savet ne znači da treba ignorisati realnost, ali znači da svi mi imamo onaj neki osećaj u sebi koji pokušava da nas usmeri. Taj glas treba poslušati, ali jednako treba napraviti analize i dobru pripremu – rekao je jednom prilikom Moric.
Ovaj savet dobio je Piter Guber, izvršni direktor kompanije Mandalay Entertainment, od kolege.
– Vrlo često će se na poslu događati situacije koje će vas jako pogađati, ali nikada to nemojte pokazati. Naviknite se da će takvih situacija biti. Vaši ispadi uzrokovani problemima neće pomoći ni vama, a ni vašoj ekipi. Kontrolišite se i znajte da rešenje uvek postoji – napomenuo je Guber.
Stiv Džobs, kako kažu njegovi saradnici, nikada nije govorio o povećanju profita, već mu je najvažniji bio razvoj Appleovih računara. Takođe, nije podnosio formalne prezentacije i obožavao je sastanke licem u lice, jer je smatrao da najbolje ideje dolaze kroz neformalne diskusije. On je, kažu, inženjerski aspekt svoje ličnosti dopunjavao upravo tom svojom kreativnom i detinjastom stranom.
Ovo su neki su od postulata na kojima je Stiv Džobs gradio svoju karijeru i kojima je, uopšte, bio vođen u životu, tvrde njegovi biografi.
Posavetovao je sam sebe Ilaja Pozin, osnivač kompanije Ciplex.
– Mnogi ljudi misle da moraju da budu savršeni, ali ja mislim da baš u tome greše. Niko nije savršen i to treba prihvatiti, ali upravo iz nesavršenosti izviru čuda – kaže Pozin.
Nikolasa Tompsona, urednika u čuvenom magazinu Njujorker, posavetovao je bivši fudbalski trener.
– Možda zvuči kao uteha, ali zaista nije. Porazi su sastavni deo puta do uspeha i omogućuju nam da mnogo toga naučimo. Nakon preživljenih poraza, uspeh je slađi i znamo više da ga cenimo. Dakle, porazima ne treba pridavati preveliku važnost - naglašava Tompson.
Jasno je da niko nije uspeo preko noći i da su upornost i posvećenost kao karakteristike preduzetnika, one koje su zajedničke svim uspešnim ljudima. Postati milioner nije lako ali nije ni nemoguće.
Copyright © BusinessAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar